ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Oblast: Košarka
Jezik: Srpski

Autor - osoba Dalipagić, Dražen = Dalipagić, Dražen
Tijanić, Aleksandar
Naslov Ispod koša / Dražen Dalipagić, Aleksandar Tijanić ; [fotografija Milan Đurica]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1978 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 142 str. : ilustr. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Đurica, Milan
Zbirka Džepna knjiga. Sport
Predmetne odrednice Košarka – Jugoslavija

Dražen Dalipagić – Praja (Mostar, 27. novembar 1951) je bivši jugoslovenski košarkaš i srpski trener. Završio je Višu pedagošku školu u Beogradu.
U Partizan je stigao leta 1971. godine, i do 1982. odigrao deset sezona u crno-belom dresu. U tom periodu je za Partizan odigrao 305 utakmica i postigao 8,278 poena, uz prosečno 33,7 poena po utakmici, pa je i dan-danas, posle više od 30 godina, ostao najbolji strelac u bogatoj klupskoj istoriji. S Partizanom je osvojio dve titule prvaka države i dva Kupa Radivoja Koraća. Igrao je i u Realu, Udinama, Veneciji (protiv Virtus Bolonje postigao rekordnih 70 poena), Veroni, a karijeru je završio u dresu Crvene zvezde.
Klupska karijera
Košarku je počeo da igra tek sa 18 godina. Prilikom otvaranja nove sportske dvorane u Zvorniku je 1971. organizovan susret reprezentacija republika Bosne i Hercegovine i Srbije. Dalipagić je na toj utakmici igrao za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, dominirao u skoku pod oba koša i postigao i najviše poena. Selektor reprezentacije Jugoslavije Ranko Žeravica, koji je tog leta postao trener Partizana, odlučio je da ga dovede u svoj tim. Za Dalipagića se interesovala i prvak Jugoplastika, koja je imala geografsku prednost jer je bila bliže Mostaru, pa je Dalipagić sporazum sklopio prvo s njima. Postavio je uslov Partizanu da će igrati za taj klub samo ako bude igrao prvu ligu. Partizan je na kraju sezone 1970/71 ispao iz Prve lige, ali kako se Druga liga igrala u letnjoj međusezoni, izborio je svoj povratak za sledeću sezonu 1971/72. Partizanov funkcioner Đorđe Čolović je bio preduzimljiviji, obećavao da Partizan gradi tim za budućnost i Dalipagić odlučio da dođe u Partizan. Kršenje sporazuma sa Jugoplastikom ga je koštalo šestomesečne suspenzije od strane Košarkaškog saveza BiH, pa je Dalipagić propustio početak sezone. Svoju prvu zvaničnu utakmicu za Partizan odigrao je protiv Zadra i postigao 6 poena. Pred domaćim navijačima debitovao je protiv zagrebačke Lokomotive i postigao 21 poen.
U Partizan je za sezonu 1972/73. iz čačanskog Borca doveden reprezentativni bek Dragan Kićanović, koji će sa Dalipagićem činiti tandem u Partizanu i u reprezentaciji Jugoslavije. Žeravica je napustio Partizan 1975, a na mestu trenera nasledio ga je Borislav Ćorković. Dalipagić i Partizan su svoju prvu titulu prvaka Jugoslavije osvojili u sezoni 1975/76. Do 1982. Praja je odigrao deset sezona u crno-belom dresu. U tom periodu je odigrao 305 utakmica i postigao 8,278 poena, uz prosečno 33,7 poena po utakmici, pa je i dan danas, posle više od 30 godina, ostao najbolji strelac u bogatoj klupskoj istoriji. Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka države i dva Kupa Radivoja Koraća.
Posle Partizana odlazi u Italiju, gde nastupa za Veneciju , Udine i Veronu. Bio je triput najbolji strelac italijanskog prvenstva sa prosecima 30,8, zatim 36,5 i konačno 36,3 poena po meču. Trojke je šutirao sa 47,1 odsto. A 25. januara 1987. igrajući za Veneciju protiv Virtusa postigao je neverovatnih 70 poena! Za Veneciju je igrao i kad je bila u Drugoj ligi, i te sezone mu je prosek bio – 42,9 poena!
U sezoni 1982/83. nosio je dres Reala iz Madrida, ali je igrao samo u Evroligi. Sa 39 godina je na nagovor svog prijatelja Moke Slavnića, obukao dres Crvene zvezde. U sezoni 1990/91, iako u četrdesetoj godini, postigao je 321 poen, šutirajući trojke 38 odsto.
Bio je jedan od prvih igrača iz Evrope za kojeg je interesovanje pokazao neki NBA tim. Bio je u kampu Boston seltiksa, i bio ubedljivo najbolji igrač. Praja je ipak odustao od igranja u najjačoj svetskoj ligi jer su tada NBA i FIBA bile nespojive. Nastup u NBA bi mu tada trajno uskratio pravo da igra za reprezentaciju.
Reprezentacija
Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. osvojio je, sa reprezentacijom Jugoslavije, srebrnu medalju, a na sledećoj Olimpijadi u Moskvi 1980. zlatnu. Na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. reprezentacija SFRJ u kojoj je igrao bila je druga, a četiri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Manili bila je prva. Dalipagić je tada proglašen najboljim igračem prvenstva. Ista reprezentacija bila je treća na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji 1982, a druga na Prvenstvu Evrope 1981.
Na otvaranju Olimpijskih igara 1984. u Los Anđelesu je nosio zastavu SFRJ i kasnije osvojio bronzanu medalju.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 246 utakmica, i postigao 3.700 poena. Najviše u istoriji. Ravno 400 više od drugog najefikasnijeg – Kićanovića, i 520 više od Kreše Ćosića.
Godine 1977. Dalipagić je poneo titulu najboljeg igrača u Evropi, a 1978. bio je najbolji sportista u Jugoslaviji.
Posle košarke
Po završetku košarkaške karijere bio je trener, i vodio je italijansku Goricu, MZT Skoplje i beogradski tim Astra Banku.
Januara 2005. u Springfildu postao je član košarkaške Kuće slavnih. To priznanje su sa prostora nekadašnje Jugoslavije dobili sekretar FIBE Borislav Stanković, „otac jugoslovenske košarke“ Aleksandar Nikolić, centar Krešimir Ćosić i Dražen Petrović posthumno.
Predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović, odlikovao je Dalipagića, Ordenom Nemanje II stepena.
Na inicijativu Pedra Fernandeza, bivšeg trenera Reala, 1. marta 2007. otvorena je u Alkobendasu, (Španija) evropska košarkaška Kuća slavnih. Među onima koji su 12. septembra postali članovi Kuće slavnih nalaze se Ranko Žeravica, Borisav Stanković i Dražen Dalipagić.
Privatni život
Oženjen je ekonomistom Sonjom Požeg, bivšom teniserkom i imaju ćerku Sanju i sina Davorina koji je košarkaš. Davorin Dalipagić je igrao za beogradske klubove Partizan, Atlas i Astra Banku.
Zanimljivost
U jednoj reklami za pivo, Dražen Dalipagić i Vlade Divac su ubacivali kikiriki u praznu limenku piva i nakon što Divac izgubi, Dalipagić mu kaže „Mali, idi po pivo”. Reklama predstavlja omaž čuvenoj polufinalnoj utakmici između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji. Nakon što su se Sovjeti vratili u utakmicu nakon dve Divčeve greške, a kasnije i pobedili u produžecima, Dalipagić je prišao utučenom Divcu i rekao mu: „Mali, nema veze… sledeći put su tvoji…”
Prajin sportski početak je interesantan. Počeo je kao i svi klinci sa fudbalom u Veležu u rodnom Mostaru. Igrao je centarhalfa. Tu je i dobio nadimak koji i danas nosi – Praja. Iz fudbala je otišao u rukomet, a tek sa osamnaest godina je na nagovor starijeg brata počeo sa košarkom u mostarskoj Lokomotivi. Samo dve godine kasnije je zaigrao u Partizanu (1971), a već 1973. bio okićen svojom prvom medaljom na EP u Španiji.
MG121 (L)