ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Autor: Domaći
Oblast: Matematika
Jezik: Srpski

OČUVANA
SA OBILJEM FOTOGRAFIJA
МИХАИЛО Петровић Алас : родоначелник српске математичке
школе / [уредник публикације Жарко Мијајловић]. – Београд : САНУ,
2018 (Београд : Службени гласник). – 159 стр. : илустр. ;
Садржај
11 | Жарко Мијајловић
Биографија
31 | Стеван Пилиповић
Научни резултати
45 | Слободан Вујошевић
Михаило Петровић и филозофија наукe
51 | Михајло Пантић
О рибарству и књижевним радовима Михаила Петровића Аласа
63 | Дубравка Вучић
Мика Алас ихтиолог
69 | Ивана Живаљевић
Утицај Михаила Петровића Аласа на археологију
75 | Милан Божић
Велика путовања
85 | Радомир С. Станковић
Хидроинтегратор Михаила Петровићa Аласа
93 | Катица Р. (Стевановић) Хедрих
Патенти
105 | Миодраг Михаљевић
Михаило Петровић Алас – стожер државне шифре између два светска рата
113 | Марија Думнић
Михаило Петровић Алас и музика
119 | Маја Новаковић
Михаило Петровић Алас у аудио-визуелним медијима
125 | Марија Шеган-Радоњић
Архивска грађа о Михаилу Петровићу
131 | Хронологија значајних догађаја 1868–1943
(Приредио Ж. Мијајловић)
137 | Математичко генеалошко стабло Михаила Петровића
(Приредио Ж. Мијајловић)
145 | Библиографија
(Приредио Ж. Мијајловић)
149 | Попис експоната и легенди
(Изложба „Михаило Петровић Алас“ Галерија САНУ, 15.05–22.06.2018)
БИОГРАФИЈА
У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА ПОСТАвљају се темељи савремене математике. По општем мишљењу најутицајнији математичари тог времена Анри Поенкаре и Давид Хилберт уводе нове математичке концепте и нови стил апстрактног
математичког размишљања. Рађају се нове математичке теорије са
многобројним применама у техници и физици, док се старе строго заснивају. Михаило Петровић, директан Поенкареов ученик,
започиње научну каријеру наоружан овим знањима и са европским
схватањем науке и културе. Већ као младић био је изграђен као математичар, а поред тога био је научно врло продуктиван. Наклоњен
анализи добро је познавао радове математичара француске школе
из те области, док је у радовима из диференцијалних једначина и
теорије функција разматрао тада најактуелнија питања.
Михаило Петровић се родио 23. априла
1868. (по јулијанском календару) у Београду, у угледној породици
од мајке Милице и оца Никодима. Никодим је умро млад, тако да
је мали Михаило једва запамтио оца. Отуда је Михаилов деда по
мајци, прота Новица Лазаревић, водио бригу о свом унуку и његовом
школовању. Михаило је имао веома присне односе са дедом, о чему
сведочи сачувана Михаилова преписка са њим. Завршио је 1885.
Прву београдску гимназију и већ тада показао интересовање за математику, а за семинарске радове добијао је награде и талентом привлачио пажњу професора. Затим је уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1889.
године и убрзо се упутио у Париз на усавршавање и даље студије
математике. По доласку у Париз, годину дана припрема пријемни
испит за упис на престижну Високу редовну школу (l’Ecole Normale
Supérieure). Овај испит Петровић је положио са најбољим оценама
и тако започиње студије на Сорбони, водећој европској школи математике. Тамо је најпре 1892. дипломирао математику и затим физику