Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

LA PORCELAINE LIMOUSINE, Limoges - Čajnik (1906-1938)

Dimenzije

Visina: 20,5 cm
Dužina: 22 cm
Širina: 11 cm
Prečnik dna: 8,5 cm
Prečnik otvora: 8 cm
Zapremina: 1,2 L

Težina: 640 g

Dva žiga na dnu:

M. REDON
LIMOGES (unutar kruga)

Fabrika Martiala Redona koristila je žig od 1882. do 1896. godine, i od 1906. do 1938. godine. Pošto se ovde nalazi u kombinaciji sa žigom iz 1906. godine, očigledno se radi o predmetu iz ovog drugog perioda.

LIMOGES
(Inicijiali) PL (od „La Porcelaine Limiousine“)
FRANCE

Fabrika „La Porcelaine Limiousine“ koristila je ovaj žig od 1906. godine.

LIMOGES-PORCELAN označava predmete proizvedene u nekoj od fabrika u blizini francuskog grada Limogesa (Limož), koje su počele sa proizvodnjom krajem XVI veka, ali se ne odnosi ni na jednog pojedinačnog proizvođača.
Stari Limoges-porcelan smatra se jednim od najboljih porcelana u svetu iz tri razloga: bitni sastojci za proizvodnju porcelana su lokalni i potpuno prirodni: kaolin, feldspat i kvarc; intenzivno se peče na visokoj tempretauri što porcelanu daje nepropusnost i izuzetnu prozračnost; mnoštvo stručnih umetnika i francuski smisao za umetnički dizajn postavili su standarde koje su drugi evropski proizvođači uzalud pokušavali da imitiraju.
Limoges ima dugu tradiciju u proizvodnji ukrasnih predmeta. Još u XII veku grad je bio najpoznatiji evropski centar proizvodnje stakla, a emaj koji se proizvodio u Limogesu bio je poznat kao Opus de Limogia. Takođe, Limoges je bio centar manje industrije grnčarije od fajansa još od 1730. godine.
Proizvodnju porcelana u Limogesu započeo je Turgot (Turgo) 1771. godine, nakon što su otkrivene zalihe kaolina u području Saint-Irieik-la-Perche (Sant-Iriek-la-Perš), samo 18 milja daleko od Limogesa. Pored toga, velika šuma u obližnjoj oblasti Limousin (Limuzin) mogla je da snabdeva fabrike količinom drveta koje je potrebno za fabričke peći.
Fabrika u Limogesu stavljena je pod pokroviteljstvo grofa d`Artois (Dartua), brata Luja XVI, koji ju je otkupio 1784. godine.
Posle Francuske Revolucije još nekoliko fabrika je podignuto u Limogesu, među njima i “Bernardaud“ (Bernardo) i “Haviland & Co.“ (Eviland). Do 1819. godine podignute su četiri fabrike, a do 1861. godine bilo ih je već 27, u kojima je radilo 3166 radnika. Do 1870. godine u Limogesu je konačno usavršena proizvodnja porcelana, a predmeti nastali u to vreme smatraju se najboljim Limoges-porcelanom koji je ikad napravljen.
1842. godine iz Njujorka je u Limoges došao David Haviland (Dejvid Hevilend), u potrazi za porcelanom koji bi mogao da izvozi u SAD. On je znao lepotu i vrednost lokalnog porcelana, jer je njegova porodica emigrirala upravo iz Limogesa. Do 1850. godine potražnja za Limoges porcelanom u Americi je tako porasla da je Haviland odlučio da u gradu otvori sopstvenu fabriku. Do kasnih 1850-tih godina, za Ameriku se izvozila polovina predmeta proizvedenih u gradu. S obzirom na veliku zavisnost od izvoza u SAD, proizvodnja u Limogesu pretrpela je veliki udarac kada je, zbog građanskog rata u Americi, izvoz potpuno zaustavljen, i proizvođači su bili primorani da se okrenu drugim tržištima.
Do danas, Limoges je zadržao poziciju kao centar proizvodnje porcelana u Francuskoj. O originalnosti proizvoda, koji su često meta falsifikovanja, računa vodi država.

Martial Redon (Marcial Redon) i P.J. Gibus (Žibis) otvorili su fabriku porcelana u Limogesu (Limož) oko 1861. godine. Kada je Gibus izašao iz partnerstva 1881. godine Redon je ostao jedini vlasnik. Njegov sin Joseph Redon (Žozef Redon) postao je partner u fabrici kratko pre nego što je Martial otišao u penziju 1896. godine. P. Jouhanneaud (Žoano) i njegov sin pridružili su se Josephu Redonu 1906. godine a kompanija je dobila naziv „La Porcelaine Limiousine“. Jouhanneaudov nećak George Magne (Žorž Manje) postao je partner u fabrici 1912. godine a 1918. godine potpuno je preuzeo fabriku. Fabrika je zatvorena 1938. godine. Alexandre Chastagnac (Aleksandr Šastanjak) obnovio je pogone i ponovo otvorio fabriku tokom 1945-46 godine, a zatim je u blizini izgradio potpuno novu 1955. godine.

(127/43-53/180-kp/1577)