Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Demoni - Viktorija Hajat - Dzozef Čarls

OKULTNO MAGIJSKO I MITSKOUPROSLOSTI I DANAS

-brosirani povez
-ateneum
-260 stranica ,ilustrovano

vrlo dobro ocuvana ,malo je bila razrezana naslovnica ,na donjem delu ,sada ima malo salotejpa u unutrasnjosti naslovnice



Ne postoji ništa što bi, bespogovorno, potvrdilo da svet duhova ne postoji; u stvari, postoji niz stvari koje govore u prilog njihovom postojanju. (…) Ali, čim uzmognemo da stvari ponovo sagledamo u njihovoj sveukupnosti, ili da ponovo spoznajemo svet kao vremenski i prostorni kontinuum u kome je sve u međusobnoj vezi, ideja o demonima prestaje da bude puki predmet podsmeha.“

Ovim rečima uvode autori svoje čitaoce u svet i bogatu istoriju demona. Bez obzira da li verujete ili ne u demone nesporno je da ideja natprirodnih bića, dobrih i zlih, postoji u celokupnoj ljudskoj istoriji, svim vremenima i kulturama. Nebrojeni su oblici i vidovi ovih izaslanika Zla, večitog opozita svetu Dobra, još jednog lica osnovnog principa egzistencije – dihotomije. Imenovanje, prepoznavanje i klasifikovanje demona, tog dela negativnog principa, bio je jedan od načina da se oni ukrote, učine manje nepoznatim i opasnim i spreči njihov uticaj na život pojedinaca i grupa. Zapadna, hrišćanska civilizacija nasledila je ovo pitanje i bavila se njime temeljeći svoje klasifikacije na zapisima sv. Pavla o tri grupe u anđeoskom zboru. U V veku naše ere demoni su odeljeni u pet grupa od kojih se prve četiri poklapaju sa osnovnim elementima (vatra, vazduh, zemlja, voda) a peta je ona iz podzemnog sveta. Pselus će, u XI veku, dodati šestu grupu ’demone-seni’ a sv. Avgustin sve demone smešta u tu grupu. Srednji vek i polet magija i čarobnjaštva usložiće demonski ’bestijarijum’ te će Johan Vijerus, u svom katalogu, nabrojati čak 7.409.127 demona na čelu kojih stoji 79 ’prinčeva’! U XIX veku Baret će zle duhove podeliti u devet ravni. Hajatova i Čarls opredelili su se, umesto prihvatanja nekog od ranijih sistema, da načine novu podelu baziranu na geografskom ključu – mestu stvaranja i delovanja demona.

Knjigu otvara „Zaziv“, molitva za pojavu demona a za njom sledi poglavlje „Zlodeji Dalekog Istoka“ koje predstavlja demona istočnjačke mitologije, odnosno budizma u kome su, u početku, razlike između bogova i demona bile minimalne, da bi zatim Deve odbacivale laži i prihvatile istinu a Asure učinile obrnuto. Segment „Demoni Bliskog Istoka“ otkriva demone Sumeraca, prve velike civilizacije na tim prostorima koja je osnov svih kasnijih, od Asirske i Vavilonske, Haldejske do Judejske sa Kabalom kao najvećim izvorom okultnih saznanja svih vremena. „Čudovišna bića Grka i Rimljana“ donose pregled zlih demona (Kakodemona) grčke kosmologije, koji su većinom ženskog roda što je posledica propasti matrijarhata. Poglavlje „Pali anđeli Evrope“ prati preobražaj drevnih demona u srednjem veku i renesansi, uz dodatni pregled demona iz samorodnih keltskih i skandinavskih mitologija. „Stari zlodusi Novog sveta“ bave se demonima religija Maja i Acteka odnosno australijskih Aboridžana. „Zločinitelji nižeg reda“ jesu vilenjaci i njima sličan soj prisutan širom Evrope i izmešan u toj meri da je teško uvek prepoznati korene nekog od ovih bića. Segment „Duše prodane Đavolu“ čini galerija ljudi koji su, u želji da ispune svoje snove o vlasti, moći, seksualnim i drugim uživanjima, sklopili ugovor sa nečastivim. Mnogi srednjevekovni magovi smatrali su da je takav ugovor jedini način da se pomenuti ciljevi ostvare u vreme žestoke vlasti crkve, koja će u XIII veku uvesti Inkviziciju kao sredstvo za dostizanje verske čistote (i u to ime pogubiti, za svog ’rada’, u čitavoj Evropi, neverovatnih 300.000 veštica!). Ritualninm tekstom „Otpust“ knjiga će biti zatvorena. Svaki tekst prati i odgovarajuća illustracija-slika demona (sveukupno njih 90-tak).

Nakon iščitavanja knjige koja, kako se vidi, nudi širok uvid u demonologiju (i kao takva dobar je osnov za dalja izučavanja ove materije, već prema afinitetima čitalaca), nameće se misao da se iza svog mnoštva čudovišnih kreatura ipak nazire jedinstveno lice njihovog tvorca – čoveka. Ili, kako to napisa F. Dostojevski „Mislim da đavo nije postojao, već ga je čovek stvorio; i da ga je stvorio po svojoj slici i prilici.“

Knjiga „Demoni“ prva je u biblioteci „Janus“, osnivača i urednika Žike Bogdanovića, Izdavačke zajednice „Ateneum“ koja se bavi okultnim, magijskim i mitskim u prošlosti i sadašnjosti, na već sasvim bliskim obzorjima novog milenijuma.

Ne postoji ništa što bi, bespogovorno, potvrdilo da svet duhova ne postoji; u stvari, postoji niz stvari koje govore u prilog njihovom postojanju. (…) Ali, čim uzmognemo da stvari ponovo sagledamo u njihovoj sveukupnosti, ili da ponovo spoznajemo svet kao vremenski i prostorni kontinuum u kome je sve u međusobnoj vezi, ideja o demonima prestaje da bude puki predmet podsmeha.“

Ovim rečima uvode autori svoje čitaoce u svet i bogatu istoriju demona. Bez obzira da li verujete ili ne u demone nesporno je da ideja natprirodnih bića, dobrih i zlih, postoji u celokupnoj ljudskoj istoriji, svim vremenima i kulturama. Nebrojeni su oblici i vidovi ovih izaslanika Zla, večitog opozita svetu Dobra, još jednog lica osnovnog principa egzistencije – dihotomije. Imenovanje, prepoznavanje i klasifikovanje demona, tog dela negativnog principa, bio je jedan od načina da se oni ukrote, učine manje nepoznatim i opasnim i spreči njihov uticaj na život pojedinaca i grupa. Zapadna, hrišćanska civilizacija nasledila je ovo pitanje i bavila se njime temeljeći svoje klasifikacije na zapisima sv. Pavla o tri grupe u anđeoskom zboru. U V veku naše ere demoni su odeljeni u pet grupa od kojih se prve četiri poklapaju sa osnovnim elementima (vatra, vazduh, zemlja, voda) a peta je ona iz podzemnog sveta. Pselus će, u XI veku, dodati šestu grupu ’demone-seni’ a sv. Avgustin sve demone smešta u tu grupu. Srednji vek i polet magija i čarobnjaštva usložiće demonski ’bestijarijum’ te će Johan Vijerus, u svom katalogu, nabrojati čak 7.409.127 demona na čelu kojih stoji 79 ’prinčeva’! U XIX veku Baret će zle duhove podeliti u devet ravni. Hajatova i Čarls opredelili su se, umesto prihvatanja nekog od ranijih sistema, da načine novu podelu baziranu na geografskom ključu – mestu stvaranja i delovanja demona.

Knjigu otvara „Zaziv“, molitva za pojavu demona a za njom sledi poglavlje „Zlodeji Dalekog Istoka“ koje predstavlja demona istočnjačke mitologije, odnosno budizma u kome su, u početku, razlike između bogova i demona bile minimalne, da bi zatim Deve odbacivale laži i prihvatile istinu a Asure učinile obrnuto. Segment „Demoni Bliskog Istoka“ otkriva demone Sumeraca, prve velike civilizacije na tim prostorima koja je osnov svih kasnijih, od Asirske i Vavilonske, Haldejske do Judejske sa Kabalom kao najvećim izvorom okultnih saznanja svih vremena. „Čudovišna bića Grka i Rimljana“ donose pregled zlih demona (Kakodemona) grčke kosmologije, koji su većinom ženskog roda što je posledica propasti matrijarhata. Poglavlje „Pali anđeli Evrope“ prati preobražaj drevnih demona u srednjem veku i renesansi, uz dodatni pregled demona iz samorodnih keltskih i skandinavskih mitologija. „Stari zlodusi Novog sveta“ bave se demonima religija Maja i Acteka odnosno australijskih Aboridžana. „Zločinitelji nižeg reda“ jesu vilenjaci i njima sličan soj prisutan širom Evrope i izmešan u toj meri da je teško uvek prepoznati korene nekog od ovih bića. Segment „Duše prodane Đavolu“ čini galerija ljudi koji su, u želji da ispune svoje snove o vlasti, moći, seksualnim i drugim uživanjima, sklopili ugovor sa nečastivim. Mnogi srednjevekovni magovi smatrali su da je takav ugovor jedini način da se pomenuti ciljevi ostvare u vreme žestoke vlasti crkve, koja će u XIII veku uvesti Inkviziciju kao sredstvo za dostizanje verske čistote (i u to ime pogubiti, za svog ’rada’, u čitavoj Evropi, neverovatnih 300.000 veštica!). Ritualninm tekstom „Otpust“ knjiga će biti zatvorena. Svaki tekst prati i odgovarajuća illustracija-slika demona (sveukupno njih 90-tak).

Nakon iščitavanja knjige koja, kako se vidi, nudi širok uvid u demonologiju (i kao takva dobar je osnov za dalja izučavanja ove materije, već prema afinitetima čitalaca), nameće se misao da se iza svog mnoštva čudovišnih kreatura ipak nazire jedinstveno lice njihovog tvorca – čoveka. Ili, kako to napisa F. Dostojevski „Mislim da đavo nije postojao, već ga je čovek stvorio; i da ga je stvorio po svojoj slici i prilici.“

Knjiga „Demoni“ prva je u biblioteci „Janus“, osnivača i urednika Žike Bogdanovića, Izdavačke zajednice „Ateneum“ koja se bavi okultnim, magijskim i mitskim u prošlosti i sadašnjosti, na već sasvim bliskim obzorjima novog milenijuma.


(KUTIJA KENO)