Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-907939-0-9
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, potpis autora na najavnom listu, inače unutra u čistom i urednom stanju.

Naslov Banatski bećarac / [sakupio i priredio] Dušan Dejanac ; [crteži Miloš Živković]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2006
Izdavanje i proizvodnja Kikinda : D. Dejanac, 2006 (Kikinda : Borac)
Fizički opis 248 str. : ilustr., note ; 21 cm
Drugi autori - osoba Dejanac, Dušan, 1947- (priređivač, sakupljač) (autor dodatnog teksta) (izdavač)
Živković, Miloš (ilustrator)
Mihaljčić, Milenko (recenzent)
(broš.)
Napomene Tiraž 700
Str. 5-11: Predgovor / Dušan Dejanac
Str. 241-245: Pevanka gornje zemlje : (izvod iz recenzije) / Milenko Mihaljčić
Kazivači bećaraca: str. 247-248.
Predmetne odrednice Bećarac – Banat

Srpski haiku ili bećarac još uvek se može čuti na svadbama, u kafanama, na nekim veseljima. Pročitajte priču o njima i naučite neke od najvrcavijih dvostihova koji su se očuvali do danas.
„Ova svadba nešto mi je čudna, lepa mlada a da nije trudna“ – savremeni je bećarac koji nam dokazuje da vrcavi dvostih još uvek živi na našem podneblju. Srpski haiku ili bećarac još uvek se može čuti na svadbama, u kafanama na nekim veseljima, a teško je odrediti kada je nastao.
Dugo se nije zapisivao, pa je mnogo toga izgubljeno, ali se brzo širio pa ima svoje podvrste po mestu porekla ili tematici kojom se bavi. Pročitajte priču o bećarcima i naučite neke od najvrcavijih dvostihova koji su se očuvali do danas.
Mnogi su se trudili da prikupe bećarce. Oni koji su se time bavili uspeli su da skupe na hiljade primeraka šaljivog dvostiha, ali ipak mnogo je veći broj onih koji su nepovratno izgubljeni i zaboravljeni, jer nisu zapisivani na vreme.
Vuk Karadžić nije mario za bećarce iako je znao da postoje, a Njegošu su preporučivali da ne piše u dvostihu kako ne bi asocirali na bećarce- sinonime lake zabave iz kafana i bircuza. Tako danas imamo one koji su se prenosili s kolena na koleno, a kasnije počeli da se zapisuju.
Stručnjaci iz oblasti knjiženosti ili etnomuzikologije kažu da su prvi zapisi šaljivog bećaraca mogli da se nađu u pesmaricama s kraja XVIII i početka XIX veka, ali to ne znači da ova forma nije postojala i ranije. Zvanično se smatra da su bećarci nastali pre dvesta godina kada je život paora iz Banata bio težak i ispunjen svakodnevnim napornim radom.
Kada bi želeli da se provesele ovi vredni ljudi bi se okupljali i potom nadmetali u smišljanju živopisnih bećaraca. Tajna dugovečnosti ovog desetorečnog dvostiha je upravo u njegovoj direktnosti i temama koje su svakodnevica, a predstavljene su na šaljiv način.
Upravo neki od prvih zapisanih bećaraca govore o razuzdanom životu slobodnih mladića, a danas imamo čitav dijapazon onih koji pokrivaju kume, svekrve, žene i ostale životne teme. Mladen Leskovac je u svojoj antologiji naveo da je Bećarac nesumnjivo nastao u Banatu, Sremu i Bačkoj a da se potom širio preko Slavonije ka Korudnu i Lici.
Osim po mestu porekla bećarci se dele i po tematici kojom se bave. Tako raspoznajemo: muški i ženski bećarac, svatovski, mastan i onaj malo manje mastan kao i brzi i spori bećarac.

MG P84 (N)