Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

PARACELZUS METAFIZIČKA MEDICINA

Alfa Beograd i Draganić Zemun, 1990. godine, meki povez ojačan klapnama.

Alhemičar, lekar, astrolog, okultista, živeo krajem XV i u prvoj polovini XVI veka, rođen u Švajcarskoj.
Počinje studije medicine u Bazelu, ubrzo se prebacuje u Beč a doktorat konačno stiče na Univerzitetu u Ferari, Italija.

Ubrzo po doktoriranju, Paracelzus napušta Evropu, i u Egiptu, Arabiji, Konstantinopolju i Svetoj zemlji traži alhemičare od kojih bi mogao da uči.
Paracelzusova alhemijska učenja označila su epohu u kojoj alhemija polako počinje da odumire. On je odbacio magijske tradicije koji su njegovi prethodnici praktikovali u alhemiji i, za razliku od njih, u potpunosti je odbio gnostičke tradicije i praktikovanje alhemije striktno vezano za okultizam, preferirajući hermetička učenja.
Ipak, za Paracelzusa, kao i za većinu univerzitetski obrazovanih ljudi tog vremena, astrologija je imala važnu ulogu i on je išao toliko daleko da prepisuje i odgovarajuće astrološke talismane za pojedine bolesti.

Poznata je njegova misao:
`Mnogi su govorili o alhemiji, da služi pravljenju srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima.`

Ipak, Paracelzusova praksa medicine uvela je i broj revolucionarnih tretmana.
Praksa je u to vreme bila da se rane kauterizuju vrelim uljem ili da se gangrenozni udovi amputiraju.
Paracelzus je ipak otkrio da ukoliko se rana redovno drenira i drži čistom, šansa da se sama zaleči je daleko veća nego kod tada standardne procedure.
Ovakav tretman doneo mu je slavu u krugovima zapadne medicine.
Takođe, on je prvi uveo upotrebu raznih hemikalija i minerala u lečenju, prvi davši ime cinku.
Verovao je ipak, da je zdravlje moguće ostvariti samo kroz harmoniju čoveka, mikrokosmosa i makrokosmosa.

Jedno vreme bio je profesor Univerziteta u Bazelu i mnogi izvori govore da je imao velika neslaganja sa kolegama, dok su čak postojale i glasine da je spaljivao tradicionalne udžbenike koje je smatrao pogrešnim.
Bazel je morao da napusti zbog izvesne tužbe.
Kraj života proveo je u današnjoj Austriji, gde je preminuo i sahranjen u Salcburgu.
Nakon njegove smrti javlja se pokret Paracelzusijanizam, zahvaljujući kome je ostao zapamćen u istoriji medicine.