ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

Autor - osoba Jakovljević, Svetolik
Naslov Džangologija / Svetolik Jakovljević
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1983
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Knjaževac : Nota, 1983 (Bor : Bakar)
Fizički opis 93 str. : ilustr. ; 18 cm.
Drugi autori - osoba Kapor, Momo
Napomene Put ka Džangu / Momo Kapor: str. 7-10.
Predmetne odrednice Renart, Džango, 1910-1953

Momo Kapor: PUT KA DŽANGU
Malo je knjiga od kojih čitalac oseti neku korist već u prvom poglavlju. Pisac ovog predgovora, zahvaljujući „DžangoIogiji“ Svetolika Jakovljevića, oslobodio se dugogodišnjeg pogrešnog načina na koji je izgovarao ime velikog gitariste. I on će, kao i vi, dragi čitaoče, ubuduće govoriti: Džango Renart, a ne kao ranije – Đango Rajnhart! I kada bi to bilo sve (a ni iz daleka nije), bilo bi sasvim dovoljno za jednu knjigu.
Čitajući „DžangoIogiju“ još u rukopisu, dogodila mi se jedna čudna i retka stvar. Godinama sam slepo obožavao ovog gitaristu, a da nisam znao gotovo ništa o njemu i njegovom životu, sem nekoliko mutnih anegdota vezanih za nesreću u cirkuskim kolima. I odjedanput, pružila mi se retka prilika da za nepunih sat-dva, čitajući je, doznam sve što se može saznati o jednom životu punom lutanja, ljubavi, muzike, haosa i tajanstvenosti koja je decenijama obavijala ovog tamnoputog muzičkog maga. Da bi se to postiglo, bilo je potrebno nešto više od ljubavi koju osećamo prema muzici Džanga Renarta; slobodno mogu da kažem – mnogo više! Bilo je potrebno krenuti tragom tona i putovati, gubiti se u podacima i nedoumicama, tragati za svakim parčetom razbijenog Džangovog života, da bi se čitav taj kaleidoskop datuma, godinama, muzičkih fraza, suptilnih analiza i tehničkih podataka o instrumentima, slepio u jedinstvenu celinu, koja ovu knjigu pretvara u pravo malo remek-delo svoga žanra, gde se zaljubljenost rasnog muzičkog poznavaoca mesa sa izvrsnim dokumentarističkim zanatom, da bi se sve to, na kraju, u blagom sfumatu pretopilo u intimnu ispovest pisca, koji u tihom francuskom mestašcu Samoa završava svoju studiju nad grobom Džanga Renarta, tražeći tu odgovor na svoje poslednje pitanje: šta ostaje posle svega?
Podeljena veoma precizno na deset poglavlja koja imaju čisto muzičku strukturu, počinjući od introdukci je, a završavajući se kodom, ova knjiga nam pruža odgovore na sva pitanja koja smo postavljali sebi, slušajući u različitim periodima svoga života Džangove ploče, od vremena pozajmljenih gramofona do nostalgičnih povrataka izvorima svoje mladosti. Jer, kao što je legendarni profesor književnosti i prevodilac Raško Dimitrijević delio ljude na one koji su čitali „Velikog Mona“ Alena Furnijea i na one koji nisu, oduvek sam na izvestan način delio svoje poznanike i prijatelje na one koji vole muziku Džanga i na one koji su prema njoj ravnodušni. Jednostavno, naša glad da doznamo nešto više o Renartu vremenom je poprimila bolesne razmere, čineći od Džanga najzamagljeniji mitski lik svetskog džeza. Plašio sam se, pre čitanja „DžangoIogije“ da će mi odgovori na moja pitanja i suviše svetla bačenog na zadimljene džez-klubove u kojima je muzicirao ovaj umetnik, uništiti tajanstvenost moga privatnog mita, ali ne! Svetolik Jakovljević je umeo da, otkrivajući podatke, ne pokvari ništa od lepote sumraka u koje lagano tonu Džangovi Oblaci. Upravo je to veština koju iznad svega cenim: ne razmetati se suvišnim znanjem, ne isticati superiornost poznavaoca, dodirnuti nežno, što je nežnije moguće sve teme koje se odnose na Džangov život i zanat...
Evo, dakle, knjige, posle čijeg će nam čitanja, Džangovo muziciranje biti još bliže i prisnije jer ćemo ubuduće znati odakle vuče svoje korene. Pri tom, njeno čitanje nas neće izmučiti suvoparnošću neke dosadne istorije džeza, gde se gubimo u podacima i imenima – ono će nam pokloniti tajnu šifru za slušanje Džanga, ključ kojim ćemo otvoriti bravu na vratima iza kojih se još uvek krije mit.
1982.

Žan-Batist Renart, zvani Džango (franc. Jean `Django` Reinhardt; 23. januar 1910, Liberšije, Belgija – 16. maj 1953, Fontenblo, Francuska) je bio francuski gitarista i kompozitor džez muzike. Poreklom Rom, osnovao je 1934. kvintet Hot Club de France sa violinistom Stefanom Grapelijem. Ostao je veliki uzor za sve gitariste uprkos tome što nije imao muzičko obrazovanje i što su mu dva prsta leve šake bila povređena. Izmislio je novi način sviranja, akorde za koje su potrebna samo tri prsta tako da je svirao je koristeći samo tri prsta leve ruke.
MG70 (N)