Godina izdanja: 2018
Autor: Domaći
Tip: Dvojezični
ISBN: ISBN 978-86-7946-251-0
Vrsta: Opšti
Jezik: Srpski

Knjiga je nova.

Rečnik bačkih Bunjevaca iliti Ričnik bački Bunjevaca
Речник бачких Буњеваца илити Ричник бачки Буњеваца

579 strana; 25 cm
Novi Sad : Matica srpska ; Subotica : Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine, 2018

Autori su Marko Peić, Grgo Bačlija, Josip Bajić, Suzana Kujundžić Ostojić i Dragoljub Petrović.

NAPOMENE UZ OVO IZDANJE

Ovo izdanje Rečnika bačkih Bunjevaca u nekoliko pojedinosti razlikuje se od prvog izdanja, a među najvažnijim mogu se smatrati dve:

1) Rečnik je proširen sa oko 2000 novih odrednica i njih je uobličio Josip Bajić (1900–2000) pažljivo ih ispisujući po marginama knjige, te je zapise Marko Peić (1913–2010) preneo u kartoteku, a Suzana Kujundžić Ostojić ih proverila, prevela u elektronsku formu i rasporedila ih po abecednim mestima;
2) Bajić je istovremeno ispravio pokoju štamparsku grešku ili drugu omašku, a posebno je važno to što je ispravljao i pogrešno označene akcente u nekim tipovima primera. Njegovo poznavanje akcenatskog sistema nesporno je i to potpisnik ovih redova može potvrditi na osnovu višesatnog razgovora s njim i Markom Peićem: završio je studije srpskog jezika na Višoj pedagoškoj školi i godinama radio kao glumac u Subotičkom pozortištu ali nad nekim pojedinostima, u vezi s onim što je ispravljao, ostaće ponegde i senka sumnje. Takve su, recimo, sledeće pojave.

a) Čuvanje neakcentovane dužine na krajnjem (otvorenom i zatvorenom) slogu iza kratkoće: bìčijī, stáriijī; bȉkačīk, s Mȁrgicōm, bìližnīk, bìlužnīk;
b) Čuvanje neakcentovane dužine iza /ˆ/ u primerima tipa čardaš, gepez; u takvim likovima radiće se nesporno o čistom mađarskom fonetizmu (csárdás, gépézs) i oni ne mogu biti sporni; po tome obrascu, međutim, u našoj građi našli su se i bradaš, katranj, a Bajić beleži i čâsnīk, čelnīk, gûlæš, âprīl, mârjæša, sânkænja, prìd Mærtøm i sl. Takvi akcenti u bunjevačkim govorima danas se ne smatraju regularnim budući da se u tipu /âa/ drugi vokal obično skraćuje pa dobijamo /čâ/ (časnik, mârjaša, prìd Mærtom i sl.). Treba očekivati da će buduća specijalizovana istraživanja bunjevačkih govora uneti više svetlosti u probleme pred kojima se nalazimo i razvejati naše nedoumice o tome kakva je sudbina takvih bunjevačkih neakcentovanih dužina i da li se može dogoditi da su one ipak različite od prilika u susednim srpskim govorima;
c) U tom problemskom kompleksu naći će se i sekundarne dužine u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: ràspasalæ se, bácilæ sam, svèkrovæ mi je i sl., koje nesporno jesu preuzete iz susednih srpskih govora, a to znači da treba očekivati i odgovore na pitanja ima li takvih dužina i u primerima tipa *nòsićū ga, *rèćićū mu, *ȍćemø se računat i sl.
d) Od novih istraživanja treba očekivati da razjasne i takve pojedinosti nametnute Bajićevim ispravkama, kakve su, recimo, primeri tipa cÍo dan, čalàbrcni, tràjat, svi ga vòlu, brècat brècam i više sličnih. Za neke od tih akcenatskih pojedinosti može se pomišljati na to da se radi o omaškama, ali u to ne možemo biti uvereni.

U međuvremenu pojavio se i Rječnik govora bačkih Hrvata Ante Sekulića (Zagreb, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje: Katolički institut za kulturu, povijest i duhovnost „Ivan Antunović”, Zagreb, 2005, 696) i u njemu se našla jedino bunjevačka leksika. Sekulić, naime, u „bačke Hrvate” nije uključio Šokce i time je njegov rečnik ostao dvostruko neupotrebljiv: bez Šokaca koji su potpuno kroatizovani i s Bunjevcima koji to nisu, na bunjevačku leksiku nespretno je okačeno „hrvatsko zvono”, pri čemu je mnogo leksike iz Peić-Bačlijinog rečnika „preseljeno” u onaj Sekulićev, ali to nigde nije pomenuto, kao što nije pomenuta ni njihova knjiga o bunjevačkom imenoslovu. O tome sam poseban osvrt objavio u Bunjevačkim novinama (Subotica, 2007, god. III, br. 20 [februar], 25–26), a ovde to pominjem zbog činjenice da Bunjevci sad imaju dva rečnika i mogu slobodno kombinovati njihov leksički repertoar i širiti ga bez opasnosti da će se u njemu pojaviti nešto što eventualno ne bi moglo biti bunjevačko.

U ovom izdanju autorski tim proširen je dvama novim imenima i njihov udeo u ovom poslu napred je posebno označen, a svoju „saradničku poziciju” iz prethodnog izdanja redaktor je ovoga puta podigao na autorski rang zadržavajući odgovornost za fizionomiju knjige u celini.

26. mart 2017.
D. Petrović

Promocija: