Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-519-0472-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Đurđević, Dejan B., 1974- = Đurđević, Dejan B., 1974-
Naslov Institucije naslednog prava / Dejan B. Đurđević
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2010
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2010 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 352 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂPravna biblioteka. ǂEdicija ǂUdžbenici i priručnici ; ǂknj. ǂ17
(broš.)
Napomene Tiraž 500
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 13-14.
Predmetne odrednice Nasledno pravo

Pisan na moderan način i na osnovu uvida u relevantnu domaću i stranu literaturu, udžbenik obuhvata najvažnije pojmove iz oblati naslednog prava i proističe iz mnoštva izvora pravne literature, pozitivnih zakona, rešenja uporednih pravnih sistema i sudske prakse. Predstavlja nezaobilaznu literaturu za sve koji se teorijski ili praktično bave naslednim pravom.

PREDGOVOR
Ova knjiga pisana je za studente pravnih fakulteta u Srbiji koji pohađaju nastavu i polažu ispit iz naslednog prava. Namena knjige opredelila je njenu sadržinu i način izlaganja materije. Želeo sam da studentima pružim neophodna znanja o institutima naslednog prava, njihovoj pravnopolitičkoj funkciji, rešenjima važećeg srpskog zakonodavstva i stanovištima koja su se iskristalisala u teoriji i sudskoj praksi.
Studije prava moraju da pokažu i praktičnu stranu disciplina koje se izučavaju. Udžbenik iz pozitivnopravnog predmeta treba da doprinese da se kod studenata razvije pravnički način rezonovanja i smisao za rešavanje slučajeva. Jer, pravna nauka u prvoj liniji predstavlja praktičnu nauku. Iz tog razloga, izlaganja u ovoj knjizi potkrepljena su brojnim primerima iz domaće i inostrane sudske prakse. Ni student, ni svršeni pravnik ne smeju ni za trenutak da izgube iz vida uzajamnu uslovljenost prava i prakse: „Pravo bez slučajeva je nefunkcionalno; ali tek pravo od činjeničnog stanja stvara slučaj.“
Svesno sam izbegavao da dajem prikaze (opise) rešenja u uporednom pravu, jer smatram da takav pristup zbunjuje studente. Komparativistici se pribegavalo samo onda kada je to bilo neophodno da bi se objasnili instituta srpskog prava koji su recipirani ili slični ustanovama koje postoje u nekom stranom pravnom poretku.
Ovaj udžbenik bi mogao koristiti i diplomiranim pravnicima, kako onima koji svoja znanja žele da prodube na poslediplomskim i specijalističkim studijama, tako i praktičarima koji se sreću s problemima naslednog prava. Voleo bih da ova knjiga kod studenata i ostalih čitalaca pojača interesovanje za nasledno pravo i da ih podstakne da ovu građansko-pravnu disciplinu produbljeno proučavaju. Unapred zahvaljujem na svakoj primedbi, sugestiji ili kritici.
Beograd, decembar 2009. Autor

MG115 (N)