Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7448-097-7
Oblast: Ezoterija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

NINA BERBEROVA

LJUDI I LOŽE - ruski slobodni zidari XX veka

Prevod - Anđa Petrović

Izdavač - Paideia, Beograd

Godina - 2002

276 strana

22 cm

Edicija - Sabrana dela Nine Berberove

ISBN - 86-7448-097-7

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor

U RUSIJI
Obnavljanje slobodnog zidarstva u Rusiji
Lože i učlanjivanje
Zavere
1917.
O nekim slobodnim zidarima

U EMIGRACIJI
Ruski masoni u emigraciji
Ruski slobodni zidari se nastanjuju
Unutrašnja organizacija ruskih loža
Preporod i umnožavanje ruskih loža
Ruski slobodni zidari pod okupacijom
Poslednje godine

Zaključak
Biografski rečnik
Komentari
Arhivska građa
Sovjetski istoričari
Bibliografija
Indeks imena


`U Rusiji pre revolucije ili kasnije kao emigrantkinja u Parizu, uvek sam se nalazila u blizini slobodnih zidara. Stoga sam sasvim prirodno osećala ljubopitljivost za to tajno društvo, a posebno za neke njegove tajne članove koji su bivali umešani u najznačajnije istorijske događaje.

Obilna literatura posvećena slobodnim zidarima sada je pristupačna svima, ali ništa ili skoro ništa (osim nekoliko svuda rasutih članaka objavljenih posle 1966. godine) nije napisano o ruskom slobodnom zidarstvu XX veka i njegovoj sudbini poslednjih sedamdeset godina.

Jednoga septembarskog dana 1944, odmah posle oslobođenja Pariza, iz radoznalosti sam otišla u Ulicu Kade u sedište društva Veliki istok Francuske (Grand Orient de France). Znala sam da je okupaciona vojska tu napravila velike štete, da je sve opustošeno, biblioteka zapaljena, a identitet članova otkriven (blizu devet hiljada imena, među kojima je bilo jedan odsto ruskih, poljskih, litvanskih, jevrejskih i jermenskih slobodnih zidara). Prizor koji se ukazao toga dana preda mnom učvrstio je u meni još neodređenu zamisao da izra-dim jedan katalog svih ruskih slobodnih zidara koje sam srela ili sam za njih saznala. Želela sam da sačuvam sećanje na najmanje tri uzastopna naraštaja u ruskome slobodnom zidarstvu. Prvi, u kojem je prosek godina tada bio sedamdeset pet, ja sam poznavala, a bili su to učesnici Februarske revolucije iz 1917. godine; drugi mi je bio još poznatiji pošto je bio približno mojih godina; što se tiče trećeg naraštaja, zanimao me je manje, zato što nije odigrao nikakvu ulogu u obnavljanju ruskih loža izvan njihove domovine.“



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.