Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-21-00050-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano.

Autor - osoba Kundera, Milan, 1929-2023
Naslov Nepodnošljiva lakoća postojanja / Milan Kundera ; s češkog preveo Nikola Kršić ; [priredio Mile Pešorda]
Jedinstveni naslov Nesnasitelná lehkost bytí. српски језик
Vrsta građe roman
Jezik srpski, hrvatski
Godina 1986
Izdanje 4. izd.
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 371 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Kršić, Nikola, 1928-1985 (prevodilac)
Pešorda, Mile, 1950- (priređivač, sakupljač)
Zbirka Sabrana djela / Milan Kundera ; 6
(karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Nesnesitelná lehkost bytí
Na omotu beleška o autoru s njegovom slikom.

„Besramno pronicljivo. Razgaljujuće subverzivno i duhovito.“ – Independent

Koja osobina – težina ili lakoća – više odgovara ljudskoj egzistenciji? I gde se ozbiljnost završava da bi ustupila mesto neozbiljnom, i obrnuto?
Godina je 1968. Sovjetski tenkovi ulaze u Prag, gušeći političke slobode i snove o promeni. A Tereza je ljubomorna. Njena ljubomora, ukroćena tokom dana, budi se noću, prerušena u snove koji su zapravo pesme o smrti.
Tomaš je rastrzan. On voli Terezu, ali ne može da se odrekne svoje sklonosti ka neverstvu.
Sabina je Tomaševa omiljena ljubavnica; ni ona ne voli da se vezuje. Kada joj novi ljubavnik Franc postane ponizno veran, ona nestaje iz njegovog života da bi na kraju našla samo „nepodnošljivu lakoću postojanja“.
Sa umetničkim osećajem za paradoks, Kundera ispisuje veličanstvene stranice na kojima se spajaju razigranost i dubina, san i refleksija, ljubav i politika. Sama smrt tu ima dvostruko lice: blage, sanjive tuge i okrutne crne farse. Jer roman kojim je Kundera stekao svetsku slavu takođe je meditacija o smrti – smrti pojedinaca, ali i mogućoj smrti stare Evrope.

„Mračno i briljantno ostvarenje.“ – Ijan Makjuan

Milan Kundera (češ. Milan Kundera; Brno, 1. april 1929 - Pariz, 11. jul 2023), francuski književnik češkog porekla. Najpoznatija dela su mu romani Nepodnošljiva lakoća postojanja i Šala.
Kundera je završio srednju školu u Brnu, napustio je studije književnosti i estetike na Karlovom univerzitetu i prešao na čuvenu prašku Filmsku akademiju, gde je, nakon diplomiranja, ostao kao predavač svetske književnosti. Rano je pristupio Komunističkoj partiji, da bi dve godine kasnije bio izbačen zbog „protivpartijskog delovanja“. Godine 1968. učestvovao je u Praškom proleću i polemisao je sa Vaclavom Havelom. Prve romane pisao je na češkom jeziku.
Godine 1975. preselio se u Francusku i retko se pojavljuje u Češkoj. Od osamdesetih nadalje piše na francuskom jeziku.
Dela
Iako je objavljivao i eseje, zbirke pesama i drame, Kundera je najpoznatiji po svojim romanima i sebe smatra prevashodno romanopiscem. Najpoznatija dela su mu:
Šala (Žert), 1967.
Smešne ljubavi (Směšné lásky), 1968.
Život je drugde (Život je jinde), 1969.
Oproštajni valcer (Valčík na rozloučenou), 1976.
Knjiga smeha i zaborava (Kniha smíchu a zapomnění), 1979.
Nepodnošljiva lakoća postojanja (Nesnesitelná lehkost bytí), 1984.
Besmrtnost (Nesmrtelnost), 1990.
Usporavanje (La Lenteur), 1993.
Identitet (L“Identité), 1998.
Neznanje (L“Ignorance), 2000.
Kundera je bio izuzetno čitan u bivšoj Jugoslaviji, sarajevski izdavač „Veselin Masleša“ 1984. objavio je njegova sabrana dela.

MG P62 (N)