ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K41, 3 Ko.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Autor:: Sem Haris
Žanrovi:: Ezoterija, Filozofija
Izdavač:: Čarobna knjiga
Godina izdanja:: 2019.
Broj strana: 255
Pismo: Latinica
Format: 24 cm

Za milione ljudi širom sveta koji žele duhovnost bez religije knjiga Buđenje Sema Harisa predstavlja vodič kroz meditaciju kao racionalnu duhovnu praksu potkrepljenu neuronaukom i psihologijom.

Buđenje Sema Harisa, autora nekoliko bestselera Njujork tajmsa, neuronaučnika i „novog ateiste“, namenjeno je ljudima koji nisu sledbenici nijedne religije, ali koji pretpostavljaju da Isus, Buda, Lao Ce, Rumi i drugi sveci i mudraci iz istorije ipak možda nisu svi bili epileptičari, šizofreničari ili prevaranti. U ovoj knjizi Haris obrazlaže da se u iskustvima tih mislilaca mogu naći važne istine – te da je, stoga, shvatanje stvarnosti šire od onoga što nauka i sekularna kultura uglavnom nude.

Buđenje su delom memoari čoveka koji traga, a delom istraživanje naučne osnove duhovnosti. Nijedna knjiga ovako ne spaja kontemplativnu mudrost sa savremenom naukom i nije je mogao napisati niko drugi do Sem Haris – naučnik, filozof i slavni skeptik.


Bendžamin Semjul `Sem` Haris (rođen 9. aprila 1967.) je američki autor, filozof i neurolog.[1][2] On je ko-osnivač i izvršni direktor Projekta Razum, neprofitne organizacije koja promoviše nauku i ateizam, i voditelj podkasta Buđenje sa Sem Harisom.[3] Njegova knjiga Kraj vere (2004), kritika organizovane religije je bila na Njujork Tajms bestseler listi 33 nedelje.[4] Njegova druga knjiga Pismo hrišćanskoj naciji (2006) je bila odgovor na kritiku Kraja vere.

Haris je jedan od `četiri jahača novog ateizma`, zajedno sa Ričardom Dokinsom, Danijelom Denetom i pokojnim Kristoferom Hičensom. On se zalaže za odvajanje crkve i države, naučni skepticizam i kritiku religije.[5] Harisovo pisanje o religiji mu je donelo i pohvale i kritike. Neki komentatori ga optužili za islamofobiju, verujući da poziva na netoleranciju muslimana.[6] Haris i drugi su odgovorili da je termin islamofobija pogrešno korišćen i da je takvo etiketiranje, često, pokušaj da se ućutka razumna kritika.

Haris je rođen 9. aprila 1967. godine u Los Anđelesu.[8] Podizala ga je samohrana majka od kada je imao dve godine.[9] Sin je glumca Berklija Harisa i producentkinje Suzan Haris.[10] Njegov otac je bio pripadnik kvekerske crkve, a majka jevrejka.[11] Haris je rekao da je njegovo obrazovanje bilo potpuno sekularno[12] i da njegovi roditelji nisu raspravljali oko religije, iako ga je ona oduvek zanimala.[13][14]

U 1986. godini, kao mlad student na univerzitetu Stanford, Haris je koristio MDMA i pisao je o uvidima koje je imao pod uticajem ovog narkotika.[15]

Haris je počeo da se interesuje za duhovne i filozofske probleme dok je studirao na univerzitetu Stanford. Bio je oduševljen idejom postizanja duhovnog prosvetljenja bez korišćenja droge.[16] Napustio je Stanford u drugoj godini i otišao je u Indiju, gde je učio meditaciju kod budističkih i hindu učitelja.[16][4][17] Jedanaest godina kasnije, 1997. godine, se vratio na Stanford i diplomirao je filozofiju 2000. godine.[14][18][19] Haris je počeo da piše svoju prvu knjigu, Kraj vere, odmah nakon terorističkih napada 11. septembra.[14]

Doktorirao je kognitivnu neuronauku 2009. godine na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.[14][20][21] Izradu njegove disertacije `Moralni pejzaž: kako nauka može odrediti ljudske vrednosti` je nadgledao Mark Kohen.[22]

Pogledi

Haris sa Kristofer Hičensom i Danijel Denetom 2009.
Kritika Avramovskih religija
Haris kaže da je religija puna loših ideja.[23] Poredi savremena verska verovanja sa mitovima starih grka koja su nekada se uzimalia kao tačni, ali su danas zaboravljena. U januaru 2007. godine u intervjuu za PBS je rekao: `Mi nemamo reč za ne verovanje u Zevsa, što znači da smo svi ateisti prema Zevsu`. On kaže da će tako termin ateista jednog dana biti prevaziđen.[24]

Harus promoviše govornu netoleranciju, u kojoj se lična uverenja mere protiv dokaza.[25] Takođe smatra da postoji potreba da se suprotstavi zabranama koje sprečavaju otvorene kritike religioznih ideja, verovanja i praksi.[26] Na svom blogu je objavio da je dobio pretnje smrti za neke svoje poglede na religiju.[27]

Kolumnista Madelin Banting citatira Harisovu knjigu Kraj vere: `neki predlozi su bili toliko opasni da se čak može etički opravdati ubijanje ljudi zbog njihove vere`. Baunting navodi da Harisova izjava `zvuči kao argument onih koji su vodili inkviziciju`.[28] Teolog Ketrin Keler pita za isti deo knjige `da li postoji opasniji predlog od ovog? `.[29] Pisac Teodor Dalrimple je opisao deo knjige kao `možda najsramnije što sam pročitao u knjizi čoveka koji se predstavlja kao racionalista`.[30]

Haris odgovara na svom ličnom veb sajtu na neke najčešće kritike njegovog rada, od kojih su mnoge, `nepravedne, pogrešno shvaćene ili iskrivljene prave pozicije`.[31]

U pozitivnoj kritici knjige Kraju vere, Nina Berli se slaže sa Harisom u pretpostavci da religiozna `vera` vodi čovečanstvo u ambis i da bi svet bio bolje bez tri glavne religije.[32] Ričard Dokins iznosi da iako knjiga neće `promeni svest idiota`, ona će pomoći drugim pametnim ljudima da izađu i progovore....