Godina : 1979.
Detaljno stanje: Vrlo dobro

701


Stanje kao na fotografijama.

Zorana Lola Novaković (Beograd, 25. april 1935 — Beograd, 3. april 2016) bila je jugoslovenska i srpska pevačica izuzetno popularna tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Kao predstavnik Jugoslavije, 1962. godine je sa kompozicijom Ne pali svetla u sumrak osvojila 4. mesto na takmičenju za Pesmu Evrovizije.[1]

Biografija
Lola je zvanično počela svoju karijeru 1957. kada je primljena u Radio Beograd kao stalni vokalni solista i iste godine je sa zapaženim uspehom branila državne boje na sajmu u Lajpcigu. Tada je snimila prvu ploču za diskografsku kuću DEKA sa pesmama „Alisa u zemlji čudesa“ i kubanskim hitom „Babalu“ na španskom jeziku. Učestvuje na Opatijskom festivalu 1958. sa pesmom „Kućica u cveću“, a 1959. odlazi na turneju po Bliskom istoku i zadržava se u Bejrutu do leta 1960. Po povratku u Beograd održava prvi solistički koncert u Domu sindikata, za koji su ulaznice bile rasprodate za dva nepuna časa. Lola je bila prvi domaći estradni umetnik koji je gostovao u Rusiji 1960.

Na Zagrebačkom festivalu odnosi prvu nagradu 1961. sa pesmom „Svitanje“. Iste godine pobeđuje na Opatijskom festivalu sa pesmom Angela Vlatkovića „Jednom u gradu ko zna kom“ i dobija nagradu za pesmu „Voljela bih da me voliš“. Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike (1961) osvojila je Zlatni mikrofon. Krajem 1961. gostuje više meseci po Poljskoj i Mađarskoj gde 1962. izlazi long-plej ploča sa pesmama koje peva na španskom i engleskom jeziku. Na Zagrebačkom festivalu pobeđuje 1962. sa pesmom Alfonsa Vučera „Ti nisi došao“ koju je propratila svojim suzama. Lola je na tom festivalu dobila aplauz zagrebačke publike koji je trajao 10 minuta i ostao presedan u istoriji aplauza na domaćoj sceni. U martu 1962. učestvuje sa Dragoslavom Šekularcem u snimanju filma „Šeki snima, pazi se“, koji nije zabeležio neki poseban uspeh. Na festivalu Beogradsko Proleće 1962. pobeđuje pesmom „Neko ko šapće“ a iste godine odnosi prvu nagradu u Opatiji sa pesmom „Jedno davno leto“ i uspešno peva kasniji hit „Znam da pripadaš drugoj“.[2]

Na šestomesečnu turneju po Japanu odlazi 1963. godine gde nastupa u pratnji orkestra Mantovanija po svim japanskim gradovima i u mnogobrojnim televizijskim emisijama. Na međunarodnom festivalu u Rimu u leto 1964. osvaja prvu nagradu sa pesmom Dušana Vidaka „Ulica četiri fontane“ i vraća se trijumfalno u Beograd. Tu Lolinu pobedničku pesmu u Rimu i pesmu sa Evrovizijskog festivala 1962. „Ne pali svetlo u sumrak“ domaća produkcija nikada nije izdala na ploču. Od 1963. do 1965. Lola učestvuje u dečjoj televizijskoj seriji „Na slovo, na slovo“ koja je kasnije 1975. bila ponovljena. Na međunarodnom festivalu Balkanijada u Beogradu Lola veoma zapaženo učestvuje 1964. Lolin hit iz 1965. „Kap veselja“ proglašen je pesmom godine.

Lola se 1.oktobra 1966. udaje za Mila Jovanovića od kojeg se razvodi krajem 1970. i ponovo uzima svoje prezime Novaković i vraća se domaćoj sceni. U tim godinama, Lola odnosi pobede na mnogim domaćim festivalima zabavne muzike, kao i na festivalima starogradskih pesama i romansi. Iz ovog perioda ostaju hitovi: „Marike“, „Vrati se“, „Neko čeka na mene“, „Ljubi me“, „Voli me sad“, „Posle mene“, „Posle tebe“, „Reka suza“, „Duga topla noć“, „Misli na mene“, „Beli bagrem opet cveta“, „Kalemegdan“, „Tiše, tiše“, „Beograde, ljubavi moja“, „Zasvirajte violine“, „Ne ljubiš više kao nekad“, između ostalih.

Udajom za estradnog umetnika Dragana Antića,od kojeg se razvela 2000. godine, Lola godinama biva meta domaće žute štampe. Umorna od novinarskih izmišljanja, koji su je u jednom momentu čak proglasili tajnim agentom CIA, a drugom prilikom objavili navodnu vest da je Lola u ruskom zatvoru, zasićena domaćim festivalima, Lola Novaković, na žalost svoje milionske publike donosi odluku da se povuče iz umetničkog života i, kako sama Lola kaže, ne kaje se zbog toga, jer zauvek ostaje Prva dama domaće zabavne muzike, Balkanska diva, Kraljica evergrina, Umetnica nad umetnicima.

Od 2000. godine, osim što se ponekad pojavljuje na retrospektivnim koncertima, Lola je stalni član Pozorišta na Terazijama u emisijama Radeta Marjanovića „Dobra stara vremena“ čije predstave gostuju po gradovima Srbije, Republike Srpske, kao i u inostranstvu. Po raznim radijskim i televizijskim studijima postoji oko 500 tonskih zapisa Lolinih pesama koje su izašle na oko pedeset albuma.

Lola je preminula u svojoj kući na Ceraku 3. aprila 2016. godine, gde su je zaspalu u fotelji zatekle komšije. Po sopstvenoj želji Lola je kremirana 6. aprila na Novom groblju u Beogradu, a njena želja je bila da joj sahrana ne bude javna i da njeni ostaci ne budu položeni u Aleji velikana. Na dan Loline sahrane, opljačkana joj je kuća iz koje su otuđene mnoge vrednosti. Lolina kuća je bila zapečaćena tek nakon krađe, a o tome je šturo objavljena vest tek tri meseca kasnije, a na insistiranje jednog njenog dugogodišnjeg poklonika i prijatelja. 2013. godine bivši zagrebački Jugoton je izdao dvostruki album Lolinih muzičkih uspeha, a PGP za koju je Lola kasnije snimala, izdao je samo jedan album 2006. godine i na taj se način `odužio` Prvoj dami jugoslovenske i srpske muzike.