Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-85063-33-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Ajtmatov, Čingiz
Naslov Kasandrin beleg : (iz jeresi XX veka) : roman / Čingiz Ajtmatov ; prevela s ruskog Mirjana Grbić
Jedinstveni naslov Tavro Kassandrы. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2007
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Logos, 2007 (Užice : Grafičar)
Fizički opis 269 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Grbić, Mirjana
Medenica, Vladimir, 1953- = Medenica, Vladimir, 1953-
Zbirka ǂBiblioteka ǂKosmopolis
(karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Tavro Kassandrы / Čingiz Aйtmatov
Tiraž 500
Str. 243-[270]: Kraj sveta / Vladimir Medenica
Napomene uz tekst.
Predmetne odrednice Ajtmatov, Čingiz, 1928-2008 – Romani

Kasandra iz naslova ove knjige nije ona slatka, mala, crnpurasta i bucmasta cirkuska igračica iz istoimene latino-serije, što se reprizira po x-ti put u poslednjih 20 godina, na 66 kablovskih kanala koliko ih danas imamo, đavolu hvala. Jok, to je jedna još par milenijuma starija cura, tj. kćerka Trojanskog kralja Prijama, koja se taman kao u latino seriji, drznula i odbila Apolonovu ljubav (tj. sex), pa je od dotičnoga boga darivana darom da vidi budućnost… ali da joj niko ne veruje!

Čingiz Ajtmatov (kirgijski: Чыңгыз Айтматов, ruski: Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов, 12. decembar 1928 – 10. jun 2008) bio je kirgijski pisac koji je stvarao na ruskom i kirgijskom. Najpoznatija je osoba u kirgijskoj književnosti.
Čingizov otac je bio Kirgiz, a majka Tatarka. Oboje su bili državni službenici u Šekeru. Godine 1937. njegov otac je optužen za „građanski nacionalizam” u Moskvi te je bio uhapšen i pogubljen 1938. Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan pretvarao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruskog carstva u republiku SSSR. Studirao je u sovjetskoj školi u Šekeru, te je nakon toga radio razne poslove.

Godine 1946. je počeo da studira poljoprivredu u Biškeku, ali se kasnije prebacio na književnost u Moskvi, gde je živio od 1956. do 1958. Narednih osam godina radi za novine Pravda. Na ruskom jeziku 1952. objavljuje dve publikacije „Novine dečaka Džiuja” i „Ашым”. Njegov prvi rad objavljen u Kirgistanu je bio „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznata novela „Džamila”` (Jamila) objavljena je 1958. Dva puta je bio član žirija na Moskovskom filmskom festivalu.[2] Godine 1994. bio je član žirija na 44. Berlinskom filmskom festivalu.
Ajtmatov je pretrpio zatajenje bubrega, 16. maja 2008. te je primljen u bolnicu u Nirnbergu, u Nemačkoj, gde je umro od upale pluća 10. juna 2008 u dobu od 79 godina. Nakon smrti posmrtni ostaci su preneti u Kirgistan, gde je sahranjen. Dobitnik je Austrijske državne nagrade za evropsku književnost 1993. godine. Bio je kirgistanski ambasador u Evropskoj uniji, NATO-u, Unesku i zemalja Beneluksa.
MG48