ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

TIHE VODE MOSTONGE / QUIET WATERS OF THE MOSTONGA
Autor: Sava Stojkov
Format: 25x29
Povez: tvrd sa zaštitnim omotačem
Br. strana: 230
Dvojezični - srpsko/engleski!

Bogato ilustrovana, kapitalna, dvojezična monografija na Srpskom i Engleskom jeziku.

Stanje kao na slici, očuvana jako dobro. Malo izguljena/zacepljena omot na rikni, izuzev toga u jako dobrom stanju. Nije korišćena.

O slikaru Savi Stojkovu već su odavno rečene mnoge mudre misli, a njegovo slikarstvo, gotovo jednoglasno, smešteno je u šarolike tokove naše naive, a zatim je dovedeno u neizbežnu vezu sa stvaraocima tzv. hlebinske škole. Posmatrajući njegove slike, uvek sam sumnjao u sve one pokušaje da se stvaralaštvo ovog umetnika podredi bilo kakvim uzorima, koliko god nas njegova tematska razuđenost zavodi, pa i navodi na takve zaključke. Ako je nekada Sava Stojkov i stajao na nekom umetničkom raskršću, njegov konačan izbor bio je odlučan i on ga je neminovno udaljivao od bilo kakvog epigonstva. Šta se to onda zbilo u svesti ovog slikara, čiji su unutrašnji podsticaji sudbinski oslobodili njegove pritajene stvaralačke moći?

Po našem mišljenju, sa Stojkovom se desilo nešto slično što je u prvoj polovini XVII veka preobrazilo slikarstvo Pusena, kada je u jednoj dolini u okolini Rima otkrio sve bogatstvo prirode i tako utemeljeno slikarstvo duše (Seelenmalerei). U svojoj `Ikonologiji` štampanoj 1644. Žan Boduen još je izričitiji kada kaže: Slike koje izmiščja naš duh su simboli naših misli. Najzad, veliki nemački pesnik Šiler iskazao je 1794. da je upravo pejzaž izvanredno dobro sredstvo za prikazivanje ideja kao i osećanja mišljenja. U svim tim razmatranjima očigledno je da je pejzaž u funkciji iskazivanja duševnih stanja. U srpskom slikarstvu, sem gorostasnog Milana Konjevića, teško je naći slikara koji je prirodi prilazio sa takvim strahopoštovanjem kao što je to činio Sava Stojkov. I dok je Konjović svoj odnos prema prirodi potvrđivao gotovo zaljubljenički, strasno, predajući se slikanju pejzaža kao nekoj paganskoj, čulnoj svečanosti, Sava Stojkov ostaje pred prirodom do kraja tih koraka. Pred neprestanim čudima prirode Stojkov kao neki drevni monaški ikonopisac smerno beleži viđeno, ali to čini i sa nekom posebnom uzdržljivošću koja na njegovim slikama dočarava i jednu naglašeno poetsku crtu, koja podseća na tiho muziciranje što dopire iz daljine....

Upravo u današnjem uzburkanom vremenu njegove slike, uravnotežene i odmerene, deluju molitveno melemno, a u svakom slučaju one nam tihim glasom iskazuju one istine ljudskog roda koje vekovima oglašavaju pobedu sklada, duševnosti i ljubavi nad razornim silama mraka i apokaliptičnih vizija, u kojima raste obezličenost savremenog sveta. - Akademik Dejan Medaković!