Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-7047-429-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Pelevin, Viktor Olegovič, 1962- = Pelevin, Viktor Olegovič, 1962-
Naslov Žuta strela i druge priče / Viktor Pelevin ; izbor i prevod s ruskog Maksim Santini
Jedinstveni naslov Želtaя strela. scc
Ostali naslovi Žuta strela
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 2003
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2003 (Novi Sad : MBM plas)
Fizički opis 277 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Santini, Maksim = Santini, Maksim
Zbirka Biblioteka BIS. Džepna knjiga ; ǂknj. ǂ70
Sadržaj S a d r ž a j: Žuta strela (5-65); Kristalni svet (66-96); Problem vukodlaka u severnom pojasu (97-137); Poreklo vrsta (138-154); Vesti iz Nepala (155-178); Mardonzi (179-185); Oružje odmazde (186-200); Deveti san Vere Pavlovne (201-227); Rekonstruktor (228-236); Spavaj (237-259); Ontologija detinjstva (260-273). Beleška o piscu / Maksim Santini (275-276).
(broš.)
Napomene Prevod dela: Želtaя strela
Str. 275-276: Beleška o piscu / Maksim Santini
Na koricama beleška o autoru i delu.

Viktor Pelevin (1962), jedan od najistaknutijih novijih ruskih pisaca. Autor niza romana i zbirki priča: Plava svetiljka (1991), Omon Ra (1992), Život insekata (1993), Žuta strela (1993), Čapajev i praznina (1996), Generacija P (1999). Dobitnik ruskog Bukera. Prevođen i čitan u najznačajnijim evropskim i vanevropskim kulturama. Peljevin je obrazovan i kontroverzan pisac. Svrstavaju ga u korpus postsovjetske, postliberalne i postmodernističke ruske proze. Ironičan, sarkastičan, sa primesama fantastike i groteske, Peljevin na osnovama aktualne ruske stvarnosti piše potresnu i lucidnu prozu o paklovima modernog života razarajući predrasude i lokalne i univerzalne ideologeme. U mnogo čemu antiutopijski pisac, Peljevin svog čitaoca suočava sa paradoksima života i opštih mesta, sa nasiljem novovekovnog konzumerizma, sa razornošću društvenih projekata i nada i trivijalnošću ljudske vere. Njegova pripovedačka veština u spojevima visokog i niskog, u fantastičkim slikama i globalnim metaforama, u sukobu opštih ideja i individualnih nada, u parafrazama mišljenja i pripovedačkih evokacija... odaje stil briljantnog i opominjućeg pisca. Žuta strela je nesporan primer Pelevinove pripovedačke suverenosti, u kojoj vidimo i transfigurisan rukopis jednog Gogolja, i potresnu sliku jednog vremena u kojem i sami živimo.

Viktor Peljevin (1962) nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije, svakom objavljenom knjigom sve ubedljivije potvrđujući i pripadnost uskom krugu najznačajnijih savremenih svetskih autora. Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe. Na insistiranje uglednog kritičara Aleksandra Genisa, Peljevin već 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker“ za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede kultni romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998), u kojoj, po oceni mnogih, nalazimo neke od najboljih stranica ovog autora i kvintesenciju njegovog kasnijeg stvaralaštva. Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog stoleća delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa: kreativ o Tezeju i Minotauru (2005), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013)... – koja mu utiru put da postane jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.
MG46 (N)