ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vojna istorija

Opsada Lenjingrada je bila nemačka opsada Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata. Nemački plan je imao šifrovani naziv Operacija Severna svetlost. Opsada je trajala od 8. septembra 1941. i do 18. januara 1944.
Utvrđivanje i nemačka ofanziva

27. juna 1941, Savet deputata radnih ljudi Lenjingrada je odlučio da mobilizuje hiljade ljudi za izgradnju utvrđenja. Izgrađeno je nekoliko odbrambenih pojaseva i utvrđenih reona. Jedan od odbrambenih pojaseva prostirao se od ušća reke Luge do Čudova, Gačine, Uritska, Pulkova i dalje duž reke Neve. Ostali odbrambeni pojasevi su prolazile od Petergova do Gačine, Pulkova, Kolpina i Koltušija. U severnim predgražima Lenjingrada sagrađen je odbrambeni pojas koji je trebalo da štiti grad od mogućeg napada sa Finske teritorije. Celokupnu dužinu od 190 kilometara drvenih prepreka, 635 kilometara žičanih mreža, 700 kilometara protiv-tenkovskih rovova, 5.000 borbenih položaja i 25.000 kilometara običnih rovova su sagradili civili. Čak je i top sa krstarice Aurora postavljen na brdu Pulkovskije u južnom Lenjingradu. Ipak, kada su sovjetski vojnici iz Severozapadnog fronta poraženi krajem juna u sovjetskim baltičkim republikama, Vermaht je forsirao put ka Ostrovu i Pskovu. 10. jula su oba grada zauzeta i Nemci su stigli do Kunde i Kingisepa, nakon čega su napredovali prema Lenjingradu iz pravca Narve i sa jugoistoka i takođe na sever i jug jezera Ilmen da bi izolovali Lenjingrad sa istoka i da bi se spojili sa Fincima na istočnoj obali jezera Ladoga. Poslednja železnička veza do Lenjingrada je prekinuta 30. avgusta, kada su Nemci izbili na reku Nevu. Bombardovanje Lenjingrada je počelo 4. septembra. 8. septembra, poslednja kopenena veza do opsednutog grada je prekinuta kada su Nemci stigli do jezera Ladoga kod Orekhoveca. Bombardovanje 8. septembra je izazvalo 178 požara. Početkom oktobra Nemci su odustali od juriša na grad i Hitlerova direktiva od 7.oktobra koju je potpisao Alfred Jodl je bila podsetnik da se ne prihvati kapitulacija.
Finska ofanziva

Tokom avgusta, Finci su ponovo osvojili Karelijsku prevlaku, izgubljenu u Zimskom ratu, ugrožavajući Lenjingrad sa zapada, a napredovali su i kroz Kareliju istočno od jezera Ladoge, ugrožavajući Lenjingrad i sa severa. Ipak, finske snage su se zaustavile na granicama iz 1939. Finski štab je odbio zahteve Nemaca za vazdušne napade na Lenjingrad i nije napredovao dalje na jug od reke Svir u okupiranoj Istočnoj Kareliji do koje su stigli 7. septembra, 160 kilometara severositočno od Lenjingrada. Na jugu, Nemci su zauzeli Tikvin 8. novembra, ali nisu uspeli da napreduju dalje na sever i spoje se sa Fincima kod reke Svir. Sovjetski kontranapad je primorao Nemce da se povuku iz Tikvina 9. decembra sve do reke Volkov.

4. septembra, Jodl je došao da nagovori finskog komadanta Manerhajma da nastavi finsku ofanzivu, ali je Manerhajm odbio. Nakon rata, bivši finski predsednik Rit je rekao: `24. avgusta 1941. sam posetio štab maršala Manerhajma. Nemci su nas nagovarali da pređemo staru granicu i da nastavimo ofanzivu na Lenjingrad. Ja sam rekao da zauzimanje Lenjingrada nije naš cilj i da ne bismo trebali učestvovati u tome. Manerhajm i ministar vojske Vlade su se složili sa mnom i odbili su nemačku ponudu. Rezulat je bila paradoksalna situacija: Nemci nisu mogli da priđu Lenjingradu sa severa... `