ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kontrast, 2013.
273 strane.

Lepo očuvana knjiga. Žuta mrlja u uglu prvih nekoliko strana je jedva vidljiva. Neobičan prelom knjige (npr. započinjanje poglavlja na dnu strane) ne znam da li je nameran.

Dženifer Egan (1962) je američka autorka, trenutno nastanjena u Bruklinu. Njen roman Vreme je siledžija (A Visit From A Goon Squad) osvojio je Pulitzer Price for Fiction i National Book Critics Circle nagradu za fikciju u 2011. godini.

Egan je rođena u Čikagu, ali je veći deo svoj detinjstva provela u San Francisku. Diplomirala je Engleski jezik i literaturu na Univerzitetu Pensilvanija. Postoji jedna zanimljiva epizoda iz njenog apsolventskog perioda, pored akademskih dostignuća: ona je naime bila u kratkotrajnoj vezi sa Stivom Džobsom, koji je instalirao jedan od prvih Mekintoš računara u njenoj sobi. Nakon dipomiranja, provodi dve godine na Sent Džon koledžu, instituciji pri Kembridžu, pod pokroviteljstvom Tajron stipendije. U to vreme je objavljivala kratke priče u Njujorkeru, Harper magazinu, Zoetrop magazinu i drugim periodičnim izdanjima, dok se njeni novinski članci redovno pojavljuju u Njujork Tajmsu.

Egan odbija da klasifikuje svoju knjigu Vreme je siledžija bilo kao roman, bilo kao zbirku priča, navodeći: “Izbegavam sigurnost. Želim polifoniju. Osnovna pravila su: delovi moraju biti vrlo različiti, iz različitih perspektiva. Kasnije sam pokušala da prekršim to pravilo; ukoliko imaš pravilo, valja ga ponekad prekršiti!” Knjiga iskrivljuje žanr svojom formom ( ceo odeljak napisan u formi slajd prezentacije koja obiluje grafikonima događaja, muzičkim pauzama, osećanjima).

O inspiraciji i pristupu kaže: “Vreme ne doživljavam linearno. Doživljavam ga u slojevima, koji izgleda da koegzistiraju… Ono što nas najdirektnije vraća kroz vreme jeste muzika, zbog čega smatram da je upravo zato i postala tako bitan deo knjige. Takođe, čitala sam Prusta. On pokušava, ponekad veoma uspešno, da opiše taj osećaj za vreme koje promiče, svesnost te pojave, i da zaobiđe tu linearnost koja stvara probleme piscima.”

korica veme je siledzijaOd romantičnih prijateljstava kojima se krije ljubav, preko preljuba koje razaraju porodice, do neutaživih čežnji za voljenom osobom koje samo blesnu i tako naglo i bolno se zauvek ugase, sudbine i slučajevi sa stranica ove knjige hoće da kroz nekoliko vremenskih ravni prikažu kako ne postoji lična borba neke usamljene individue koja u svojim porazima i pobedama nije epska i zadivljujuća i koja ne tuče na sve druge borbe oko nje. Galerija likova se susreće i rastaje iz priče u priču i njihove egzistencije se, nekad fatalno i destruktivno, nekad oplemenjujuće i spasonosno, sudaraju u narativima koji silovitom egzistencijalnom upitnošću dokazuju nedokučivost života.

Beni Salazar je vremešni muzički producent koji se bori sa impotencijom i priznanjem da je izneverio svoje pankerske ideale iz mladosti, zarad profita. Prelepa Saša, njegova pomoćnica, kleptomanka, devojka koju je burna mladost stigmatizovala i odredila, bori se sa svojom prošlošću i porocima. Lui je kokainski ovisnik, zavodnik maloletnica, hedonista i jedan od najmoćnijih ljudi muzičke industrije, ali na samrtnoj postelji ne može izbeći gorčinu nevolja koje je posledično izazivao. Ostali likovi u ovom romanu manje ili više gravitiraju oko Benija, Saše i Luia, ali svakom od njih pruženo je dovoljno prostora da ispričaju kako je Vreme, taj siledžija koji dolazi nepozvan i otima šta mu se prohte, pokucalo na njihova vrata, s računom u ruci.

Vreme je siledžija je Frenzenu preotelo Pulicerovu nagradu i time postalo deo jednog od najvećih skandala u američkoj post 11/9 literaturi.