Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-7102-316-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Segalen, Martine, 1940- = Segalan, Martin, 1940-
Naslov Sociologija porodice / Martin Segalan ; preveli sa francuskog Nataša Ikodinović, Bojan Đorđević
Jedinstveni naslov Sociologie de la famille. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Clio, 2009 (Kragujevac : Grafostil)
Fizički opis 538 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm
Drugi autori - osoba Ikodinović, Nataša (prevodilac)
Đorđević, Bojan (prevodilac)
Milić, Anđelka, 1942-2014 (autor dodatnog teksta)
(karton)
Napomene Prevod dela: Sociologie de la famille / Martine Segalen
Tiraž 1.000
Str. 535-538: U susret savremenoj porodici / Anđelka Milić
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 495-533.
Predmetne odrednice Sociologija porodice

Predgovor
Iako se pojavljuje pod istim naslovom, Sociologija porodice, ovo delo ipak ne predstavlja palimpsest. U svojim Sećanjima starog mandarina (Souvenirs d’un vieux mandarin, Henri Mendras) Anri Mandra je 1995. godine zapisao da sam još od prvog izdanja ovog dela, 1981. godine, već dva puta morala ponovo da ga napišem, toliko brzo je napredovalo istraživanje.
Ovo šesto izdanje, potpuno prerađeno, nastoji da se osvrne na bogatstvo stavova o porodici u Francuskoj i u Evropi. Između prvog izdanja i ovog sadašnjeg povećao se broj radova u oblasti sociologije porodice, kao i u svim njenim sastavnim delovima i granama (sociologija obrazovanja, stanovanja, rada, roda, mladih, migracije, seksualnosti itd.). Porodica obuhvata sva područja socijalnih odnosa koja sada obrađuju odlični radovi, uključujući i radove iz ove biblioteke „U“. Da bi ovo delo obuhvatilo i nova ispitivanja, bilo je neophodno njegovo temeljno preuređenje.
Ali, ni sama institucija porodice ne prestaje da se razvija. U Mondu od 12. februara 2002. godine, nekoliko meseci pre svoje smrti, Anri Mandra je napisao:
„Za dvadeset godina apsolutna monogamija koju je uveo Hristos, a za koju se snažno kasnije zalagao sveti Pavle [...], ovaj temelj hrišćanske civilizacije Zapada, urušio se pod uticajem nekolicine demonstranata iz šezdeset osme: to predstavlja revoluciju običaja na hiljadugodišnjem nivou, čije krajnje posledice na naš sistem određivanja veze po poreklu i izgradnju ličnosti kod dece još nisu utvrđene.“
Sedamdesete godine 20. veka bile su ispunjene strahom od nestajanja porodice i gubljenja njenih funkcija usled sve većeg individualizma. Od 1975. godine studije o „krizi“ porodice odnose se ovog puta na njene strukture: nakon uspostavljanja novog, slabog i nestabilnog bračnog modela zaboravilo se na stara upozorenja o opasnosti po „tradicionalnu“ porodicu. Pad stope fertiliteta ponovo zabrinjava vlade, a sociolozi otkrivaju nove kategorije rizika: „jednoroditeljske porodice“ ili „decu razvedenih roditelja“.
Ipak, Francuska osamdesetih godina 20. veka ponovo otkriva lepote ove institucije. Ekspres od juna 1986. godine, naslovljen „Porodica, moderna ideja“, hvali njenu fleksibilnost i otvorenost duha. „Porodica se menja. Dobro je!“ još jače naglašava magazin El aprila 2005. godine. Gotovo je sa pričama o gašenju porodice: porodica se opisuje kao mesto procvata pojedinca, psihološke i sociološke podrške. Od početka 21. veka govori se o „prolepšanju“ braka (što još treba da se potvrdi!) a Francuska se diči stopom fertiliteta (1,9), jednom od najvećih u Evropi, i pored najveće stope zaposlenosti žena. No, zabrinutost nije nestala zbog predgrađa i mladih koje roditelji nisu u stanju da socijalizuju. Na sociolozima je da osmisle koncept „roditeljstva“ koji, kao i mnogi pre njega, daje državi u ruke sredstvo za intervenciju u oblasti porodice, u koju su sada više nego ikad uprte oči javnosti.
I kod ovog novog izdanja nastavljam da primenjujem multidisciplinarni princip sociologije Mandraovog pristupa:
„Za sociologa, multidisciplinarnost se sastoji u tome da se i druge discipline uključe u problematiku koja ostaje, sama po sebi, sociološka... Problematika je sociološka u tom smislu što služi za otkrivanje društvenih struktura, pokazujući kako te strukture odolevaju ili se, naprotiv, usklađuju sa promenama. Ovu vrstu problematike prati rad na terenu. To je vrlina koja odlikuje sociologa. Po tome je on pre bliži etnologu nego ekonomisti.“
Pisanje ovog dela teklo je uz poštovanje tih principa, a usmeravala ga je prijateljska kritika Patrika Le Galea (Patrick Le Galès) i Marka Obertija (Marco Oberti), novih direktora kojima je Anri Mandra poverio svoju dragu biblioteku „U“.
Kada se sociolog bavi modernom dimenzijom porodice, prati ga neprijatna navika da veruje da ta moderna dimenzija prestaje onog dana kada on objavi svoje delo. A moderne dimenzije se smenjuju, što obavezuje na stalno dorađivanje dela u narednim godinama.
Jun 2006.

Martin Segalan (Martine Segalen, 1940–2021) bila je francuska sociološkinja i etnološkinja, jedna od najznačajnijih evropskih istraživačica sociologije porodice, srodstva, braka i svakodnevnog života. Bila je profesorka sociologije na Univerzitetu Pariz Nanter i istraživačica u oblasti etnologije savremenog francuskog društva. U svojim istraživanjima povezivala je sociološke, antropološke i istorijske pristupe, posebno se baveći promenama porodičnih struktura, odnosima među generacijama, položajem žena, bračnim običajima i porodičnim ritualima. Značajan deo njenog naučnog rada posvećen je proučavanju francuske porodice od tradicionalnog seoskog društva do savremenog urbanog života. Njeno najpoznatije delo je „Sociologija porodice“ (Sociologie de la famille, 1981), koje je doživelo brojna dopunjena i prerađena izdanja i postalo jedno od referentnih dela u ovoj oblasti. Autorka je i knjiga Mari et femme dans la société paysanne (1980), Amours et mariages de l`ancienne France (1981), Rites et rituels contemporains (1998) i À qui appartiennent les enfants? (2010). Martin Segalan dala je značajan doprinos razumevanju porodice kao društvene institucije koja se neprestano menja pod uticajem ekonomskih, kulturnih i istorijskih okolnosti. Njeni radovi posebno su važni za sociologiju porodice, antropologiju srodstva, istoriju privatnog života i proučavanje savremenih društvenih običaja.

MG P44 (N)