ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1992
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Stočarstvo

Ovčarstvo i Kozarstvo Milan Krajinovič,TVRD POVEZ *4241*2025

Milan Krajinovič,Stojan Savić autor-i Izdavač: Savremena poljoprivreda

Izdanje Poljoprivredni fakultet Novi Sad 1992.g

Tvrd povez,latinica,ilustrovana cb, strana 261., format 23 x 16 cm, težina 520 grama

stanje knjige :kao nova- vrlo očuvana-nema oštećenja i nema ispisivanja

Sadržaj
PREDGOVOR

1. POREKLO OVACA I KOZA

1.1. Poreklo ovaca
1.2. Poreklo koza
1.3. Promene kod ovaca nastale domestikacijom
1.4. Promene koza nastale domestikacijom

2. RASE OVACA I KOZA

2.1. Rase ovaca
2.1.1. Domaće rase ovaca
2.1.2. Inostrane rase ovaca
2.2. Rase koza
2.2.1. Domaće rase koza
2.2.2. Inostrane rase koza
Literatura

3. RAZMNOŽAVANJE OVACA I KOZA

3.1. Razmnožavanje ovaca
3.2. Razmnožavanje koza
Literatura

4. SELEKCIJA I GAJENJE OVACA I KOZA

4.1. Metode gajenja ovaca i koza
4.1.1. Odgajivanje u čistoj rasi
4.1.2. Odgajivanje po krvnim linijama i rodovima
4.1.3. Metod „Osvežavanje krvi“
4.1.4. Metod ukrštanja
4.2. Metode selekcije ovaca i koza
4.3. Metode odabiranja ovaca i koza za priplod
4.3.1. Metoda odabiranja prema morfološkom izgledu
4.3.2. Metod odabiranja prema poreklu (pedigreu)
4.3.3. Metod odabiranja prema proizvodnim osobinama (performans test) 4.3.4. Metod odabiranja prema potomstvu (progeni test)
Literatura

5. ISHRANA OVACA I KOZA

5.1. Ishrana ovaca
5.1.1. Potrebe u hranljivim materijama
5.1.2. Mineralne materije
5.1.3. Vitamini
5.1.4. Balansiranje obroka
5.1.5. Ishrana pojedinih kategorija ovaca
Literatura
5.2. Ishrana koza
5.2.1. Potrebe u hranljivim materijama
5.2.2. Mineralne materije
5.2.3. Vitamini
5.2.4. Obroci za pojedine kategorije
5.3. Metabolički poremećaji
Literatura

6. IZBOR HRANIVA ZA OVCE I KOZE

6.1. Kabasta hraniva
6.1.1. Zelena kabasta hraniva
6.1.2. Suva — gruba kabasta hraniva
6.1.3. Korenasta i krtolasta hraniva
6.1.4. Silaža i senaža
6.2. Koncentrovana hraniva
6.2.1. Zrnasta hraniva
6.2.2. Sporedni proizvodi prehrambene industrije
6.3. Dopunska hraniva
Literatura

7. PROIZVODNJA MLEKA

7.1. Ovčije mleko
7.1.1. Građa i fiziologija mlečne žlezde
7.1.2. Sastav i osobine mleka
7.1.3. Produkcija mleka (laktacija)
7.1.4. Muža
7.1.5. Prerada mleka
7.2. Kozje mleko
7.2.1. Sastav i osobine mleka
7.2.2. Produkcija mleka (laktacija)
7.2.3. Muža
7.2.4. Prerada mleka
Literatura

8. PROIZVODNJA MESA

8.1. Ovčije meso
8.1.1. Kvalitet trupa i mesa
8.1.2. Nutritivna vrednost mesa
8.2. Kozje meso
Literatura

9. PROIZVODNJA VUNE

9.1. Vunsko vlakno
9.1.1. Histološka građa
9.1.2. Hemijski sastav
9.1.3. Vrste vlakana
9.1.4. Fizičko-mehaničke osobine vlakna
9.2. Građa runa
9.3. Standardi vune
9.4. Striža ovaca i postupak sa vunom
Literatura

10. OSTALI PROIZVODI OVACA I KOZA

10.1. Krzno
10.2. Kože
10.2.1. Ovčija koža
10.2.2. Kozja koža
10.3. Kozja dlaka
10.4. Đubriva

11. OBJEKTI ZA SMEŠTAJ I ODGOJ OVACA I KOZA

11.1. Principi izgradnje objekata
11.2. Tehnološko-tehničke karakteristike objekata
11.2.1. Proizvodni objekti
11.2.2. Objekti infrastrukture
11.2.3. Tehnološke skice objekata za smeštaj ovaca i koza

Literatura

7. Proizvodnja mleka
7.1 Ovčije mleko
Mleko ovaca je biološki visoko vredna proteinska hrana, namenjena ishrani mladunčadi do zalučenja, ishrani ljudi i mlekarskoj industriji kao sirovina za spravljanje različitih mlečnih proizvoda.

Ukupna proizvodnja ovčijeg mleka u svetu je preko 8 miliona tona, a najveći deo se proizvede u Aziji (oko 45%) i Evropi (oko 44%). U poslednjim godinama se zapaža povećanje broja ovaca mlečnog tipa, količine ovčijeg mleka, primene mašinske muže, a takođe se intenzivira tehnologija gajenja, i povećava organizacija otkupa mleka.

Od ukupne proizvodnje mleka u našoj zemlji oko 3% predstavlja ovčije mleko. Ovako mali udeo ovčijeg u ukupnoj proizvodnji mleka je posledica usmeravanja na proizvodnju mesa, a i sve manji broj ovaca je obuhvaćen mužom.

Pouzdanih podataka o potrošnji ovčijeg mleka u našoj zemlji nema, jer je statistika ne registruje posebno, već zajedno sa kravljim i kozijim mlekom, a takođe ni zato što se veliki deo ovčijeg mleka individualnih gazdinstava prodaje neevidentirano ili preko prerađevina, a znatan deo se potroši i u domaćinstvima.

7.1.1. Građa i fiziologija mlečne žlezde
U fetalnom periodu, počinje formiranje mlečne žlezde. Mlečna žlezda ovaca i koza sve do puberteta, sastoji se iz vezivnog tkiva, malog broja kanalića i alveola. Posle obilnije sekrecije polnih hormona, u vreme puberteta, počinje da se razvija mlečna žlezda.

Značajni porast mlečne žlezde ovaca i koza, obično, usledi pre graviditeta, a potpuni porast se dešava pri kraju prve dve trećine graviditeta i posle partusa.

Pošto maksimalnu sekretornu aktivnost poseduju samo potpuno diferencirane ćelije mlečne žlezde, a proces diferencijacije se završava pri kraju kolostralnog perioda, razvoj sekretornog aparata vimena može da se donekle produži i posle partusa. Ovo uslovljava porast mlečne proizvodnje u prvim mesecima laktacije.

Kapacitet mlečne žlezde povećava se sa svakom narednom laktacijom, tako da se maksimum mlečne proizvodnje postiže u 5. laktaciji (kod koza i ovaca), a potom količina mleka opada.

Za porast mlečne žlezde u najvećoj meri su odgovorni hormoni jajnika. Pod uticajem estrogena dolazi do rasta kanalića mlečne žlezde, a progesterona rast alveola mlečne žlezde. Hipofiza takođe ispoljava svoj uticaj pošto njeno uklanjanje umanjuje dejstvo hormona jajnika na razviće i porast mlečne žlezde. To su hormoni prednjeg režnja hipofize: hormon rasta (STH), tireotropni hormon (TSH), adrenokrotikotropni hormon (ACTH), folikulostimulirajući hormon (FSH), luteinizirajući hormon (LHS) i laktogeni hormon (prolaktin). Svi pomenuti hormoni prednjeg režnja hipofize nalaze se istovremeno pod kontrolom hipotalamusa.

U toku graviditeta, hormon estradiol (folikularni i placentarni) i progesteron (hormon corpusa luteuma) deluju inhibitorno na lučenje prolaktina i mleka. Po završetku partusa (jagnjenja) i izbacivanja placente prestaje inhibicija ovim hormonima, te počinje oslobađanje prolaktina i lučenja mleka. Akt sisanja stimuliše sekreciju prolaktina i oksitocina i lučenje mleka.

Proces sinteze mleka u epitelnim ćelijama alveola mlečne žlezde, naziva se laktogeneza.

Sinteza i lučenje mleka od strane mlečnih alveola je kontinuiran proces ali se ne odigrava jednakom brzinom. Lučenje se odvija maksimalnom brzinom neposredno nakon muže, a u to vreme pritisak u kanalićima i alveolama je najniži. Počev od završetka muže, pritisak raste zbog nakupljanja mleka, a sekrecija mleka opada. Sekrecija se prekida zbog pritiska na kapilare i prestanka proticanja krvi kroz njih, kada pritisak u mlečnoj žlezdi dostigne oko 40 mm Hg.

Mlečna žlezda, glandula lactifera (mammae) je kožna žlezda sa apokrinim i ekrinim tipom sekrecije. U životinja se nalazi na ventralnom delu trbušnog zida. Razviće i funkcija mlečne žlezde su regulisani aktivnošću neuroendokrinog sistema. Mlečna žlezda je potpuno razvijena u životinja ženskog pola. U mužjaka mammae masculina je rudimentirana i ne funkcioniše. Ona je simetričan organ i nalazi se levo i desno od medijalne ravni. Sastoji se od mamarnih kompleksa. Ovce i koze imaju po dva mamarna kompleksa.

Mamarni kompleks se sastoji iz žlezdanog tela i sise. U oba ova dela nalazi se zajednički sistem kanala.

Žlezdano telo (corpus mammae) se sastoji iz žlezdanog parenhima i intersticijuma, a obloženo je fascijama i kožom. Baza ovog tela je fiksirana na ventralni trbušni zid. Ventralni deo žlezdanog tela završava u vidu izbočine na koju se nastavlja sisa. Žlezdano telo svakog kompleksa se sastoji od parenhima i intersticijuma. Parenhim vimena je podeljen u režnjiće, lobuli mammae. U svakom režnjicu mlečne žlezde se nalaze intralobularni kanali koji se završavaju alveolama.

Odvodni kanalići alveola i režnjića se na krajevima proširuju u mlečnu cisternu (sinus lactiferus) iz kojeg mleko utiče u cisternu sise, a sisnim kanalom, kroz otvore sise napolje. Svaka sisa ima po jednu cisternu. Mlečna cisterna je najširi i najrasprostranjeniji deo šupljeg dela mamarnog kompleksa, koji služi kao rezervoar za sakupljanje mleka.

Epitelne ćelije tubuloalveolarnog tkiva vrše sintezu proteina, lipida, laktoze i drugih supstanci u mleku. Mikro sastojci mleka (minerali, vitamini i neki munoglobulini) se ne sintetišu u vimenu, nego u mleko dospevaju iz krvi. Materije potrebne za sastav mlečne sekrecije obezbeđuju se iz krvi. Da bi se stvorila litra mleka, kroz vime ovce ili koze mora da prođe 300-400 litara krvi.

Kontrakcija mioepitela ćelija mlečne žlezde i istiskivanje mleka dešava se kao rezultat mehaničkog nadražaja pritiskom desni pri sisanju mladunčadi ili pritiskom pranja vimena pre muže. Prilikom ovih nadražaja dolazi do refleksa „otpuštanja mleka“ (anglosaksonski se naziva ,,let down“). Ovaj refleks je neuroendokrine prirode pri čemu nadražaji putuju aferentnim osećajnim neuronima, sa receptora u koži sisa, do hipotalamusa. Nadražaj hipotalamusa dovodi stimulacije hipofize i otpuštanja hormona oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize (neurohipofiza) u krv. Putem krvi ovaj hormon stiže do mlečne žlezde i izaziva kontrakciju mioepitelnih ćelija vimena.

Po završetku laktacije, epitel mlečne žlezde involuira, ona se smanjuje, ili zadržava žlezdanu strukturu, a i nešto je veći nego u doba puberteta. Čitav ovaj tok događaja se ponavlja u sledećem ciklusu, ako dođe do oplodnje i bremenitosti.

Kolostrum. Prvo mleko koje se luči nakon porođaja 3 – 5 dana naziva se kolostrum (prvenac, mlezivo). Po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama kolostralno mleko se znatno razlikuje od normalnog.

Kolostrum u poređenju sa normalnim mlekom životinja, odlikuje se većim sadržajem suve materije, ukupnih belančevina, kazeina, belančevina mlečnog seruma, minerala i vitamina, ali je siromašniji u pogledu količine laktoze. Žute je boje, guste i lepljive konzistencije, a slano-gorko-kiselog ukusa.

Kolostrum sadrži antitela protiv različitih zaraznih organizama. Antitela su proteini makromolekularne građe i mogu proći kroz crevni epitel nerazgrađeni samo u prvim danima života mladunčadi, dok je crevni epitel propustljiv za makromolekule. Ukoliko bi antitela bila razgrađena u digestivnom traktu ona bi izgubila svoju zaštitnu ulogu. Starenjem, životinje stiču sposobnost da stvaraju sopstvena antitela (aktivni imunitet).

Zbog svega ovoga, bitno je da se kolostrum da novorođenoj mladunčadi, odmah po rođenju.

7.1.2. Sastav i osobine ovčijeg mleka
Ovčije mleko je visokovredna namirnica. Upoređujući ga sa mlekom krava, bogatije je u ukupnoj suvoj materiji za 1,5 put, masti oko 2 puta, a i ostali sastojci mleka su zastupljeni u većim procentima, jedino sadrži manji udeo laktoze. Sveže ovčije mleko ima veću kiselost od kravljeg mleka i kreće se od 8 – 8,2 °SH.

Sadržaj suve materije u ovčijem mleku se povećava sa približavanjem kraja laktacije.

Sadržaj masti i belančevina je najmanji na početku (3,5 i 4,4%), a najveći (11,7% i 7,6%) pri završetku muznog perioda, dok laktoza opada od 5,7% na 4,2%.

Proteini mleka se uglavnom nalaze u vidu kazeina, fosfoproteina nađenog jedino u mleku, zatim manje količine u vidu laktoalbumina i laktoglobulina.

Proteini mleka mogu nastati na četiri načina: a) sintezom od usvojenih aminokiselina, b) prestruktuiranjem peptidnih veza u proteinima plazme, c) degradacijom proteina plazme i d) kombinacijom sva tri navedena načina.