ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Naučna analiza ličnosti / Rejmond B. Katel ; predgovor i stručna redakcija Boško V. Popović ; prevod Slobodan Petković
Jezik srpski
Godina 1978
Beograd : BIGZ, 1978
Fizički opis 475 str. : ilustr. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka Misao i dileme
Napomene Prevod dela: The Scientific Analysis of Personality/ by Raymond B. Cattell
Putnik i psihološki hiperprostor: str. 5-33
Literatura uz svako poglavlje.
Predmetne odrednice
Psihologija ličnosti
Ličnost

Rejmond Bernard Katel (engl. Raymond Bernard Cattell; Vest Bromič, 20. mart 1905 — Honolulu, 2. februar 1998) bio je britanski i američki psiholog, poznat po svojim psihometrijskim istraživanjima intrapersonalne psihološke strukture.[1] Istraživao je osnovne dimenzije ličnosti i temperamenta, raspon kognitivnih sposobnosti, dinamičke dimenzije motivacije i emocije, socijalno ponašanje,[2] primene istraživanja ličnosti na psihoterapiju i teoriju učenja.[3] Katel je autor, koautor ili urednik skoro 60 naučnih knjiga, više od 500 naučnih članaka i preko 30 standardizovanih psihometrijskih testova, upitnika i skala za ocenjivanje.[4][5] Prema velikim istraživanjima, Katel je bio 16. najugledniji,[6] sedmi najzapaženiji u naučnoj literaturi [7] i među najproduktivnijim, ali i kontroverznim psiholozima 20. veka.[8]
Katel je bio predlagač upotrebe faktorskih analitičkih metoda da bi empirijski istraživo osnovne dimenzije ličnosti, motivacije i kognitivnih sposobnosti. Jedan od rezultata Katelove primene faktorske analize bilo je njegovo otkriće 16 posebnih, odvojenih primarnih faktora unutar normalne sfere ličnosti.[9] On je ove faktore nazvao „izvornim osobinama`.[10] Ova teorija faktora ličnosti i instrument samoprocene koje se koriste za merenje poznate su kao 16 faktora ličnosti ili 16PF upitnik (16PF).[11]
Katel je sproveo niz empirijskih istraživanja o osnovnim dimenzijama drugih psiholoških domena: inteligenciji,[12] motivaciji,[13] proceni karijere i profesionalnim interesima.[14] Katel je teoretisao postojanje fluidne i kristalizovane inteligencije da bi objasnio ljudske kognitivne sposobnosti [15] i konstruisao test poštene inteligencije kulture kako bi se umanjila pristrasnost pisanog jezika i kulturne prirode u testiranju inteligencije.[16]
Biografija
Engleska
Rejmond Katel je rođen 20. marta 1905. u malom gradu u Engleskoj, blizu Birmingemu, gde je porodica njegovog oca učestvovala u pronalasku novih delova za motore, automobile i mašine. Tako su njegove godine odrastanja bile vreme kada su se odvijale velike tehnološke i naučne ideje i napredak, što je uveliko uticalo na njegovu perspektivu o tome kako nekoliko ljudi zapravo može napraviti razliku u svetu. On je napisao: „Godina 1905. je bila dobra godina za rođenje. Avion je bio star samo godinu dana. Kiri i Raderford su te godine ušli u srce atoma i misteriju njegovih zračenja, Alfred Bine je pokrenuo prvi test inteligencije i Ajnštajn, teorija relativnosti.[1][17]
Kada je Katel imao oko pet godina, njegova porodica se preselila u Torki, Devon, u jugozapadnoj Engleskoj, gde je odrastao sa snažnim interesima u nauci i proveo mnogo vremena u plovidbi. Bio je prvi u svojoj porodici (i jedini u svojoj generaciji) koji je pohađao univerzitet: 1921. godine dobio je stipendiju za studiranje hemije na Kings koledžu u Londonu, gde je stekao diplomu sa počastima prve klase u dobi od 19 godina.[1][18] Dok je studirao fiziku i hemiju na univerzitetu, učio je od uticajnih ljudi u mnogim drugim oblastima, koji su posetili ili živeli u Londonu. On piše: „Ja sam pretraživao daleko izvan nauke u svom čitanju i prisustvovao javnim predavanjima - Bertrand Rasel, Herbert Džordž Vels, Oldus Haksli i Džordž Bernard Šo su bili moji omiljeni govornici (poslednji, na sastanku na Kings koledžu, pretvorio me u vegetarijanstvo - skoro dve godine!)[19]
Kako je iz prve ruke uočio strašna razaranja i patnje nakon Prvog svetskog rata, Katel je sve više privlačio ideju primene znanstvenih alata na ozbiljne ljudske probleme koje je video oko sebe. On je naveo da je u kulturnom preokretu posle Prvog svetskog rata osećao da je njegov laboratorijski sto počeo da se čini premalim i da su svetski problemi tako veliki.[19] Tako je odlučio da promeni svoje polje studija i doktorira psihologiju na Kings koledžu u Londonu, 1929. godine.. Njegov savetnik na Kings koledžu u Londonu bio je Fransis Aveling, koji je takođe bio predsednik Britanskog psihološkog društva od 1926. do 1929. godine.[1][20][21][22][23] Godine 1939. Katel je nagrađen za izvanredan doprinos psihološkim istraživanjima sa prestižnim visokim doktoratom sa Univerziteta u Londonu.[24]
Dok je radio na svom doktoratu, Katel je prihvatio poziciju i savetovanje na Odseku za obrazovanje na Univerzitetu Eketer.[1] On je na kraju zaključio da je ovo razočaravajuće jer je bilo ograničenih mogućnosti za istraživanje.[1] Katel je završio svoj diplomski rad sa Spermanom, engleskim psihologom i statističarem koji je poznat po svom pionirskom radu na proceni inteligencije, uključujući razvoj ideje opšteg faktora inteligencije nazvanog g.[25] Tokom svoje tri godine na Eksteru, Katel je oženio Moniku Rodžers, koju je poznavao još od detinjstva u Devonu i zajedno su imali sina. Ostavila ga je četiri godine kasnije.[26] Ubrzo se preselio u Lester, gde je organizovao jednu od prvih dečijih klinika u Engleskoj. I u ovom periodu završio je svoju prvu knjigu, koja je opisala njegove brojne avanture plovidbe južnog Devona i Darmora.[19]
Sjedinjene Američke Države
Godine 1937. Katel je napustio Englesku i preselio se u Sjedinjene Države kada ga je Edvard Li Torndajk pozvao da dođe na Univerzitet Kolumbija. Kada je profesor psihologije postao dostupan na drugom univerzitetu 1938. godine, preporučen je od Torndajka i imenovan je na tu poziciju. Međutim, on je tamo vodio malo istraživanja i bio je „stalno depresivan`.[26] Bio je pozvan od strane Gordona Olporta da se pridruži fakultetu Harvardskog univerziteta 1941. godine kada je počeo neka istraživanja o ličnosti koja bi postala osnova za veći deo njegovog kasnijeg naučnog rada.[1]
Tokom Drugog svetskog rata, Katel je služio kao civilni konsultant američke vlade u istraživanju i razvoju testova za izbor oficira u oružanim snagama. Vratio se na Harvard i oženio se Albertom Karen, doktor matematike na koledžu. Tokom godina radila je sa Katel-om na mnogim aspektima njegovog istraživanja, pisanja i razvoja testova. Imali su tri kćeri i sina.[19] Razveli su se 1980.[26]
Herbert Vudro, profesor psihologije na Univerzitetu Ilinoisa u Urbana-Šampejnu, tragao je za osobom sa iskustvom u multivarijatnim metodama kako bi uspostavio istraživačku laboratoriju. Katel je pozvan da preuzme tu poziciju 1945. godine. Sa ovom novostvorenom profesorskom profesijom iz psihologije, bio je u mogućnosti da dobije dovoljnu podršku za dva saradnika, četiri diplomirana asistenta u istraživanju i pomoćnika.[19]
Jedan od razloga zbog kojih se Katel preselio na Univerzitet u Ilinoisu bio je zato što se tamo razvijao prvi elektronski kompjuter koji je u potpunosti izgradila američka obrazovna institucija, što mu je omogućilo da završi analize faktora velikih razmera. Katel je osnovao laboratoriju za procenu ličnosti i grupno ponašanje.[19] Godine 1949. on i njegova supruga osnivaju institut za testiranje ličnosti i sposobnosti. Karen Katel je bila direktor do 1993. godine. Katel je ostao u profesiji u Ilinoisu dok nije dostigao obaveznu starosnu dob za penzionisanje 1973. godine. Nekoliko godina nakon što se povukao sa Univerziteta u Ilinoisu, izgradio je kuću u Bolderu, u Koloradu, gde je napisao i objavio rezultate različitih istraživačkih projekata koji su ostali nedovršeni u Ilinoisu.[1]
Godine 1977. Katel se preselio na Havaje, uglavnom zbog svoje ljubavi prema okeanu i plovidbi. Karijeru je nastavio kao vanredni profesor i savetnik na Havajskom univerzitetu. Takođe je služio kao pomoćnik na fakultetu Havajske škole profesionalne psihologije. Nakon što se nastanio na Havajima, oženio se Birket, kliničkim psihologom, koji je kasnije sproveo opsežna istraživanja koristeći 16PF i druge testove.[27][28] Tokom poslednje dve decenije svog života na Havajima, Katel je nastavio da objavljuje različite naučne članke, kao i knjige o motivaciji, naučnoj upotrebi faktorske analize, dva volumena ličnosti i teorije učenja, nasleđe ličnosti i saradnju. - priredila knjigu o funkcionalnom psihološkom testiranju, kao i kompletnu reviziju njegovog veoma poznatog Priručnika multivarijantne eksperimentalne psihologije.
Katel i Birket Katel živeli su u laguni u jugoistočnom uglu Oahu gde je držao malu jedrilicu. Oko 1990. godine morao je odustati od svoje karijere zbog plovidbe zbog izazova u navigaciji koji su proistekli iz starosti. Umro je 2. februara 1998. godine u Honolulu, u dobi od 92 godine. Sahranjen je u Dolini hramova na padini brda iznad mora.[29] Njegova volja je obezbedila preostala sredstva za izgradnju škole za ugroženu decu u Kambodži.[30] Bio je agnostik.[1]
Naučna orijentacija
Kada je Katel ušao u novo polje psihologije dvadesetih godina 20. veka, osećao je da domen ličnosti dominiraju spekulativne ideje koje su u velikoj meri intuitivne sa malo / bez empirijskog istraživanja.[5] Katel je prihvatio Edvard Li Torndajkovo empiričko gledište da „ako je nešto zaista postojalo, postojalo je u nekoj količini i stoga se moglo meriti.` [31]
Katel je otkrio da konstrukti koje koriste rani psihološki teoretičari imaju tendenciju da budu donekle subjektivni i slabo definisani. Na primer, nakon što je pregledao preko 400 objavljenih radova na temu „anksioznosti` 1965. godine, Katel je izjavio: „Studije su pokazale toliko fundamentalno različitih značenja koja se koriste za anksioznost i različite načine merenja, da se studije nisu mogle ni integrisati`.[32] Teoretičari rane ličnosti skloni su da pruže malo objektivnih dokaza ili istraživačkih osnova za njihove teorije. Katel je želeo da psihologija postane više nalik drugim naukama, pri čemu bi se teorija mogla testirati na objektivan način koji bi drugi mogli razumeti i replicirati. U Katel-ovim rečima:
„Psihologija je izgledala kao džungla zbunjujućih, konfliktnih i proizvoljnih koncepata. Ove pred-naučne teorije bez sumnje sadrže uvide koji još uvek prevazilaze u profinjenosti one od koje su psihijatri ili psiholozi zavisili. Neki će tvrditi da su izjave jednog teoretičara tačne, ali druge će favorizovati stavove drugih. Onda ne postoji objektivan način da se istina reši osim kroz naučna istraživanja`.[33]
Profesor Svenei, ekspert u konstrukciji psihometrijskih testova,[34] sumirao je Katelovu metodologiju:
„Katel je bio bez izuzetka jedan čovek koji je napravio najznačajnije korake u sistematizaciji oblasti bihevioralne nauke iz svih njegovih raznovrsnih aspekata u pravu nauku zasnovanu na empirijskim, ponovljivim i univerzalnim principima. sistematski istraživač posvećen ne samo osnovnoj potrazi za naučnim saznanjima, već i potrebi primene nauke na dobrobit svih`.

Katelovo istraživanje se uglavnom odnosilo na ličnost, sposobnosti, motivaciju i statističku analizu. U svom istraživanju ličnosti najviše se pamti po 16-faktorskom modelu normalne stukture ličnosti [5] tvrdeći da je Ajzenkova teorija 3-faktorski model strukture ličnosti previše jednostavan, konstruisao je 16-faktorski upitnik ličnosti.[10] On je prvi predložio hijerarhijski model na više nivoa sa mnogim primarnim faktorima, manje na prvom nivou i šire faktore „drugog reda` u višem sloju organizacije ličnosti. Ove „globalne osobine` su preteče trenutno popularnog modela ličnosti Velikih pet (Big five model).[60][61][62][80] Katelova istraživanja dovela su do daljeg napretka, kao što je razlikovanje mere između stanja i osobina (npr. anksioznost u odnosu na stanje),[81] kreću od neposrednih prelaznih emocionalnih stanja, kroz dugotrajnija stanja raspoloženja, dinamičke motivacione osobine, kao i relativno trajne osovine ličnosti.[82] Katel je takođe sproveo empirijske studije o razvojnim promenama u konstrukcijama osobina ličnosti tokom životnog veka.[83]

U domenu kognitivnih sposobnosti, Katel je istraživao širok spektar sposobnosti, ali je najpoznatiji po razlikovanju između fluidne i kristalizovane inteligencije. Razlikovao je apstraktne, adaptivne, biološki uticajne kognitivne sposobnosti koje je on nazvao „fluidnom inteligencijom` i primenjenom, zasnovanom na iskustvu i povećanom sposobnošću učenja koju je nazvao „kristalizovanom inteligencijom`. Tako, na primer, mehaničar koji je radio na avionskim motorima već 30 godina mogao bi imati ogromno „kristalizovano` znanje o radu ovih motora, dok bi novi mladi inženjer sa „fluidnijom inteligencijom` mogao da se više fokusira na teoriju funkcionisanja motora. Ova dva tipa sposobnosti se mogu dopunjavati i raditi zajedno na postizanju cilja. Kao temelj za ovu razliku, Katel je razvio investicioni model sposobnosti, tvrdeći da je kristalizovana sposobnost nastala iz ulaganja fluidne sposobnosti u određenu temu znanja. On je doprinio kognitivnoj epidemiologiji sa svojom teorijom da se kristalizovano znanje, dok se još primenjuje, može održati ili čak povećati nakon što sposobnost fluida počne da opada sa godinama, koncept koji se koristi u nacionalnom testu čitanja odraslih (NART). Katel je konstruisao brojne testove sposobnosti, uključujući i CAB koja obezbeđuje mere od 20 primarnih sposobnosti,[84] i test poštene inteligencije u kulturi (CFIT) koji je dizajniran da obezbedi potpuno neverbalnu meru inteligencije.

Katel je 1960. godine osnovao Društvo eksperimentalne psihologije i časopis Istraživanje ponašanja, kako bi okupio, ohrabrio i podržao istraživače.[24] On je bio česti korisnik faktorske analize. Razvio je nove faktorske analitičke tehnike, na primer, pronalazak testa koji koristi krivulju latentnih korena da bi procenio optimalni broj faktora za ekstrakciju.[37] Takođe je razvio novu rotacionu proceduru za analizu faktora.