Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6457-038-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KAZUO IŠIGURO

ZAKOPANI DŽIN

Prevod - Nataša Krivokapić

Izdavač - Dereta, Beograd

Godina - 2015

238 strana

25 cm

Edicija - Biblioteka Supernova

ISBN - 978-86-6457-038-1

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



`Rimljani su davno napustili ostrvo i Britanija sve više propada. Ali ratova, koji su nekada bili tako česti, više nema. Aksl i Beatris, dvoje starijih Brita, smatraju da je konačno došlo vreme da krenu kroz zemlju magle i kiše i posete sina koga godinama nisu videli i jedva da ga se uopšte i sećaju. Znaju da će se na tom putu suočiti sa mnogim opasnostima, ali ne znaju kako će se njihov put odraziti u tamnim i zaboravljenim kucima njihove ljubavi. Takođe ne znaju da će im se na putu pridružiti saksonski ratnik, odbačeno siroče i vitez – svako od njih, poput Aksla i Beatris, izgubljen u potrazi za sopstvenom prošlošću.

Ponekad surov, a ponekad misteriozan, Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. Inspirisan tolkinovskim folklorom, s junacima koji hodaju putevima kralja Artura i Froda Baginsa, podjednako lako osvajajući našu naklonost, pisac ipak uspeva da prevaziđe ograničenja žanra. Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slučaj u Zakopanom džinu. Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim.


Odrasli više ne čitaju bajke. Ili kada to činimo (jer mi smo ti odrasli), uglavnom uzmemo neku dečiju knjigu pa pročitamo našu omiljenu bajku koju znamo već napamet. E postoji jedna knjiga koja je za apsolutno sve ljubitelje bajki. Ne fantazije kao takve, jer romana iz ovog žanra imamo na pretek – nego baš knjiga koja je zapravo jedna bajka za odrasle. U pitanju je roman Zakopani džin jednog od najvećih pisaca današnjice, i nobelovca, Kazua Išigura.

Kazuo Išiguro je britanski pisac japanskog porekla (iako je rodjen u Nagasakiju, vodi se kao Britanac), a pre par godina dobio je nobelovu nagradu za književnost. Najpoznatija dela su mu Ostaci dana i Ne daj mi nikada da odem – za Ostatke dana dobio je Bukerovu nagradu za najboljii roman 1989. godine, a po njemu je snimljen i film sa Entoni Hopkinsom i Emom Tompson u glavnim ulogama. Ne daj mi nikada da odem je moja omiljena knjiga svih vremena, a i ona je prenešena na filmsko platno pre nekoliko godina sa Keri Maligan, Kirom Najtli i Endru Garfildom u glavnim ulogama. Ukoliko započinjete Kazua Išigura, savetujem Vam da krenete od romana Ostaci dana, a zatim pređete na Ne daj mi nikada da odem ili neku drugu, a Zakopanog džina ostavite za malo kasnije, a evo i zašto.

Jedna od glavnih tema u Išigurovim romanima je vreme i prolaznost vremena, i ukoliko budete čitali neke njegove romane shvatićete o cemu pricam. Ovo je najočiglednije u romanu Ostaci dana, gde je ta prolaznost vremena oslikana čak i u naslovu romana. U Ne daj mi nikada da odem je, recimo, spojio tematiku vremena sa distopijom i samim tim napravio nešto sto je prilično futurističko i smestio u prošlost, sto je pre svega zaista genijalno.

Zakopani džin je njegov poslednji roman koji je izdat 2015. godine. Kako je Išiguro takođe poznat po tome što meša žanrove i eksperimentiše saa njima (imamo običnu dramu, distopijsku dramu, krimi triler roman When we were orphans) tako imamo i Zakopanog džina koji je potpuno drugačiji od svih. Kazuo se posebno ističe jer može svaki žanr da napiše perfektno, i takav je i slučaj i sa ovim romanim.

Zakopani džin je fantastika, odnosno magijski realizam, koji je smesten u Britaniji za vreme legende o Kralju Arturu i vitezovima okruglog stola. Nakon smrti kralja Artura, Saksonci i Britanci žive u slozi, što do tada nije bio slučaj. Junaci ove priče su Beatris i Aksl ,dvoje staraca koji žive u jednom malom selu u Britaniji. Cela Britanija je prekrivena maglom koja čini ljude da zaboravljaju najosnovnije stvari. U jednom trenutku će se Beatris i Aksl setiti da je njihov sin otišao u susedno selo, i krenuće na put da ga pronađu. Ceo roman je njihov put ka selu u kome je njihov sin a usput se susreću sa brdo različitih likova koji će doprineti priči na jedan ili drugi način. Tu je između ostalih i Ser Gavejn, jedan od vitezova okruglog stol. Ser Gavejn je izuzetno bitna figura ovog perioda, jer ne samo da je vitez iz legende, nego je vitez o kome je u to vreme najveći broj književnih dela napisano.

Roman je napisan neverovatno atmosferično, i to je ono u čemu je Išiguro sjajan. Svaka stranica dočarava taj ambijent prastare Britanije, sa tmurnim danima i maglom svuda okolo, ali opet predivnom prirodom oko likova. I sam jezik pripada ovom vremenu – Kazuo piše vrlo formalno, odnosno onako kako se u to vreme razgovaralo sa nekim. To je ta doza formalnosti koju on koristi. Njegovi likovi su izuzetno spori i tromi zbog godina, i takva je njegova naracija. Nemojte očekivati neku knjigu u kojoj se radnja brzo dešava – Kazuo polako priča priču kako bi se tačno uklopila sa našim junacima.

Ceo roman obiluje simbolima i motivima. Pa i sama magla koja ih tera da zaboravljaju jeste simbol generalne amnezije ljudi, jer se čini da previše brzo zaboravljamo stvari. Svaki fantasticni lik, svaka osoba u ovom romanu je simbol za nešto, i to je ono što čini ovaj roman jednom svojstvenom misterijom – moramo sami otkriti šta je to što je Išiguro želeo da kaže.

Ovo je definitivno jedna potpuno drugačija Išigurova knjiga, i, iako je fantastika, i žanr koji možda ne čitate, on stvarno piše maestralno i definitivno je roman koji vredi pročitati. Možda ne toliko zbog priče koliko zbog onoga što ta priča govori o nama kao ljudima i nama kao čovečanstvu. Na kraju krajeva, zašto i ne zbog priče? Ovo je baš jedna kvalitetna bajka za odrasle u koju ću se rado opet nekad upustiti. (Bukmarkic)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Kazuo Ishiguro The Buried Giant