ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Kristof, Agota, 1935-2011 = Krištof, Agota, 1935-2011
Naslov Dokaz / Agota Kristof ; prevela s francuskog Vesna Cakeljić
Jedinstveni naslov ǂLa ǂPreuve. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 1998 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 141 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- = Cakeljić, Vesna, 1956-
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije
Napomene Prevod dela: La Preuve / Agota Kristof
Slika autora i beleška o autoru na koricama
Tiraž 2000.

Ne postoji mnogo romana koji su izvršili toliki uticaj na savremenu evropsku književnost kao što su to ova tri dela Agote Krištof, prvi put kod nas objavljena u jednoj knjizi. Velika sveska svakako je najpoznatiji: iako zauzima tek stotinak stranica, preveden je na više od četrdeset jezika i predstavlja magnum opus proslavljene švajcarske spisateljice mađarskog porekla. Ipak, i druga dva romana, Dokaz i Treća laž, podjednako su uspeli literarni pokušaji da se zaokruži ova velika i neobična priča. Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava. Druga dva romana prate braću kao već odrasle ljude razdvojene životnim okolnostima. Lukas ostaje u zemlji, zasniva porodicu i nastavlja rad na svojoj beležnici, koja sada postaje jedini „dokaz” postojanja odsutnog brata. Autorka kao da namerno želi da uveri svoje čitaoce u to da Klaus u stvari nikada nije ni postojao. Ali da li je to baš tako?

„Unutrašnja napetost u knjizi preti implozijom na svakoj stranici. Umetnost Kristofove sastoji se u dokazivanju kako bismo upravo vi ili ja mogli biti lokalni šef partije ili Klarin obešeni muž, i, nadasve, kako je dovoljno da izmenimo uloge ne dirajući glavnu partituru i da nimalo ne narušimo harmoniju...` – Žerar Imber Guri, Magazine Litteraire

Agota Kristof (1935‒2011) frankofona je spisateljica rođena u Mađarskoj. U Švajcarsku je emigrirala je 1956, nakon što su Sovjeti ugušili mađarsku antikomunističku revoluciju.
Pisala je drame, poeziju i prozu. Najveći uspeh postigla je romanom Velika sveska (1986), koji su književni kritičari poredili sa delima Beketa i Joneska. Ovenčan je Evropskom nagradom za francusku književnost, a po njemu je snimljen i film 2013. godine.
Zajedno sa romanima Dokaz (1988) i Treća laž (1991) čini trilogiju koja je proslavila autorku. Druga njena dela su L`Heure grise et autres pièces (1998), Juče (1995), L`analphabète (2004), C`est égal (2005), Où es-tu Mathias? (2005) i Le Monstre et autres pièces (2007).
Dobitnica je više nagrada, među kojima su italijansko priznanje „Alberto Moravija“ (1988), švajcarske nagrade „Gotfrid Keler“ (2001) i „Fridrih Šiler“ (2005), Austrijska nagrada za evropsku književnost (2008) i mađarska državna nagrada „Košut“(2011). Umrla je u 76. godini u svom domu u Nešatelu.

MG42 (N)