Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-86525-00-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izabrani spisi :

S one strane principa zadovoljstva = Jenseits des Lustprinzips ; Ego i id = Das Ich und das Es ; Psihologija mase i analiza ega = Massenpsychologie und Ich-Analyse ; Budućnost jedne iluzije = Die Zukunft einer Illusion ; Mojsije i monoteizam = Der Mann Moses und die monotheistische Religion / Sigmund Freud.

Fedon 2006 423 strane

odlična očuvanost

S one strane principa zadovoljstva:

1. Polazna tačka

Frojd je u početku pretpostavio da je ljudsko ponašanje određeno principom zadovoljstva:

Ljudi pokušavaju da steknu zadovoljstvo i izbegnu nezadovoljstvo.

Međutim, u svom kliničkom radu, posmatrao je fenomene koji protivreče ovom principu.

2. Kompulzija ponavljanja

Frojd primećuje da ljudi više puta doživljavaju neprijatne ili traumatske događaje, npr. B.:

Ratni veterani više puta sanjaju traumatske događaje.

Pacijenti ponavljaju štetne obrasce odnosa.

Deca ponovo proživljavaju uznemirujuće situacije.

➡️ Ova ponavljanja ne proizvode zadovoljstvo, već nezadovoljstvo.

Zaključak:

Postoji psihološka kompulzija za ponavljanjem koja je jača od principa zadovoljstva.

3. Igra „Zaboravi-tamo“

Frojd posmatra dete koje:

baci igračku („zaboravi“)

povlači je nazad („tamo“)

Iako je nestanak majke neprijatan, dete razigrano ponavlja ovu situaciju.

➡️ Tumačenje:

Dete pokušava da aktivno kontroliše pasivno iskustvo (biti napušteno).

Ponavljanje služi psihološkoj obradi.

4. Trauma i snovi

Traumatska iskustva se ne obrađuju odmah.

Ponavljaju se:

u snovima

u simptomima

u ponašanju

➡️ Cilj nije zadovoljstvo, već naknadno suočavanje.

5. Nagon smrti (Tanatos)

Da bi objasnio kompulziju ponavljanja, Frojd uvodi nagon smrti.

Definicija:

Nesvesni nagon usmeren ka smanjenju napetosti, raspuštanju i povratku u neživo stanje.

Nagon smrti se manifestuje, između ostalog, u:

Agresiji

Samouništenju

Kompulzivnim radnjama

6. Dualizam nagona

Frojd razlikuje dva fundamentalna nagona:

Životni nagon (Eros) Nagon smrti (Tanatos)
Očuvanje života Rastvaranje, uništenje
Seksualnost, ljubav Agresija, nasilje
Vezanost, izgradnja Razdvajanje, slom

➡️ Ljudsko ponašanje proizilazi iz napetosti između ova dva nagona.

7. Značaj dela

Prekretnica u Frojdovoj teoriji

Proširenje psihoanalize izvan principa zadovoljstva

Nagon smrti je veoma kontroverzan, ali teorijski uticajan

U delu „Izvan principa zadovoljstva“, Frojd pokazuje da ljudsko ponašanje nije određeno samo težnjom ka zadovoljstvu, već i kompulzijom za ponavljanjem, što objašnjava kroz nagon smrti.

Ego i Id :

Id

Najprimitivniji deo uma.

Deluje po principu zadovoljstva: traži trenutno zadovoljenje želja, impulsa i instinkta.

Potpuno nesvesno.

Primer: Želi da se pojede cela torta odmah jer izgleda ukusno.

Ego

Racionalni deo koji posreduje između ida, superega i stvarnosti.

Deluje po principu stvarnosti: pronalazi realne načine da zadovolji želje ida.

Delimično svesno, delimično nesvesno.

Primer: Odluka da se sada pojede mali komad torte, a ostatak sačuva za kasnije kako bi se izbegli krivica ili zdravstveni problemi.

Superego

Moralna savest.

Uključuje društvena pravila, etiku i ideale naučene od roditelja i kulture.

Radi na kontroli impulsa ida, posebno onih koje društvo zabranjuje.

Primer: Osećaj krivice čak i zbog pomisli da se pojede cela torta.

Jednostavno rečeno:

Id = „Želim to sada!“

Ego = „Kako mogu to razumno da dobijem?“

Superego = „To je pogrešno, ne bi trebalo to da uradim.“

Psihologija mase i analiza ega :

Frojd je napisao delo „Grupna psihologija i analiza ega“ (1921), gde je analizirao kako se pojedinci različito ponašaju u grupama.

Ključne ideje:

Gubitak individualnosti: U gomili ljudi često odustaju od dela lične odgovornosti i deluju instinktivnije.

Identifikacija sa vođom: Grupa teži da idealizuje vođu, projektujući na njega sopstveni superego ili ideale ega.

Libidinalne veze: Frojd je tvrdio da su pojedinci u gomili ujedinjeni nesvesnim emocionalnim vezama (libidom), koje često proizilaze iz identifikacije i ljubavi prema vođi.

Opuštanje superega: Društvene norme i moralna ograničenja superega slabe, što dovodi do impulsivnijeg, iracionalnijeg ili emotivnijeg ponašanja.

Psihička ekonomija gomile: Ego pojedinca se „stopi“ sa kolektivnim egom, stvarajući osećaj nepobedivosti ili zajedničke svrhe.

Primer: Na protestu ili sportskom događaju, pojedinci mogu delovati agresivnije ili strastvenije nego što bi delovali sami.

2. Analiza ega

U istom delu, Frojd je takođe ispitivao ego u individualnom i grupnom kontekstu:

Ego posreduje između ida (instinkta), superega (moralnih normi) i stvarnosti.

U gomili, kontrola ega nad idom slabi, što dovodi do emotivnijeg, iracionalnijeg ponašanja.

Frojd je analizirao kako procesi identifikacije pomažu pojedincima u grupi da usvoje zajedničke ideale ili ciljeve: ego se identifikuje sa vođom, grupom ili idealima projektovanim na njih.

Ovo pomaže u objašnjenju konformizma, entuzijazma ili masovnih pokreta.

Ukratko:
Frojdov rad povezuje masovnu psihologiju sa funkcionisanjem ega: kada se pojedinci pridruže gomili, racionalna kontrola ega se smanjuje, impulsi ida rastu, a ograničenja superega se opuštaju, dok identifikacija sa vođom ili grupom kanališe ove energije.

Budućnost jedne iluzije :

1. Tema knjige

Frojd analizira religiju kao ljudski fenomen, fokusirajući se na njene psihološke korene, društvene funkcije i budućnost. On tretira verska verovanja kao iluzije, što znači ispunjenja želja zasnovana na ljudskim željama, a ne na objektivnim istinama.

2. Ključne ideje

Religija kao iluzija

Religije su ljudske konstrukcije koje zadovoljavaju duboke emocionalne potrebe, posebno:

Strah od opasnosti prirode

Potreba za zaštitničkom očevom figurom

One nisu utemeljene u empirijskoj stvarnosti; one su psihološka uteha.

Religija i ljudska nemoć

Ljudi stvaraju bogove da bi se nosili sa bespomoćnošću pred prirodom i životnim teškoćama.

Frojd religiju na neki način naziva kolektivnom neurozom, jer ona proizilazi iz neispunjenih želja i emocionalnih zavisnosti.

Socijalna funkcija religije

Religija jača društveni poredak promovišući moralna pravila i poslušnost.

Ona kanališe ljudsku agresiju i antisocijalne impulse u zajedničke rituale i verovanja.

Razvoj ljudskog razuma i budućnost religije

Frojd predviđa da će nauka i razum postepeno zameniti religiozne iluzije.

On zamišlja budućnost u kojoj se ljudi oslanjaju na racionalno razumevanje, a ne na puste želje.

Religija i moral

Moral, prema Frojdu, ne zavisi od religije; može postojati nezavisno kroz društvene norme i razum.

3. Zaključak

Frojdova poruka je u suštini:

Religija je psihološka štaka, rođena iz straha i želje.

Njena budućnost zavisi od ljudske sposobnosti da toleriše stvarnost bez iluzija, kroz nauku i racionalno razmišljanje.

„Mojsije i monoteizam“ je višeslojno, provokativno kasno delo Sigmunda Frojda (objavljeno 1939. godine) o psihološkom i istorijskom poreklu monoteizma, posebno jevrejske i hrišćanske vere, i o figuri Mojsija.

Centralne teze i sadržaj

1. Mojsije kao egipatska figura

Frojd počinje kontroverznom istorijskom hipotezom:

On predlaže da Mojsije nije bio Izraelac, već Egipćanin, verovatno pod uticajem kratke monoteističke religije sunca faraona Ehnatona (kult Atona). Ovaj rani oblik monoteizma oblikovao je Mojsija i koren je jevrejskog monoteizma.



2. Monoteizam kao psihološki fenomen

Za Frojda, monoteizam je više od čisto istorijskog događaja. On to tumači kao izraz duboko ukorenjene kolektivne psihičke dinamike:

Veliki čovek (Mojsije) postaje očinska figura u kolektivnom nesvesnom – „idolistički otac“ koga neko želi da sluša i istovremeno potiskuje ili odbacuje.

Monoteizam odražava čežnju ljudi za jednim autoritetom – projekciju veze oca i deteta iz detinjstva.

3. Uloga potiskivanja, krivice i mita

Frojd primenjuje ključne psihoanalitičke koncepte na kolektivne sisteme verovanja:

Potiskivanje: Događaji iz rane istorije mogu nastaviti da imaju „nesvesni“ efekat u kolektivnom pamćenju, slično individualnim neurozama.

Krivica: Kasnija osećanja sreće i krivice prema Mojsiju (npr. ideja o Mesiji) mogu biti izraz potisnutog, nerešenog sukoba sa očevom figurom.

4. Evolucija monoteizma

Frojd vidi ideju o jednom Bogu i zabranu slika kao značajan intelektualni napredak u odnosu na politeističke kulture jer promoviše odstupanje od magijskih praksi i naglasak na apstraktnoj, etičkoj koncepciji Boga.

5. Antisemitizam i religija

Frojd tumači antisemitizam ne kao puku „iracionalnost“, već kao reakciju protiv duhovnih zahteva samog monoteizma – kao odbranu od religije koja zahteva odricanje od instinkta, ispitivanje savesti i duhovnu disciplinu.

Zašto je ovo delo važno?

Psihoanalitička kritika religije: Frojd pokušava da razume religije kao psihološke konstrukte – ne samo kao istorijske ili teološke sisteme.

Kulturno pamćenje: On se bavi prenošenjem kolektivnih iskustava kroz generacije i načinom na koji ona strukturiraju mitove i rituale.

Interdisciplinarnost: Istorijske pretpostavke, antropološke ideje i psihoanalitički modeli su isprepleteni — čineći delo ili fascinantnim ili kontroverznim.

Kritička procena

Važne tačke:

Frojd ne pripisuje istorijsku istinitu vrednost biblijskoj tradiciji, već je psihološki tumači.

Mnogi njegovi istorijski pristupi — poput egipatskog porekla Mojsija ili direktne veze sa kultom Atona — smatraju se spekulativnim ili kontroverznim u savremenim biblijskim i religioznim studijama.

Ipak, knjiga je imala trajan uticaj na psihologiju religije i kulturnu teoriju.

Ukratko

„Mojsije i monoteizam“ je Frojdov lični pokušaj da objasni korene monoteističkih religija koristeći psihoanalitičku teoriju — tumačeći Mojsija kao simboličku figuru:

➡za kolektivne čežnje, potisnutu krivicu, procese vezivanja za oca i razvoj religioznih pogleda na svet.