Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Kraljevo, Kraljevo |
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx
RASTKO ZAKIĆ KUDA NAS MODNI KREATORI VODE
Meki povez
Растко Закић (Крагујевац, 1942 — Београд, 2014) био је српски сатиричар и књижевник. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Поред књижевног рада бавио се архитектуром, новинарством и издаваштвом. Био је главни уредник и директор ЗАПИСА, прве трајне радне заједнице писаца у Југославији. 1984. године основао је своју Књижевну Радионицу, као слободни облик дружења аутора. Са Александром Баљком и другим сатиричарима Београдског афористичарског круга покренуо Сатиричник ДАНГА, а 1993. године обновио Заједницу писаца ЗАПИС и покренуо магазин за критичко мишљење АЛТЕРА (са Иваном Ивановићем, Милосавом В.Р. Јовановићем, Миланом Арнаутом и Витомиром Теофиловићем). Добитник је награде Радоје Домановић за сатиру и двоструки добитник Априлске награде Београдског Универзитета. Живео је и радио у Београду.
Заступљен је у више домаћих и страних антологија сатиричне књижевности. Превођен је на више језика.
Библиографија
1967. На љуту рану љуту траву
1972. Шунд – стихови
1975. Жар – птице
1978. Куда нас модни креатори воде (1982 - друго издање)
1981. Наопаклије (1982 - друго издање)
1983. Ударци главом
1983. Истеривање правде
1984. Укрштене речи (1985 - поновљено издање)
1985. Минут до дванаест
1986. Државне бриге
1987. (Друге) државне бриге
1988. Ово
1994. Добровољни издајник
1994. Грађански рат у мојој глави
1998. Пристојност налаже да се побунимо
1998. Ми нисмо криви
2000. Улазница за пакао
2007. Горка жетва
Десет одабраних афоризама
Има мајмуна, биће људи!
Библиофилско издање: књига укоричена у кожу писца.
Носили смо га одушевљено на рукама, до гроба.
Зашто људи мрзе неправду, кад их осуђују увек у име правде?!
Наша кадровска решења можда нису увек добра, али су увек трајна.
Најгоре је бити говно у чврстој руци.
Будућност је почела, ми ћемо је довршити!
Кад год руководилац стави прст на чело, помислим: показује кривца!
Наши избори су најслободнији јер се све зна унапред!
Познавање закона не оправдава судије![1]