Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov Antologija kratke priče Latinske Amerike / priredio Huan Oktavio Prens
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1983
Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1983
Fizički opis 220, [4] str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Prenz, Juan Octavio, 1932-
Zbirka Savremena svetska priča
(Ppl.)
Napomene Str. 5-7: Predgovor / Huan Oktavio Prens
Tiraž 2.000
Beleške o piscima: str. 203-220.

PREDGOVOR
Sve veća popularnost savremene latinsko američke književnosti u Evropi ima i neke kontradiktorne posledice. Na jednoj strani radi se o pozitivnom dejstvu, jer je skrenula pažnju na jednu, van svake sumnje izuzetnu, književnost. S druge strane, taj zanos za savremeno stvaralaštvo ograničava se pre svega na književnost šezdesetih godina i na taj način zaklanja kontinuitet književnosti koja još od prošlog veka ispoljava svoje vrednosti i osobenosti. Istovremeno daje se prednost određenoj vrsti književnosti koja budi uspomene na egzotiku. Tako na primer, pored delà koja zaista pripadaju takozvanom magičnom realizmu, javljaju se druga koja umesto da se služe postupkom te struje u književnosti kao sredstvom za izražavanje latinskoameričke stvarnosti, pretvaraju ga na kraju krajeva u cilj po sebi, namenjen zahtevima sadašnjeg tržišta. Zasluga ove izuzetne savremene književnosti bi bila još veća kada bi otvorila brane ka prošlosti i obnovila sećanje na tolika zaboravljena imena ili ona koja se pominju samo za univerzitetskim katedrama. Sa namerom da donekle popravimo ovu grešku, pokušali smo u ovoj zbirci da uravnotežimo značaj raznih načina pripovedanja i predstavimo pisce koje bi bilo moguće radikalno suprotstaviti, uključujući možda i nekog „prevaziđenog“ autora ili nekoga ko se još nije definitivno afirmisao.
Ova zbirka pripovedaka, koja predstavlja neku vrstu kompromisa između pregleda i antologije, polazi u osnovi od ubeđenja u postojanje latinoameričke književnosti i u jedinstvo latinoameričkog književnog rada. Jedinstvo zasnovano na kulturnom razvoju koje ima mnoge dodirne tačke i na sudbini koje se sve više stapaju. Naravno, radi se o jedinstvu raznovrsnosti. Ali zar se razlike koje mogu da se nađu između takozvanih nacionalnih književnosti Latinske Amerike ne mogu naći u svakoj nacionalnoj književnosti za sebe? U svakom slučaju, ov- de se radi o otvorenoj debati u kojoj postavljeni problem izgleda veći od delimičnih rešenja, a u kojoj bi svako navodno definitivno rešenje bilo svakako preuranjeno. Razlozi za uspostavljanje latinoameričkih „književnih oblasti“ su više metodološke prirode i pokušavaju da otvore vrata preciznijem proučavanju jednog ogromnog područja. U tom smislu moguće je predstaviti nacionalne književnosti Latinske Amerike ne kao razne predmete proučavanja ne go kao razne aspekte istog predmeta. Recimo osim toga da elementi koji su poslužili za određivanje različitih područja (priroda, etnika, imigracija, kulturna tradicija, itd. itd.) ne obuhvataju celokupnu književnost stvorenu na tom području nego daju prednost nekom aspektu, nekom strujanju, itd. Zajedničke težnje počinju da sjedinjuju kulture novih nacija koje počinju da se obrazuju u prvim decenij ama XIX veka i koje će književno postati svesne svoje osobenosti prvo sa piscima što će – upotrebljavajući kao taktiku doprinos evropskog romantizma – staviti svoje pero u službu nezavisnosti, a kasnije sa pojavom Modernizma, prve velike književne revolucije u Latinskoj Americi, na prelasku jednog veka u drugi. Pisci četrdesetih, a kasnije i šezdesetih godina, otkriće nam tu pripadnost istoj književnosti. To su samo primeri. Sa druge strane, lingvističke razlike nameću od samog početka različitost, ali postoje dodirne tačke, kao na primer između brazilske i argentinske književnosti.
U ovoj zbirci pokušao sam da pružim prikaz latinoameričkih pripovedaka. Dosledan principu kojim sam se rukovodio u prethodnim radovima, umesto homogenosti, trudio sam se da pokažem heterogenost latinoameričke književnosti, nastojeći da svedem na minimum lične naklonosti.
Geografska podela koju sam primenio prilikom organizacije materijala je samo jedna od mnogih mogućih. U ovom slučaju sam primenio kriterijum jednostavnosti. To je bezazlena podela koja pomaže da se izbegne ulaženje u dubinu diskusije o latinoameričkim književnim „oblastima“ i sprečava da se – zahvaljujući njenom čisto praktičnom karakteru – upušta u tzv. geo-književnu šahovsku partiju koja je toliko omiljena u zadnje vre- me kod mnogih kritičara. Nastojao sam, dakle, da ostavim što više slobodnog prostora za razmišljanje i interpretaciju samom čitaocu.
Naravno da nedostaju neka imena i delà. Taj nedostatak leži u samoj prirodi svakog izbora. Na drugoj strani, ima nekih pisaca koji nisu poznati jugoslovenskom čitaocu. Zadao sam sebi težak zadatak: uspostavljanje ravnoteže između prisutnih i odsutnih, što je teško moguće. Kao odlučujući faktor, osim kulturnih procesa koje su latinoameričke zemlje preživljavale u prošlosti, a koji predstavljaju dodirne tačke, pridružilo se i zajedničko latinsko lingvističko poreklo. Trudio sam se da izbegnem isključivo programski i politički kriterijum uključivanja nedavno oslobođenih zemalja u kojima se govori engleski i holandski, kriterijum koji bi obuhvatio narodnosti koje nisu latinoameričke. Dobar deo sadašnje kritike smatra da bi te književnosti trebalo uključiti u latinoameričko područje. To bi nalagao i geografski faktor. Ali i u tom pogledu diskusija ostaje otvorena.
Obzirom da se radi o latinoameričkoj književnosti, neophodno je naznačiti poreklo materijala koji smo ovde skupili. Materijal je skoro isključivo objavljivan u knjigama, što znači da nam daje sliku samo delà sadašnje pripovedačke stvarnosti u Latinskoj Americi. Pripovetka je najpopularniji vid književne prakse u našim zemljama. U časopisima i novinama se objavljuje veliki broj pripovedaka, naročito u zemljama gde je manje razvijena izdavačka delatnost. Moja sadašnja geografska udaljenost od izbora sprečila me je da pregledam sve časopise i novine, što bi i inače bio zadatak za mnogobrojniju ekipu.
Najzad, ne treba zaboraviti problem koji postavlja definicija ili opis kratke pripovetke. Koliko kratko je to „kratko“? Ne pomažu nam tu ni mnogobrojni teorijski radovi o ovoj temi, a naročito ne oni koji ukazuju na strukturu ili jedinstveni sadržaj. Izbor kao što je ovaj koji – već smo to kazali, pokušava da bude prikaz – nije ostavljao drugu mogućnost osim elastičnosti. Neke pripovetke su sredina između kratke i duge, kao one Argedasa, Borhesa i Garsije Markesa. U tim slučajevima, odlučio je neosporni kvalitet samih pripovedaka.
Huan Oktavio PRENS
MG126 (N)