Godina izdanja: 2003
ISBN: 9958-22-105-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vrtlarstvo

Organska Proizvodnja Hrane Dr.Mirsad Veladžić *4666*2025

Veladžić, Mirsad ; Čaklovica, Faruk ; Fejzić, Nihad autori ISBN 9958-22-105-5
Naučna i Univerzitetska knjiga Sarajevo, 2003 g.
iZDAVAČKA KUĆA ljILJAN

Tvrd povez,latinica,ilustrovana u boji, strana 475., format 24,5 cm, težina 900 grama

stanje knjige : vrlo očuvana-kao nova nema tragova korišćenja

SADRŽAJ KNJIGE NA SLIJKAMA PREDMETA

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane čiji glavni principi su poboljšanje zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Podrazumeva se i zdravlja i vitalnosti ljudi koji konzumiraju takvu hranu. Organski poljoprivrednici svoju proizvodnju zasnivaju primarno na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. To je alternativa oslanjanju na veštačke dodatke kao što su veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi i ostala hemijska sredstva za upotrebu u poljoprivredi.

Pored toga, GMO semena nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi. Dakle, možemo kazati da je upravo neunošenje hemijskih preparata i neupotreba GMO semena ono što većina ljudi poznaje kao osnovne vrednosti organske poljoprivrede. Bitno je naglasiti da GMO seme i hibridi nisu ista stvar, jer se vrlo često mešaju ta dva pojma. GMO seme je seme proizvedeno u laboratoriji. U njega se veštački ubacuju određeni DNK elementi raznih biljnih kultura kao i životinjskog DNK, kako bi se dobila neka željena svojstva kod određene kulture. Na primer, boja, tvrđa kora, duži rok trajanja i slično. Hibridna semena se mogu dobijati prirodno ukrštanjem različitih biljnih vrsta, kako bi se pospešila određena svojstva kultura. Kalemljenje različitih sorti voćki je primer prirodnog procesa stvaranja hibridnih kultura.

Značaj organske proizvodnje

Postoji još mnogo različitih problema vezanih za proizvodnju hrane, ali gore navedene činjenice su sasvim dovoljne da svestan čovek počne šire da razmatra problematiku proizvodnje hrane. Pre svega, kada se to stavi u kontekst sveopšte globalne ekološke krize i ozbiljnih posledica koje klimatske promene donose po opstanak ljudi na planeti.

Promišljanje o organskoj proizvodnji hrani treba da pređe na viši i dublji nivo. Ne samo zbog zdravlja ljudi, već i zbog zdravlja ekosistema od kog zavisimo. Organska proizvodnja je izuzetno važan deo slagalice za postizanje održivog načina života. U siromašnim zemljama poput Srbije, uvek se ističe da je cena glavni problem zašto se ne konzumira više organske hrane. To je delom istina, ali iz lične perspektive kao potrošača, mogu da kažem da i navike prosečnog potrošača utiču na procenat konzumacije organske hrane. Ljudi po tržnim centrima i radnjama kupuju svakakve proizvod i junk hranu koja ne da nema nikakve nutritivne vrednosti, već slobodno možemo da je definišemo kao otrov za organizam. Na primer, jedan veliki čips ili čokolada košta u proseku kao kilogram organskog krompira.

Ja lično konzumiram većinom organsku hranu. Jednom nedeljno naručim od svog organskog proizvođača paket u iznosu od 4-5 hiljada dinara. Kupim nekoliko različitih organskih žitarica, brašna, biljnog proteina kao što su sočivo i leblebije. Time sam podmirio sve svoje prehrambene potrebe. Za otprilike 30 hiljada dinara, ja sam rešio sve svoje prehrambene potrebe na mesečnom nivou. Naglašavam da se radi samo o bazičnim namirnicama: voće, povrće i žitarice. Ali uz malo kulinarske mašte i malo začina, sa bazičnim namirnicama se mogu kuvati jako lepa i nutritivno hranljiva jela. Sve ovo naravno podrazumeva da čovek kuva sam sebi. Kako god bilo, ja sam siguran da na hranu trošim manje od prosečnog potrošača u Srbiji, a pritom se hranim neuporedivo zdravije. Osim toga, ja znam svog organskog poljoprivrednika i kako on proizvodi hranu. Znam da moj novac ide u prave ruke i to mi pričinjava dodatno zadovoljtsvo.