ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Stivenson, Robert Luis, 1850-1894 ; Stevenson, Robert Louis, 1850-1894
Naslov Gospodar Balantrea / Robert Luis Stivenson ; prevele sa engleskog Ivana Raletić, Mira Kocjančić ; [ilustracije Dragutin Nježić]
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 1985
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Delta press : Prosveta, 1985 (Beograd : Srbija)
Drugi autori Raletić, Ivana (prevodilac) ; Kocjančić, Mira, prevodilac (prevodilac) ; Kocjančić, Mira, prevodilac (prevodilac)
Fizički opis 222 str. : ilustr. ; 20 cm
Zbirka KADOK : Klasična dela omladinske književnosti ; knj. 30
Napomene Prevod dela: The moster of Ballantrae / Stevenson Robert Louis
Tiraž 8000.
(Karton)

Gospodar Balantrea je istorijsko-pustolovni roman Roberta Luisa Stivensona, prvi put objavljen 1889. godine pod naslovom The Master of Ballantrae: A Winter’s Tale. Smatra se jednim od njegovih najmračnijih i psihološki najsloženijih dela. U središtu romana nalazi se dugotrajan i razoran sukob dvojice braće iz škotske plemićke porodice Duri. Radnja počinje u vreme jakobitskog ustanka 1745. godine. Stariji brat Džejms Duri, harizmatični naslednik imanja i gospodar Balantrea, priključuje se pristalicama dinastije Stjuart, dok mlađi brat Henri ostaje na porodičnom imanju i formalno podržava kralja Džordža II. Takva podela trebalo je da zaštiti porodicu bez obzira na ishod pobune, ali postaje početak tragičnog porodičnog sukoba. Pošto se poveruje da je Džejms poginuo, Henri preuzima porodične obaveze, imanje i brak sa Alison Grejm, koja je ranije bila naklonjena njegovom bratu. Međutim, Džejms je živ. Posle godina lutanja, gusarskih pustolovina, dvoboja i boravka u inostranstvu vraća se i počinje da uništava Henrijev život. On je zavodljiv, inteligentan, hrabar i gotovo demonski privlačan, ali istovremeno nemilosrdan, manipulativan i nesposoban za iskreno moralno osećanje. Henri je naizgled sušta suprotnost: odgovoran je, vredan i odan porodici, ali pod pritiskom bratovljeve zlobe postepeno postaje ogorčen, opsednut i psihički izmučen. Stivenson tako ne gradi jednostavan sukob dobra i zla. Džejms jeste oličenje sebičnosti i destruktivne privlačnosti, ali ni Henrijeva dobrota ne ostaje netaknuta. Mržnja prema bratu počinje da ga menja, pa se granica između žrtve i progonitelja sve više zamagljuje. Priču najvećim delom pripoveda Efraim Makelar, upravnik porodičnog imanja, odan Henriju i duboko neprijateljski raspoložen prema Gospodaru. Zbog toga čitalac događaje ne dobija iz potpuno neutralnog ugla. Makelar je svedok, učesnik i tumač, ali njegova pristrasnost otvara pitanje koliko je prikaz Džejmsa pouzdan. Roman koristi pisma, svedočenja i umetnute pripovesti, čime dobija oblik porodične hronike sastavljene iz različitih, ponekad nesigurnih izvora. Radnja se iz Škotske širi na Francusku, Indiju, more i severnoameričku divljinu. Iako obiluje pustolovnim elementima, dvobojima, putovanjima, gusarima i zaverama, težište romana nije na samoj avanturi, već na psihološkom odnosu dvojice braće. Njihova mržnja prerasta u opsesivnu povezanost: svaki od njih određuje vlastiti život prema drugome, sve dok sukob ne postane važniji od nasledstva, ljubavi i porodične časti. Naslovni „gospodar“ nije gospodar samo po plemićkoj tituli. Džejms na izvestan način gospodari ljudima oko sebe, njihovim strahovima, željama i slabostima. Njegov uticaj osećaju Henri, Alison i Makelar, koji ga mrze, ali ne uspevaju da se oslobode njegove privlačnosti. Zbog toga je Džejms Duri jedan od Stivensonovih najupečatljivijih negativnih junaka i svojevrsni rođak doktora Džekila i gospodina Hajda.
Roman obrađuje teme suparništva među braćom, dobra i zla, nasledstva, izdaje, političke podeljenosti Škotske, moći harizme i razornog dejstva mržnje. Podela između jakobita i pristalica britanske krune odražava se i unutar porodice Duri, pa porodična tragedija postaje slika podeljene škotske istorije. Podnaslov Zimska priča odgovara sumornoj atmosferi dela. Za razliku od vedrijih pustolovnih romana poput Ostrva s blagom, ovde pustolovina vodi u hladnoću, nasilje, moralnu pustoš i smrt. Završni deo u severnoameričkoj divljini dobija gotovo fantastičan i gotski ton, dok se sukob braće pretvara u neumoljivu tragediju.
Gospodar Balantrea istovremeno je istorijski roman, porodična tragedija, pustolovna priča i psihološka studija zla. Njegova posebna vrednost leži u tome što Stivenson ne prikazuje zlo kao nešto odbojno i lako prepoznatljivo, već kao zavodljivu silu koja osvaja ljude upravo svojom inteligencijom, lepotom, hrabrošću i šarmom.

Robert Luis Stivenson rođen je 13. novembra 1850. godine u Edinburgu, a preminuo 3. decembra 1894. godine na ostrvu Upolu, u Samoi. Bio je škotski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejista i putopisac, jedan od najpoznatijih autora pustolovne književnosti 19. veka. Poticao je iz ugledne porodice inženjera koja je generacijama projektovala i gradila svetionike duž škotske obale. Od njega se očekivalo da nastavi porodični poziv, pa je započeo studije inženjerstva na Univerzitetu u Edinburgu. Međutim, zbog slabog zdravlja i izrazitog književnog interesovanja napustio je taj smer i završio studije prava. Advokatski ispit položio je 1875. godine, ali se pravom nikada nije ozbiljno bavio, već se potpuno posvetio pisanju. Od detinjstva je imao ozbiljne probleme sa plućima, zbog čega je mnogo putovao i boravio u krajevima sa toplijom klimom. Putovanja po Francuskoj, Belgiji, Sjedinjenim Američkim Državama i pacifičkim ostrvima snažno su uticala na njegove putopise i pripovetke. O svojim pešačkim i plovidbenim putovanjima pisao je u knjigama Putovanje u unutrašnjost i Putovanja sa magarcem kroz Sevene. U Francuskoj je upoznao Amerikanku Fani Van de Grift Ozborn, ženu deset godina stariju od njega. Pošao je za njom u Kaliforniju, a venčali su se 1880. godine. Fani mu je bila supruga, saradnica i pratilac tokom njegovih brojnih putovanja. Svetsku književnu slavu stekao je romanom Ostrvo s blagom, jednom od najpoznatijih gusarskih pustolovina u književnosti. U njemu je stvorio niz trajnih motiva popularne kulture: mapu zakopanog blaga, gusare sa papagajima, crnu oznaku i zagonetnog Džona Silvera. Potom je objavio romane Otmica Dejvida Balfura, Gospodar Balantrija i Crna strela. Godine 1886. objavio je novelu Neobični slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda, mračnu priču o dvojnosti ljudske prirode, potisnutim nagonima i granicama naučnog eksperimenta. Delo je postalo deo svetske kulture, a imena Džekil i Hajd ušla su u svakodnevni govor kao oznaka za dve suprotne strane jedne ličnosti. Stivenson je pisao i priče strave, fantastičnu prozu, eseje, poeziju za decu i književne studije. Njegov stil odlikuju jasnoća, ritmičnost, maštovitost, osećaj za dramatičnu situaciju i sposobnost da ozbiljna moralna pitanja izrazi kroz uzbudljivu pripovest. Zbog pogoršanog zdravlja sa porodicom je 1888. krenuo na putovanje po Tihom okeanu. Posle boravka na više pacifičkih ostrva nastanio se na Samoi, gde je kupio imanje Vailima. Aktivno se uključivao u život lokalnog stanovništva i kritikovao postupke kolonijalnih vlasti. Samoanci su ga nazvali Tusitala, što znači „pripovedač priča“. Preminuo je iznenada, u četrdeset četvrtoj godini, najverovatnije od moždanog udara. Sahranjen je na vrhu planine Vaea, iznad svog doma na Samoi. Njegova dela ostala su trajni deo svetske književnosti, naročito zahvaljujući spoju pustolovine, psihološke napetosti i moralnih pitanja.
Najpoznatija dela:
Ostrvo s blagom
Otmica Dejvida Balfura
Katriona
Neobični slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda
Crna strela
Gospodar Balantrea
Klub samoubica
Nova arapska noć
Dečji vrt stihova
Putovanja sa magarcem kroz Sevene

MG P34 (N)