ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979 ; 1985 ; 1986 ; 1990 ;1991 ;
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

60923) Pavle Ugrinov 5 knjiga , Nolit Beograd 1979 ; 1985 ; 1986 ; 1990 ;1991 ;
tvrd povez, format 13 x 20 cm , zaštitni omot, latinica,

1: Fascinacije , treće izdanje , 359 strana, ogrebotina na ivici leđne korice
2: Zadat život , 402 strane, zaštitni omot malo iskrzan po ivicama ,
3: Otac i sin , 255 strana
4: Tople pedesete , 427 strana
5: Kristalizacija , 293 strane

1: Fascinacije ; Glavna ličnost ove proze potanko opisuje događaje, ljude i one skoro neuhvatljive trenutke svog dečačkog i mladićkog doba, koji su na njega ostavili dubok i neizbrisiv utisak, koje je doživeo kao neko „čudo` življenja, kao „veličanstvenost` života, koji su ga, dakle, fascinirali, i koji su izgra- divali, na ovaj ili onaj način, njegovu ličnost, upijajući se u njegovu dušu. Razdoblje koje pisac ovih fascinacija opisuje proteže se od 1931. do 1945. godine, zahvata, dakle, period pred rat, sam rat i okupaciju, da bi se okončao prvim danom slobode, ostavljajući, pri tom, otvorenu mogućnost da se pripovedanje nastavi dalje, u ovo naše vreme, što je pisac iskoristio i napisao još dva romana: ZADAT ŽIVOT (1979) i CARSTVO ZEMALJSKO (1982). Zajedno sa FASCINACIJAMA ova dva romana čine jedinstvenu trilogiju. FASCINACIJE su proza sa nekoliko nivoa.
U njima se istovremeno prepliće sasvim intimna ispovest glavnog junaka njegovi najprisniji doživljaji okoline, ljudi i sopstvena iskustva u različitim situacijama sa socijalnom, moralnom, pa i političkom stvarnošću jedne velike i višenacionalne oblasti našeg podneblja. Seobe, progoni, krvavi sukobi i ponovna uspostavljanja izvesne ravnoteže mešaju se sa naizgled mirnim i trezvenim periodima te zajednice, u kojoj, medutim, strasti ni za čas ne miruju, nalazeći bezbroj načina da se ispolje. U tom opštem i nemirnom kretanju, ispunjenom najrazličitijim spoljnim i unutrašnjim događajima i obrtima, kreće se sve vreme i sve to posmatra junak ove proze, primajući samo ono što ga lično duboko fascinira.

2: Zadat život ; Novi roman Pavla Ugrinova predstavlja produžetak njegovog prethodnog romana (Fascinacije, Nolit, 1976). Pisac je iskoristio svesno ostavljenu mogućnost nastavka pripovedanja o životnim sudbinama koje su prikazane u Fascinacijama i čiji se tok prekida krajem rata 1945, da bi svoje junake uveo u nemirne posleratne godine, prateći dogadaje i promene istim fasciniranim, ali nepomućenim pogledom kojim ih je posmatrao do 1945.Opisujući to prelomno vreme, Ugrinov se upustio u pothvat koji je u našoj savremenoj literaturi redak, a samim tim i smeo, videći zahvalnost teme upravo u njenoj izazovnosti i rizičnosti. Neopterećen tabuima, ne podležući raznim opterećenjima koja bi mogla
izvitoperiti sliku tih dana, on je uspeo da svoje delo natopi atmosferom koja svedoči o duhovnom učestvovanju u velikim zbivanjima i oduševljenju lepotom tog doba, a da se ipak ne odrekne kritičke analize tadašnjih pojava, naravi i zabluda. On uočava probleme koji će izazvati krize savesti i stavlja
svoje junake u iskušenje kakvo je, na primer, bilo reagovanje na rezoluciju Informbiroa, da bi tako produbio svoje psihološke portrete i obogatio svoj istorijski snimak istinom, ne lišivši ga pri tom poezije.

3: Otac i sin : Svakoga vikenda sin (40 g.) posećuje majku koja živi u jednom gradu na obali Tise.

Roman počinje jedne nedelje ujutro, godinu dana nakon očeve smrti, a završava se istoga dana duboko u noći. Majka i sin razgovaraju o svakodnevnim stvarima, ali njihov razgovor se postepeno pretvara u potajno ispitivanje i prigušenu dramu, koja se povremeno zaoštrava, da bi na kraju dana sve ponovo ostalo nerazjašnjeno i otvoreno. Pravog razumevanja i raspleta među njima nema, kao što ga nije bilo ni za vreme očevog života. Harmonija o kojoj je majka čitavo vreme sanjala, ne može ni sada da se uspostavi. Postojala je očigledno neka greška u početku njihovog zajedničkog života, možda još pre sinovljevog rođenja, za kojom majka bez prestanka traga. Ona uporno pokušava da prodre u tu tajnu, koja je, oseća to, uništila njihove snove i svela život na uzaludno trajanje.

Sin u početku naslućuje, a kasnije i pouzdano saznaje uzrok njihove nesposobnosti da se približe i razumeju; to je onaj isti skriveni uzrok o kojem ga majka svake subote i nedelje izokola propituje, ali koji joj on ne može i neće nikad otkriti; jer sve što dublje ponire u prošlost, što je tananije analizira, sve jasnije saznaje da je nesreća njegovih roditelja bila uzrok i njegove nesreće. Otkrivanjem te istine, on bi ih i
nehotice okrivio, a nesreću samo pojačao. Sin je samac, neoženjen, iako u svakom pogledu dobro situiran; ali njegov život protiče bez prave svrhe. I jedino što ga još spasava od potpunog pada i očajanja, jesu upravo ti ponori u dalju i bližu prošlost, u te zamršene, složene odnose između njega i oca, majke i oca, najzad njega i majke; to poniranje koje neprestano obnavlja i koje mu kako-tako ispunjava život, mada, u biti, donosi još dublju patnju.
Vikend sina se završava u dubokoj noći i sve se ponovo odlaže za sledeću nedelju. Događaji romana se zbivaju danas.

4: Tople pedesete : Posebna zanimljivost romana Tople pedesete je u tome što se u njemu opisuju događaji koji su se stvarno desili pedesetih godina i ljudi koji su u njima učestvovali. Većina njih je i danas među nama. Doduše, autorova napomena da događaji i ličnosti u romanu izmišljeni a svaka podu darnost `slučajna` trebalo bi da to demantuje. Ali to nema značaja.
Reč je o mladim umetnicima i mladoj modernoj umetnosti koja se tada - pošto je uplitanje politike u umetnost donekle oslabilo - rađala i postizala prve rezultate koji će kasnije dobiti značaj istorijskog preokreta. Reč je o pojavama u poeziji i književnosti (V. Popa, M. Pavlović, R. M. Popović, R. Konstantinović) , u likovnoj umetnosti (O. Jevrić, S.Ćelić , M. Popović) , u pozorišnoj umetnosti (Beogradsko dramsko, Atelje 212 i predstava Čekajući Godoa, oko koje se odvija jedan deo romana), , u novinarstvu (ponovno pokretanje predratnog NIN-a); ali tu su i stariji umetnici koji su podupirali i upotpunjavali ovaj moderan i avangardni smer (D. Matić, P. Lubarda, O. Davičo, R. Novaković i drugi). U isto vreme, kao protivteža umetničkoj avangardi budi se liberalna politička svest (M. Đilas, D. Ćosić i drugi), ali i političke dogmate i uvek spreman represivni birokratski aparat, koji s podozrenjem i najčešće administrativnim merama reaguju na ovaj proces.

5: Kristalizacija: Čitalac Ugrinovljevih „Kristalizacija` sasvim jasno će osetiti da se u njima ukrštaju dva obrasca proznog govora po kojima je ovaj pisac prepoznatljiv u savremenoj srpskoj književnosti. U „Kristalizacijama` Ugrinov je želeo da pokaže jedno vreme i sve ono što ga obeležava, kao što je, isto tako, težio da dođe do onih sadržaja u kojima je mogao da nade neku vrstu utočišta pred svim onim što nadire spolja, iz socijalne i ideološke sfere. Verovatno nije slučajno što se u ovoj knjizi prepliću i sećanja iz detinjstva i zapisi sa putovanja i pokušaji da se nekoj vrsti analize podvrgnu sopstveni doživljaji i sve ono što čini njihov sadržaj, kao što nije slučajno ni to što se, vrlo često, pribegava jednom obliku posrednog kazivanja kratkim pričama o sudbinama naših istaknutih pisaca i umetnika. U tim pričama čitalac će naći elemente od kojih može da izgradi sliku sudbine umetnika koji je raspet između imanentnih zahteva svoje umetnosti i ideoloških obrazaca koji mu se nude kao jedini autentični oblik uklapanja u jedan sistem vrednosti. Kad se još uzmu u obzir i melanholično intonirani fragmenti u kojima je opisana sudbina lepote i činjenica da je u središte tih opisa postavljena pretpostavka da ono što je lepo brzo propada, da se rastače pod udarima koji dolaze sa svih strana, čitalac će se približiti odgovoru na pitanje zašto ovi zapisi/fragmenti na njega najsnažnije deluju upravo tim svojim obeležjem melanholičnom intonacijom. Melanholična intonacija postaje osnovni smisaoni element Ugrinovljevih zapisa/fragmenata i ona, više od svega, svedoči o tome da su oni neka vrsta taloga, neka vrsta tragova koje je ostavio život kojeg više nema. Preturajući po prošlosti, tragajući za obrisima onoga što je sad samo uspomena, Pavle Ugrinov je, zapravo, i mogao ući u prostor u kome mu se kao adekvatan oblik govora nametnula i lirsko-meditativna proza i kratki, mimogredni opisi, jer je tako, i u jednom i u drugom slučniju, mogao da prati proces kristalizacije, taloženja viđenog i doživljenog.

tvrd povez, format 13 x 20 cm , zaštitni omot, latinica,