pregleda

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA - Stiglitz


2.220 din
Cena:
1.998 din (Predmet nije aktivan)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Plaćanje pre slanja (Ostalo)
Lično
Grad: Beograd-Kaluđerica,
Beograd-Grocka
Prodavac

wizard74 (5084)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

Pozitivne: 9147

Negativne: 0

Svi predmeti prodavca

kontaktiraj prodavca

Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Joseph E. Stiglitz EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA
Džozef Stiglic EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

Ekonomski faklutet, Beograd, 2008. II izdanje
844 strane, udžbenički format.
Odlicno ocuvana , kao nova , vidi slike

Lični podaci: Rođen je 1943. godine u Geriju, država Indijana. Ekonomiju je diplomirao 1964. godine na Amherst koledžu. Doktorirao je 1967. na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). Bio je Fulbrajtov stipendista, a deo poslediplomskih studija proveo je na Kembridžu. Oženjen je Džejn Hanavej, profesorkom Stanford univerziteta, imaju četvoro dece, ćerke Sioban i Džuliju i sinove Majkla i Džeda.
Karijera: Počeo je na univerzitetu Jeil (Yale), gde je dogurao do zvanja vanrednog profesora u 27. godini. Bio je redovni profesor na Prinstonu, Stanfordu i Oksfordu, sada predaje na Kolumbiji. U 29. godini postao je član vrlo uglednog Ekonometrijskog društva i Nacionalne akademije nauka (američke). Dobitnik je prestižne `Džon Bejts Klark` medalje koja se svake druge godine dodeljuje najboljem američkom ekonomisti mlađem od 40 godina.
Čime se sve bavio: Podjednako dobro bi se razumeo sa uličnim prodavcem i sa premijerom neke države. Predavao je i aktivno primenjivao makroekonomiju, mikroekonomiju, ekonomiju javnog sektora, finansije i ekonomiju organizacija.
Šta je radio za američku vladu: U julu 1993. američki Senat izabrao ga je u Veće ekonomskih savetnika, telo koje savetuje predsednika i praktično upravlja američkom ekonomijom. Predsednik Klinton imenovao ga je 28. juna 1995. za predsednika ovog veća. Uticaj u vladi imao je naročito u sektoru mikroekonomije i međunarodne ekonomske politike. Bio je najveći pobornik projekta `redefinisanja uloge vlade`, kao i predlagač programa za pojednostavljenje penzione politike, promena u kontroli vazdušnog saobraćaja i reformi telekomunikacija, bankarstva i zaštite životne sredine.
Gde je otišao iz vlade: U Svetsku banku, 1997. godine, gde je odmah dobio mesto glavnog ekonomiste i potpredsednika. Svoj posao je shvatio preozbiljno i preambiciozno tako da se gotovo odmah po dolasku suprotstavio politici rešavanja ekonomske krize na Dalekom istoku (Tajland, Malezija, Indonezija, Južna Koreja). Lideri MMF-a i Svetske banke smatrali su da treba primeniti šablonska rešenja, čvrstu budžetsku i monetarnu kontrolu, odnosno opšte stezanje kaiša što se pokazalo kao dobro rešenje za Latinsku Ameriku. Stiglic je upozoravao da se radi o potpuno različitim privredama, da zemlje Dalekog istoka već imaju razvijenu tržišnu privredu i budžetske suficite, te da bi relaksacija bila bolje rešenje. Iako su stručnjaci u MMF-u i Svetskoj banci načelno prihvatali njegove stavove, rečeno mu je da je pritisak `odozgo` prevelik (predstavnici najrazvijenijih zemalja imenuju članove borda MMF-a). Drugi sukob nastao je oko Rusije, jer se Stiglic zalagao za postepenu privatizaciju i stvaranje konkurencije na tržištu, umesto jednokratne privatizacije i šok-terapije. Rezultat je u oba slučaja bio katastrofalan, Daleki istok je u dubokoj ekonomskoj krizi, o ruskoj privredi da i ne govorimo.
Kako je otišao iz Svetske banke: U dva koraka. Novembra 1999. podneo je ostavku kako bi mogao javno da kritikuje politiku Svetske banke i MMF-a, ali je zadržao poziciju specijalnog savetnika predsednika Banke. Međutim, u aprilu 2000, pošto je otvoreno podržao antiglobalističke demonstracije i pokrete, Svetska banka mu se zahvalila na saradnji.
Šta misli o ljudima iz MMF-a: `Oni veruju da su pametniji, obrazovaniji i manje politizovani od ekonomista u zemljama u koje odlaze. Zapravo je obrnuto, stručnjaci MMF-a su uglavnom trećerazredni studenti elitnih fakulteta. Verujte mi, predavao sam na Oksfordu, Stanfordu, Jeilu, Prinstonu, ni MIT-u ni MMF-u nikada nije uspelo da angažuje najbolje studente. Nedavno sam imao seminar u Kini i najmanje tri učesnika postavljala su pitanja na nivou najvećih umova koje Zapad ima.`
Koji je njegov najveći doprinos ekonomskoj nauci: Stvorio je `ekonomiju informacija`, a Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2001. godinu dobio je (sa još dvojicom kolega) upravo zbog analize tržišta bazirane na asimetričnim informacijama.
Kako je reagovao kada je saznao da je dobio Nobelovu nagradu: `Pipremao sam jutarnju kafu kada su me pozvali iz Nobelovog komiteta. Odmah sam prešao na šampanjac.` Ova vest ga nije omela da održi redovno predavanje na Kolumbija univerzitetu gde su ga studenti dočekali ovacijama. Ipak, poručio je da je njegova radost prigušena zbog događaja od 11. septembra.
Šta je povodom nagrade rekao: `Tržišnu ekonomiju karakteriše visok stepen nesavršenosti. Stariji modeli pretpostavljali su da su sve informacije perfektne, ali čak i mala nesavršenost može imati ogromne posledice za ekonomiju. Naš model bavi se upravo asimetričnošću informacija, što je samo drugačiji način da se kaže da neki ljudi jednostavno više znaju od drugih.`
Kakve veze ima sa nama: Angažovan je kao član Saveta za reformu javnih finansija pri Ministarstvu finansija Republike Srbije.


Javni sektor u mešovitoj privredi,
Javni sektor u Sjedinjenim Državama,
Tržišna efikasnost,
Nesavršenost tržišta,
Efikasnost i pravičnost,
Javna dobra i privatna dobra koja obezbeđuje javni sektor,
Javni izbor,
Proizvodnja od strane javnog sektora i birokratija,
Eksterni efekti i životna sredina,
Analiza politike javnih rashoda,
Cost-benefit analiza,
Zdravstvena zaštita,
Odbrana i tehnologija,
Socijalno osiguranje,
Programi socijalne pomoći i preraspodela nacionalnog dohotka,
Obrazovanje,
Uvod u oporezivanje,
Raspodela poreskog opterećenja,
Oporezivanje i ekonomska efikasnost,
Optimalno oporezivanje,
Oporezivanje kapitala,
Porezi u Sjedinjenim Državama,
Fiskalni federalizam,
Porezi i rashodi saveznih država i lokalnih vlasti,
Finansiranje deficita


Pitanja koja se nalaze u samom centru istraživanja knjige „Ekonomija javnog sektora“ odnose se na preispitivanje nesavršenosti tržišta i države, kako bi se pronašao kompromis, odnosno odredio optimalan odnos između javnog i privatnog sektora u privredi jedne zemlje. Analiza ekonomskih funkcija države i utvrđivanje najefikasnijeg načina upravljanja tim funkcijama vrši se prvenstveno na primeru SAD, ali je pristup univerzalan i primenjiv u zemljama koje imaju drugačiji istorijat razvoja javnog sektora i trenutno stanje u njemu.

Dileme tržište i/ili država koje nekoliko vekova unazad prožimaju ekonomsku teoriju i praksu, a predstavljene su na vrlo koncizan i vrednosno neutralan način u Stiglitzovoj knjizi, aktuelizovane su i od samog početka tranzicionog procesa u našoj zemlji.
U tom smislu „Ekonomija javnog sektora“ može biti značajna ne samo kao odličan univerzitetski udžbenik, koji na relativno jednostavan način prikazuje složene teorijske probleme, već i kao vodič za domaće policymaker-e u kreiranju adekvatne poreske politike, koncipiranju programa zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, odbrane, zaštite životne sredine i tsl.

VAZNO!!!
POPUST
Kupovinom 3 knjige ostvarujete popust od 10%
kupovinom 6 i vise knjiga popust je 15%

Popust vazi iskljucivo ako se obratite PRE kupovine kako bih oznacio popust na knjigama u aukciji (ako kupite knjigu po punoj ceni popust ne vazi)
Popust ne vazi za komplete i knjige pojedinacne cene vece od 1000 dinara
-Licno preuzimanje je samo na mojoj adresi (Kaludjerica) ako se iskljucivo PRE kupovine ne dogovorimo drugacije za izuzetne slucajeve
-Moguca licna besplatna dostava kupcima vise knjiga , kompleta , ili knjige sa iznosom preko 1000 dinara (Vazi za Beograd)


NE SALJEM POUZECEM!!!!




NOVI CENOVNIK poste za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine.
Zbog povecanja cene tiskovine cene organizovanog transporta su vece u zavisnosti od tezine knjige u skladu sa zvanicnim cenovnikom poste
do 100 gr - 69 dinara
101-250 gr - 76 dinara
251-500 gr - 99 dinara
501-1000gr - 106 dinara
1001-2000 gr - 129 dinara

- Ne saljem pouzecem
- Ne saljem u inostranstvo
- Organizovani transport je kada se salje kao preporucena tiskovina ili paket redovnom postom

Predmet: 37838891