ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006.
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

VALTROVIĆ I MILUTINOVIĆ
dokumenti I - terenska građa 1871 - 1884.

Istorijski muzej Srbije, 2006.
304 ilustrovane strane na kvalitetnom papiru, tvrd povez, zaštitni omot, veliki format.

Knjiga je nova.

Ovo kapitalno delo, kako je rekla Ana Stolić iz Istorijskog muzeja Srbije, zasnovano je na radu dvojice naučnika koji su osamdesetih godina 19. veka preduzeli posao snimanja srpskih srednjevekovnih spomenika. To je celovita monografija srpske kulturne baštine, pre svega srednjevekovnih maniastira, koje su dvojica naučnika snimali na terenu, obradivši 57 spomenika i načinivši 300 crteža. Kako tada Srpsko učeno društvo nije moglo da objavi rezultate njihovog rada, oni su se, najzad, 120 godina kasnije, našli pred nama. U pitanju su tri monumentalne knjige dokumenata i valorizacije istraživačkog rada dvojice naučnika, istakao je akademik Nikola Tasić, potpredsednik SANU, svojevrsni izdavački poduhvat Istorijskog muzeja. On je naglasio da su opisi Vlatrovića i Milutinovića tako precizni da se i danas mogu rekonstruisati detalji i celine spomenika koji su vremenom nestali.

Prema rečima Tanje Damljanović, urednika izdanja, prvi tom sastoji se od zbirke vizuelnih zapisa srpske srednjevekovne baštine, grafičkih priloga, koje je zbog njihove nekoherentnosti bilo teško objaviti i sada, a posebno pre 120 godina kada su nastali. Pomenuta distanca uslovila je i dvostruki pristup ovoj građi – ovovremeno njeno otkrivanje, ali i osvetljavanje značaja rada dvojice naučnika u ono vreme, koji su i sami u međuvremenu postali važan deo istorije arhitekture i umetnosti. Građa je poređana hronološkim principom, prema godinama nastanka spomenika koji su opisivani, potom prema prostornom principu – glavnog spomenika koji se opisuje i onih, manje značajnih, u njegovoj blizini. Najzad, unutar tih principa oni su dati azbučnim redom. Tanja Damljanović osvrnula se i na format izdanja, rekavši da je on neuobičajen jer su crteži u njemu verni originalima. Drugi tom je izbor Valtrovićevih i Milutinovićevih tekstova o njihovom radu, koje je takođe bilo teško prikupiti rasute po različitim stručnim časopisima. U trećem tomu protumačen je i osvetljen njihov rad.

Rad na ovom projektu, rekla je Tanja Damljanović, trajao je više od tri godine. Ona je istakla i pionirski rad Sonje Bogdanović posvećen dvojici naučnika, kao i Miladina Lukića, svojevremeno pomoćnika ministra kulture, koji je inicirao projekat. Tim povodom naglašena je i bitna i nemerljiva podrška nadležnih institucija i ministarstava pri ovakvim projektima. Ova dva zaboravljena uma Srbije (o kojima će biti napravljene emisije u već postojećem istoimenom serijalu RTS) bili su među prvim članovima Srpske akademije nauka i umetnosti, podsetili su u svojim obraćanjima akademici Nikola Tasić i Gojko Subotić. Valtrović je bio i upravnik Narodnog muzeja duže nego i jedan drugi – od 1881. do 1905. godine. Osnovao je Srpsko arhitektonsko društvo, časopis Starinar koji i danas izlazi, negovao je srpsko umetničko nasleđe. Milutnović, sin čuvenog pesnika Sime Milutinovića Sarajlije, bio je ministar građevine, profesor arhitekture na Velikoj školi, jedan od projektanata železničke stanice u Beogradu. Obojica su ličnosti iz vremena stvaranja moderne Srbije.

Историјски музеј Србије је 1971. године откупио од наследника Михаила Валтровића (1839–1915) и Драгутина Милутиновића (1840–1900) разноврсну музејску грађу. Њу чине лични документи ове двојице архитеката, фотографије, њихове белешке и цртежи које су правили као студенти, али и рукописи њихових припрема за предавања кад су постали професори на факултету, затим теренски извештаји све до снимака старих српских споменика и нацрта како архитектонских објеката, тако и предмета из категорије примењене уметности попут иконостаса за новоизграђене цркве или Валтровићевих нацрта српских инсигнија из 1904. године.
Ова грађа чини посебан фонд. Оно што га чини тако посебно значајним и атрактивним је пре свега готово триста снимака – цртежа и акварела – српских средњовековних споменика које су Валтровић и Милутиновић направили у периоду од 1871. до 1884. године у оквиру пројекта иза којег је стало Српско учено друштво. Снимци око четрдесет објеката су у распону од слободних приказа грађевине у пејзажу (Св. Никола код Клисуре, Долац) до детаљног техничког цртежа основе или пресека, од цртежа архитектонских и скулптуралних детаља до снимака појединих сцена, ликова или орнамената са фресака који су у највећем броју случајева приказани помоћу акварелисаног цртежа. Нарочито ови последњи снимци имају и уметничку вредност, али је њихов највећи значај у томе што су они корпус дела који сведоче о почецима опсежне и систематичне документарне заштите споменичког наслеђа у Србији и што су до данас, нажалост, већ и потврдили своју заштитну намену, пошто неки од снимљених споменика из друге половине 19. столећа више не постоје.