Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K9
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!

Tkanje predstavlja tehnološki proces izrade tkanina uzajamnim preplitanjem dva sistema žica. Jedan sistem žica ide uzduž tkanine i naziva se osnova, a drugi po širini tkanine i naziva se potka.

Raznovrsnim ukrštanjem ova dva sistema nastaju tkanine različitih osobina, izgleda i struktura.

Postoje različite pretpostavke o tome kada je čovek počeo da se bavi tkanjem. Većina narodnih predanja širom sveta nastanak tkanja vezuje za čovekovo posmatranje prirode i uočavanje mogućnosti preplitanja grana drveta ili lišća bambusa. Osim toga, legende mnogih kultura pronalazak tehnike tkanja povezuju sa početkom sopstvene istorije. Asirci tu čast ukazuju kraljici Semiramidi, Egipćani boginji Izis, koja se predstavlja sa čunkom u ruci ili na glavi, Stari Grci boginji Atini, a Rimljani Minervi. [2]


Weaving in ancient Egypt
Stvaranje tkanina je bilo moguće zahvaljujući dvema činjenicama: pronalasku odgovarajućih vlakana i upredanjem kratkih vlakana u niti pomoću vretena [3] Fragmente najranije izrađenih tkanina, areheolozi su procenili kao stre više od 10000 godina, tj. da datiraju iz vremena neolita a nađeni su u Jezerskoj oblasti u Švajcarskoj.[4]

Vekovima su osnovine žice bile prebirane prstima, podizanjem svake žice pojedinačno. Uvođenjem jedne vrste daščica koje su omogućavale da se odjednom podigne grupa osnovinih žica i tako formira zev, proces tkanja se u mnogome usavršio, ali je još uvek konstantno zapošljavao jednu ruku tkača. Da bi tkač oslobodio obe ruke i da bi mogao da koristi čunak sa namotanom potkom, bilo je potrebno otkriće i primena točka i poluge[5] što je dovelo do konstrukcije savremenog razboja.

Razboji koje koristimo danas su u suštini slični onima od pre hiljadu godina, a mnoge današnje tkanine su izrađene u strukturama starim više hiljada godina.

Prvi i najstariji razboji su bili vertikalni. Tkači su navezivali osnovine niti o gredu ili granu, a na donjim krajevima osnovinih niti su vezivali kamenje (težače) da bi postigli zategnutost osnove.


1266 - Keramikos Museum, Athens - Weaving weights - Photo by Giovanni Dall`Orto, Nov 12 2009

1782 - Milano - Museo preistorico - Ricostruzione di telaio - Foto Giovanni Dall`Orto, 14-Feb-2009
Ovakav tip razboja prisutan je kod većine starih naroda. Sreće se u Skandinaviji,Staroj Grčkoj, u Indiji, Severnoj Americi (Indijanci), kod Pueblo Indijanaca, Egiptu, Peru u itd. [6] Usavršeni vertikalni razboji se danas koriste za izradu tapiserija, ćilima, tepiha i prostirki.[7] Usavršavanje horizontalnog ručnog razboja je bilo postepeno. Prvo je dopunjen sa osnovinim i robnim valjkom (vratilom) i brdom (Kina, 1500 -1000 g. p. n. e.), a potom ramovima ničanica u koje je uvođena osnova da bi se formirao zev. Razboj sa ramovima predstavlja veliki korak u razvoju tkanja, jer je omogućio prvo složenije mustriranje tkanina po reljefu, figuraciji i boji. Najstariji razboj sa ramovima datira iz 400. godine p. n. e. (Kina)...