Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Вода је текла полако поред трске која је клизила према наносу. Прошло је неколико сати откако је задњи кола прешла Нил, док су Боерси звали ову малу ријеку. Клизач кола на рубу воде био је изглађен, избачен од стране споро покретне струје. Птице су биле црне. Црна чапља засенила је очи подигнутим крилима док је гледала у тамно смеђу воду тражећи мале жабе и рибу на којој је живјела. На три велика трња која су засенила оутспан, сместила се јата белих чапља. Вецерас овде није било ни једног кампа. Није било шаторских кола која су била постављена поред пута. Не пуши дим из ватре. Ниједан говедо није пасао. Нема деце. Осим пута који је водио до Зоутпансберга није било никаквог знака да је мушкарац, било црн или бијел, икада био овдје. Није било никаквог звука, осим коре павијана у брдима и крици птица које су се свађале док су се скривале. Али овај помак био је средиште догађаја који ће доћи. Са југа, истока, запада и севера људи су се кретали кроз време према њему, потиснути на ову тачку у Африци због притиска њихових различитих околности. Потакнута надама профита, љубављу према авантури, жељом за ратом, осветом и крвљу. Онда, 1852, ово место је било познато као Нил дрифт. Добро место за излазак и камп. Било је трава, вода и хладовина. Била је игра за лонац и шта више, у тако дивљој земљи, може човек тражити од Бога? Данас се зове Моорддрифт, форд убиства. И споменик мртвима који још треба масакрирати овде, стоји у Потгиетерсрасу, најближем граду. На северу су мушкарци разговарали са носталгијом на југу, одакле су тако страшно ходали преко равница и планина да би дошли до овог краја света белог човека. На југу су младићи причали о сјеверу, о мјесту гдје је живот био слободан, о фармама широким и непрегледаним, о добру за лов и наградама, за оне који су преживјели, изван маште човјека. Наравно, и награде и носталгије су претјеране. Они на југу нису жељели да се одрекну својих удобних кровова; они на сјеверу, без обзира на тешкоће које су претрпјели, нису били спремни да се врате у ограничене животе које су они и њихови очеви водили на рту. Али сваки је имао своје снове. Јер то је природа човека, да сања о ономе што нема. О ономе што је изгубио или се није усудио тражити. Данас као што је тих дана сунце и даље сијало преко наноса у току дана, исте звезде и даље пробијају огртач ноћи. И они су били исти, пре него што су људи дошли овде и само су дивље звери пиле са обала реке. Дивље звери и мали жути ловци на грмље, који су касније били смрвљени, пали су у ништавило између црног млинског камена Каффир-а који долази са севера и белих авантуриста који напредују са југа. Од њих само њихове слике у брдима остају као тестамент. И можда мало њихове крви, јер освајачи ретко уништавају расу. Жене, или барем најмлађе од њих, често су поштеђене. Али ово је био дан звери; од слона, носорога, сеацов, камиле или камеела као што су буери звали жирафу. Огромна крда Спрингбуцк-а, хартебеест-а, еланд-а, зебре и дивља звијер лутала су грмљем. Буффало је стајао са закривљеним масивним роговима јастука који су жвакали преживљавање у хладу дрвећа.

izdavač FONTANA 1972
broširani povez 192 str
dobro očuvana