Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

k4d

Srpska grafika XVIII veka - Zbornik radova
Izdavač: Matica srpska, SANU, Beograd-Novi Sad 1986;
tvrd povez sa omotom, strana 256 + strane sa ilustracijama, veći format: 28cm



Бакрорез – цртеж нанесен челичном иглом на бакарну плочу и отиснут на хартији − постаје у првој половини XVIII века водећа графичка техника. Као садржајан и технички прецизан предложак, снажано је утицао на сликарску и дрворезбарску уметност.
Графику можемо посматрати као прву масовну производњу уметности или – осмишљену визуелизацију просветитељских идеја. У тако постављеним циљевима бакрорезни лист са одређеним садржајем и писаном речју, постаје популаран начин саопштавања порука кроз уметност, подједнако и сакралних и профаних тема. Штампање бакрореза са ликовима угледних српских владара уклапало се у идеје о континуитету српске државности. Фрушкогорски и други манастири у Карловачкој митрополији поручују бакрорезне листове на којима су представљени свеци заштитници са изгледом манастира. Тако је графика XVIII века прворазредни документ о изгледу и стању манастирских грађевина и пре појаве фотографије.Напуштањем и потискивањем визуелних уметности у корист писане речи као главне комуникацијске делатности, графика се у последњим деценијама XVIII века повлачи и све више ставља у службу илустрација књига.


Istorija umetnosti - ta, kod nas, relativno mlada disciplina-našla je u XVIII veku obilje istraživačkih i stručno-naučnih problema, a počela je da ih rešava, takoreći, u naše vreme. Posle opštih dela Veljka Petrovića i Milana Kašanina, kao i monografija Lazara Mirkovića, došla je generacija poratnih naučnih radnika čija je bibliografija radova o srpskoj umetnosti i srpskoj grafici XVIII veka veoma bogata. Tu generaciju Dejana Medakovića, Pavla Vasića i Miodraga Kolarića, čija aktivnost u ovim godinama daje krupne rezultate, slede mlađi istoričari umetnosti. Stoga se može reći da su istraživači naše umetnosti XVIII veka na najboljem putu da u ovoj prelomnoj epohi nacionalne kulture obrade umetničke spomenike toga vremena na najširim područjima nekadašnje Karlovačke mitropolije, da prouče ikonografiju slikarskih dela, da izdaju naučne korpuse obrađenog materijala i da otkriju skrivene tajne stilskog razvoja ove umetnosti, kako bi se time objasnio njen brzi rast i put od srednjovekovnih tradicija, preko ukrajinskih i ruskih uticaja, do savremenih zapadnoevropskih stilskih opredeljenja.