ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vinogradarstvo

Miroslav Milosavljević BIOTEHNIKA VINOVE LOZE

Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA/ Draganić, 1998.
566 strana, tvrd povez, udžbenički format.

Odlično očuvana.
Ima posvetu.


Ovu knjigu su hvalili stručnjaci, univerzitetski profesori, akademici, ali i lingvisti i književnici. Govorili su: “Epohalno delo… knjiga za 21. vek” (Prof dr M. Babović); “Doprinos za naučne radnike… da razmišljaju na drugačiji način” (Akademik dr V. Pantić); “Delo koje ima antologijsku vrednost za našu nauku posebno vinogradarsku (Prof dr N. Ostojić); “Jezično egzaktna… rečenica nije opterećena glomaznim jezičkim strukturama… obrazac lepog modelovanja jezika (Prof. lingvista B. Terzić); “Knjiga ima izrazito sintetičko obeležje… dobro napisana knjiga… To je knjiga sa dobrim jezikom – sa dubokom gustom srećnom rečenicom, koja nosi misao (Akademik, pisac, Dobrica Ćosić).

Najznačajnije delo najstarijeg profesora vinogradarstva, prof.dr Miroslava Milosavljevića

- biologija vinove loze
- savremeni lozni sortiment
- razmnožavanje i sađenje loze
- tehnologija proizvodnje grožđa
- zaštita loze od bolesti i štetočina

Iz predgovora knjige:

Prvo izdanje monografije Biotehnika vinove loze, objavljeno je 1998. godine. U monografiji je dat osvrt na drevnost vinove loze, čije je slatke plodove i primitivni čovek koristio za ishranu, a savremeni čovekje priveo kulturi i oplemenio.
Istaknuta su tri osnovna uslova koji moraju postojati da bi gajenje vinove loze bilo uspešno. Prvi uslov je klima. Vinova loza je biljka toplih regiona. Drugi uslov je ekonomska razvijenost društva - u prošlosti, ali i u sadašnjosti, vinogradarstvo se razvijalo i unapređivalo u zemljama civilizacijskog i ekonomskog prosperiteta. Treći uslov je izveden iz prva dva - sazdan je od tradicije i Ijubavi prema vinovoj lozi. Vinova loza je u prastara vremena obožavana - stvaran je kult vinove loze, a u poslednje vreme - od polovine 19. veka, vinova loza je predmet pomnih naučnih istraživanje. Bez savremene tehnologije zasnovane na rezultatima naučnih istraživanje, nije moguće savremeno, rentabilno vinogradarenje.
Tradicija je sama po sebi lepa. Ali, ona može biti podsticajna, ali i smetnja bržem razvoju. U vinogradarstvu je i jedno i drugo: doprinosi da se vinova loza održi i pri najtežim materijalno- ekonomskim uslovima, a javlja se kao zapreka bržem prodiranju novih saznanja, novog sortimenta i novih tehnologija. U ovoj monografiji o biologiji i tehnologiji gajenja vinove loze, nastojao sam da ne povredim tradiciju, a da ukažem na mnoge tehnološke domete do kojih se došlo na osnovu naučnih istraživanja.
Polazeći od uverenja da su inventarisanja i deskripcija iskustava i postupaka koja su u prošlosti odigrala veliku ulogu, značajno iscrpljena, opredelio sam se prevashodno za fiziologiju loze kao novonaraslu, a nedovoljno iskorišćenu mogućnost za osavremenjavanje vinogradarske proizvodnje. Predstavljena fiziologija plemenite loze i loznih podloga, neznatno je opterećena fiziološko-biohemijskim procesima i prikazom ćelijskih organela u kojima se procesi odigravaju, a više je oslonjena na biotske i abiotske činioce koji fiziološke procese omogućuju i usmeravaju. Zbog toga se u fiziologiji javljaju elementi ekologije, a u ekologiji naznake o fiziološkim procesima.
Poglavlje o loznom sortimentu ne pretenduje da zamani Ampelografiju, već daje prikaz nastanka i podele sortimenta, svojstva ekonomski najznačajniji sorti i loznih podloga i kriterijume za njihovo izabiranje.
Ostala poglavlja se odnose na stvaranje i usaglašavanje spoljnih uslova pri zasnivanju vinogradarskih zasada, na razmnožavanje i proizvodnju sadnica i na tehnologiju proizvodnje grožđa. Dat je i kritički prikaz mogućih sistema gajenja loze i načina održavanja zemljišta. Učinjen je osvrt na preodolevanje plemenite loze prema ekološkim stresovima (visokim temperaturama, mrazevima, suši) i prema biljnim bolestima i štetočinama.
Napred rečeno je uticalo na izvesnu heterogenost monografije. Ona ima opštu informativnu, visoko naučnu i prizemljeno tehnološku dimenziju, i sve to manje-više međusobno prožimano. Pokazalo se da je monografija kao takva bila korisna literatura naučnim radnicima, nastavnicima vinogradarstva, učenicima i studentima, ali i za sve odgajivače vinove loze.
Bogato opremljeno i mnogo hvaljeno prvo izdanje, relativno je brzo rasprodato. Već nekoliko godina se javlja interesovanje za knjigom ovakve sadržine.

Beograd, 2012. Prof. Dr Miroslav Milosavljević

Nije sporno da je vinova loza na prostorima naše današnje domovine, kao sastavni deo biocenose, bitisala milionima godina (fosili loze otkriveni u blizini Smedereva procenjeni su na starost od oko 7 miliona godina). I kao pripitomljena – biljka privedena kulturi, njena prisutnost je drevna i seže u antička vremena. Prema tome, ne može se postavljati pitanje da li postoje povoljni ekološki uslovi za uspevanje vinove loze na našim prostorima. Razume se, mezoklimatski i orografski uslovi neposredno određuju lokacije njenog uspevanja. Dug period gajenja doprineo je stvaranju tradicije – i više od toga – posebnog verskog i nacionalnog kulta prema vinovoj lozi, što je takođe značajan činilac uspešnog vinogradarenja. Treći globalni činilac uspešnog gajenja vinove loze su ekonomski uslovi, a oni su se, istorijski gledano, značajno menjali: bilo je „zlatnih“ perioda (srednjovekovna Srbija, sredina 19. veka), ali i zamračenja“ (viševekovni period turskog porobljavanja, i periodi ratovanja kojih je, na žalost, bilo mnogo).

Tradicija je u mnogim oblastima, posebno duhovnim, lepa i poštovanja dostojna, ali u proizvodnim ljudskim delatnostima može biti smetnja progresu. U vinogradarstvu je i jedno i drugo. Doprinosi da se vinova loza održi i pri najtežim materijalno-ekonomskim uslovima, a javlja se kao zapreka bržem prodiranju novih saznanja, novog sortimenta i novih tehnologija. U ovoj monografiji o biologiji i tehnologiji gajenja vinove loze, nastojao sam da ne povredim tradiciju, a da ukažem na mnoge tehnološke domete do kojih se došio na osnovu naučnih istraživanja.

Oslonjena pretežno na francusko-nemačku vinogradarsku literaturu s kraja 19. Veka i novije izvore iz istočno-evropskih vinogradarskih zemalja, naša vinogradarska literatura ima pretežno deskriptivna obeležja. Polazeći od uverenja da su inventarisanja deskripcija iskustava i postupaka, koja su u prošlosti odigrala veliku ulogu, značajno iscrpljena, opredelio sam se prevashodno za fiziologiju loze kao novonaraslu a nedovoljno iskorišćenu mogućnost za osavremenjavanje vinogradarske proizvodnje. Predstavljena fiziologija plemenite loze i loznih podloga, neznatno je opterećena fundamentalnim fiziološko-biohemijskim procesima i prikazom ćelijskih organela u kojima se procesi odigravaju, a više je oslonjena na biotske i abiotske činioce koji fiziološke procese omogućuju i usmeravaju. Zbog toga se u fiziologiji javljaju elementi ekologije, a u ekologiji naznake o fiziološkim procesima.

Poglavlje o loznom sortimentu ne pretenduje da zameni Ampelografiju, već daje kratak prikaz nastanka i podele sortimenta, svojstava ekonomski najznačajnijih sorti i loznih podloga i kriterijume za njihovo izabiranje.

Ostala poglavlja monografije se odnose na stvaranje i usaglašavanje spoljnih uslova pri zasnivanju vinogradarskih zasada, na razmnožavanje i proizvodnju sadnica i tehnologiju proizvodnje grožđa. S obzirom na veliku raznolikost ekoloških uslova u našim vinogradarskim rejonima, dat je kritički prikaz mogućih sistema gajenja loze i 73 održavanja zemljišta. Učinjen je odgovarajući osvrt na preodolevanje plemenite loze prema ekološkim stresovima (visokim temperaturama, mrazevima, suši i dr.) i biljnim štetočinama i bolestima, a na bazi uvođenja u proizvodnu praksu novih genetičkih kapaciteta, i usmeravanja fizioloških procesa posredstvom ampelotehničkih postupaka.

Sačinjavanje ove monografije o vinovoj lozi i vinogradarstvu predstavlja sintezu rezultata i iskustava mog višedecenijskog naučnog, stručnog i pedagoškog rada, Naučna saznanja sam sticao ličnim radom u domovini i inostranim naučnim centrima – na specijalizacijama i za vreme studijskih boravaka, i iz literature. Uvid u pravce razvoja vinogradarstva i uspešnost usaglašavanja prirodnih zahteva vinove loze i ekološko-ekonomskih uslova, sticao sam na naučnim skupovima i posetama brojnim svetskim vinogradarskim rejonima. Pratio sam uspešnost ostvarivanja inovacija koje su moji savremenici i ja – naučno-stručni poslenici u vinogradarstvu – unosili u projekte podizanja vinogradarskih plantaža. Rezultate svih izvora saznavanja, godinama sam prenosio mladim generacijama – studentima i kolegama u neposrednoj proizvodnji, i nastojao da saznam u kolikom su stepenu poruke prihvatane.
Sve napred navedeno je uticalo na izvesnu heterogenost monografije. Ona ima opštu informativnu, visoku naučnu i prizemljeno tehnološku dimenziju, i sve je to manje-više međusobno prožmano. Kao takva, monografija može biti korisna literatura redovnim i poslediplomskim studentima, ali i svim odgajivačima vinove loze.

Monografiju o vinovoj lozi i savremenom vinogradarstvu pripremao sam veoma dugo i temeljno. Ali, ona još ne bi ugledala svetlo dana, niti bi bila ovako uobličena i ilustrovana, da mi u svemu tome nisu pomogli mnogi moji poštovani kolege i prijatelji, i članovi moje porodice. Pomogli su mi na razne načine, ali uvek sa puno razumevanja i dobre volje. Zadovoljstvo mi je da se nekima od njih na ovom mestu topio zahvalim: dr Stojanu JEVTIĆU, izdavaču inicijatoru, izdavaču Miodragu DRAGANIĆU, recenzentima, prof. Predragu VUKSANOVIĆU i prof. Đordu PAPRIĆU za uloženi trudi i laskave ocene mog rukopisa, uvaženim konsultantima, akademiku Vladimiru PANTIĆU i prof. Nemanji OSTOJIĆU za savete pri sačinjavanju onih delova monografije koji su njihova posebna specijalnost, sinu dipl. inž. Milanu MILOSAVLJEVIĆU za kompjutersku obradu teksta i slog, supruzi dipl inž. Ivani MILOSAVLJEVIĆ za višekratnu stručnu korekturu teksta, dugogodišnjoj saradnici dipl. inž. Snežani ĆOLAK-TRMČIĆ i Mariji BANOVAČKI za izradu brojnih grafičkih priloga, dipl. inž. Žarku SEKULIĆU, dipl. inž. Aleksandru-Saši RATAJCU, dipl. inž. Cvetku NIKOLIĆU, prof. Videnu RANĐELOVIĆU, prof. Georgiju TRBOJEVIĆU, prof. Jovanu BABOVIĆU, Josipu BAĆINSKOM, dipl. inž. Milovanu MILANOVIĆU, dipl. inž. Božidaru MIHAJLOVIĆU, dipl. inž. Draganu MALIKOVIĆU.

Beograd, februara 1998.
Prof. dr Miroslav Milosavljević

Sadržaj

I VINOGRADARSTVO – OD PREISTORIJE DO SADAŠNJOSTI

VINOVA LOZA I VINOGRADARSTVO
SADRŽAJ I OBELEŽJA VINOGRADARSTA
OBELEŽJA VINOGRADARSKIH PROIZVODA
AREALI RASPROSTRANJENJA VINOVE LOZE
LOKACIJE I OBELEŽJA VINOGRADARSKIH REGIONA

Vinogradarski regioni u svetu
Španija
Italija
Francuska
Turska
PortugaIija
Sjedinjene Američke Države
Rumunija
Iran
Argentina
MoIdavija
Ukrajina
Kina
Grčka
Mađarska
Uzbekistan
Azerbejdžan
Čile
Bugarska
Nemačka
Južna Afrika
Rusija
Ostale vinogradarske zemlje
Vinogradarski regioni u Jugoslaviji
Timočki vinogradarski rejon
Nišavsko-južnomoravski rejon
Zapadnomoravski rejon
Šumadijsko-velikomoravski rejon
Pocerski rejon
Sremski rejon
Južnobanatski rejon
Severnobanatski rejon
Rejon Subotičko-horgoške peščare
Kosovsko-metohijski rejon
Rejon Crne Gore

II BIOLOGIJA VINOVE LOZE

SISTEMATIKA KULTURNE LOZE
Familija Vitaceae i njeni rodovi
Podela i vrste roda Vitis
Obeležja i podela Vitis vinifere

MORFOLOGIJA I ANATOMIJA VINOVE LOZE
Ćelija – oblici i struktura
Metamorfoza ćelija
Ćelije u biotehničkim postupcima
Tkiva i njihova obeležja
Meristemsko tkivo
Parenhimsko tkivo
Mehaničko tkivo
Zaštitno tkivo
Sprovodno tkivo
Organi vinove loze i njihova obeležja
Koren
Stablo
List
PupoIjci
Cvast i rašljika
Cvet
Grozd i bobica
Semenka

FIZIOLOGIJA VINOVE LOZE
Rastenje i razviće organa
Fiziologija rastenja i razvića korena
Rastenje i funkcije stabla
Rastenje i funkcije lista
Obrazovanje i diferenciranje cvasti
Cvet i obrazovanje ploda
Semenka – stanje i fiziološke promene
Bioregulatori rastenja i razvića
Fiziološki procesi u vinove loze
Usvajanje, prenos i korišćenje vode
Procesi mineralne ishrane
Fiziologija otpornosti na mraz
Fotosinteza i disanje vinove loze
Procesi rastenja i sazrevanja ploda
Godišnji ciklus rastenja i razvića
Fenologija i trajanje perioda vegetacije
Međuzavisnost procesa u godišnjem ciklusu

EKOLOGIJA VINOVE LOZE
Ekološki principi i činioci
Ekologija i gajenje vinove loze
Svojstva i rasprostranjenja vinogradarskih klimata
Sunčevo zračenje – primarni ekološki činilac
Voda kao ekološki činilac
Klimatski pokazatelji vinogradarskih rejona
Zemljište kao ekološki činilac

III SAVREMENI LOZNI SORTIMENT

EVOLUCIJA NASTANKA LOZNOG SORTIMENTA
AMPELOGRAFIJA – NAUKA O VRSTAMA I SORTAMA
OSNOVE KLASIFIKACIJE SORTIMENTA
Sorte plemenite loze
1.Sorte za vrhunska crna vina
Vranac
BIatina
Kaberne sovinjon
Kaberne fran
MerIo
Burgundac crni
Game crni
PIavac maIi
2. Sorte za kvalitetna crna vina
Fran kovka
Game bojadiser
Prokupac
Kadarka
Teran
Portugizac
Začinak
AIikant buše
Stanušina
3. Sorte za vrhunska bela vina
Rizling rajnski
Sovinjon
Šardone
Traminac
Rizling italijanski
Semijon
Burgundac beli
Žilavka
Muskat otoneI
Muskat žuti
Silvanac zeleni
Burgundac sivi
Maraština
Bagrina
4. Sorte za kvalitetna bela vina
Rizvanac
MosIavac
Buvijeova ranka
RkaciteIi
Malvazija bela
NeopIanta
ŽupIjanka
Smederevka
Kujundžuša
5. Sorte za stona bela vina
Kreaca
RebuIa
Ružica crvena
Plovdina
6. Manje značajne vinske sorte
a) crne sorte
Kratošija
Probus
Saperavi
Jagodinka
Karinjan
Župski bojadiser
Kavčina
Kadarum
b) bele sorte
Ezerjo
Sirmijum
Vugava
Pošip
Kladovka bela
Sila
Bogdanuša
Slankamenka bela
7. Najranije stone sorte
Čabski biser
Beogradska rana
Demir kapija
Rani vranac
KardinaI
Kraljica vinograda
8. Rane stone sorte
ŠasIa beIa
Šasla crvena
9. Srednje pozne stone sorte
Muskat hamburg
Afuz-ali
AIfons IavaIe
10. Pozne stone sorte
Italija
Crveni drenak
Zimsko beIo
11. Besemene stone sorte
Sultanina
Beogradska besemena
Korint crni
PerIeta
Međuvrsni rodni hibridi
1. Najstariji međuvrsni rodni hibridi
Crno oteIo
Herbemon
IzabeIa
BeIo oteIo
2. Stari međuvrsni rodni hibridi
Kuderk 4401
Seibel 7053
Seibel 5409
Bako
3. Novi međuvrsni rodni hibridi
Sejv vilar 12-375
Sejv viIar 20-473
MoIdova
VieruI 59
Kumbarat
KunIeanj
Lasta
Značajnije lozne podloge
1. Lozne podloge – selekcije američkih vrsta
Riparia portalis
Rupestris du Lot
2. Lozne podloge – hibridi američkih vrsta
Teleki 8B
Kober 5BB
SO 4
Teleki 5C
101-14 M.G
Pausen 1447
Paulsen 1103
Richter 99
Richter 110
Ruđeri 140
3. Lozne podloge – hibridi evropsko-američkih vrsta
41B M.G
FerkaI
4. Manje značajne lozne podloge
Izbor i merila vrednovanja sortimenta
Činioci u izboru sorti plemenite loze
Činioci u izboru loznih podloga

IV RAZMNOŽAVANJE I SAĐENJE VINOVE LOZE

NAČINI RAZMNOŽAVANJA LOZE
Generativno razmnožavanje vinove loze
Vegetativno razmnožavanje vinove loze
Razmnožavanje vinove loze reznicama
Razmnožavanje vinove loze položnicama
Razmnožavanje vinove loze potapanjem
Razmnožavanje vinove loze kalemljenjem
Razmnožavanje loze kulturom tkiva

ZASNIVANJE VINOGRADARSKIH ZASADA
Osnove projektovanja zasada
Vrste i obeležja vinogradarskih zasada
Vinograd za proizvodnju grožđa
Matični vinograd
Matičnjak loznih podloga
Izbor položaja za vinogradarske zasade
Osnovni elementi izbora lokacije
Priprema zemljišta za podizanje zasada
Privođenje zemljišta kulturi
Specifičnost peskovitih terena
Popravka zemljišnih osobina
Rigolovanje zemljišta
Organizacija teritorije vinogradarskog zasada
Neposredne pripreme za sađenje loze
Vreme i načini sađenja loze
Vreme sađenja loze
Tehnika sađenja loze
Nasloni (držači) za lozu
Struktura naslona za lozu
Oblici naslona u matičnjacima
Oblici naslona u vinogradima
Vreme i načini postavljanja naslona
Agrotehnika u periodu zasnivanja zasada
Tehnička sredstva u zasnivanju zasada
Tehnička sredstva za privođenje zemljišta kulturi
Tehnička sredstva za pripremu zemljišta
Tehnička sredstva za sađenje loze
Tehnička sredstva u održavanju mladih zasada

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LOZNIH SADNICA
Biološko-tehnološke osnove kalemljenja
Struktura loznog rasadnika
Lozno korenište
Građevinski objekti i oprema
Tehnologija proizvodnje reznica
Proizvodnja reznica loznih podloga
Proizvodnja reznica plemenite loze
Tehnologija proizvodnje korenjaka
Klasična tehnologija proizvodnje loznih kalemova
Englesko spajanje na jezičak
Postavljanje kalemova u strugotinu ili pesak
Postupak s kalemovima u stratifikali
Sađenje loznih kalemova u koreništu
Nega loznih kalemova u koreništu
Vađenje i klasiranje loznih kalemova
Trapljenje loznih kalemova
Priprema za transport i transport loznih kalemova
Noviji postupci u proizvodnji loznih kalemova
Postupci poboljšanja klasične tehnologije
Obeležja novih tehnologija

V SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE

Osnovi i kriterijumi sistema gajenja loze
Biološki kriterijumi za izbor sistema
Klimatski kriterijumi za izbor sistema
Ekonomičnost kao kriterijum za izbor sistema
Oblik čokota i mikroklima
Elementi savremenih sistema gajenja loze
Visina i oblik stabla
Oblik naslona za lozu
Rastojanja između čokota
Načini rezidbe loze
Stepen korišćenja mehanizacije
Obeležja najznačajnijih sistema gajenja
Sistem gajenja loze uz kolac
Sistem vertikalnih špalira
Sistem horizontalnih špalira – pergole
Tehnološko-produktivna svojstva sistema

VI REZIDBA I VEZIVANJE VINOVE LOZE

PRINCIPI REZIDBE VINOVE LOZE
Fiziologija i tehnika rezidbe
Rezidba i produktivnost čokota
Opterećenje čokota okcima
Utvrđivanje rodnosti okaca
Projektovanje prinosa grožđa
Struktura stabla i tehnika rezidbe
Obrazovanje i održavanje oblika stabla
Rodni elementi – dužina i položaj
Činioci aktiviranja okaca
Tehnika izvođenja rezidbe
Vreme izvođenja rezidbe
Rezidba u periodu mirovanja
Rezidba tokom perioda vegetacije

REZIDBA VINOVE LOZE NA ZRELO
Načini rezidbe na čokotu niskog i povišenog stabla
Župska rezidba
Lepezasta rezidba
Krajinska rezidba
Gijova jednokraka rezidba
Gijova dvokraka rezidba
Načini rezidbe na vertikalnim špalirima
Rezidba roajatske kordunice
Rezidba Kazenavljeve kordunice
Rezidba Mozerove kordunice
Rezidba Silvo kordunice
Rezidba Skljarove kordunice
Rezidba vsrtikalne tomrijske kordunice
Načini rezidbe na modifikovanim vertikalnim špalirima
Rezidba kordunice tipa kazarse
Rezidba kordunice tipa lire
Rezidbakordunice tipa amrele
Rezidba Nifinove kordunice
Rezidba kordunice riblja kost
Ženevska dvojna zavesa (G.D.C.)
Načini rezidbe horizontalnih špalira
Svojstva i rezidba kose pergole
Svojstva i rezidba pergole tendone
Svojstva i rezidba pergole arađo-Beluci
Kombinovani i dekorativni oblici
Kombinovani oblici u proizvodnji grožđa
Dekorativni oblici na okućnici

REZIDBA VINOVE LOZE NA ZELENO
Uklanjanje aktiviranih okaca
Uklanjanje suvišnih lastara (lačenje)
Prekraćivanje osnovnih lastara
Prekraćivanje zaperaka vinove loze
Uklanjanje suvišnih cvasti i grozdova
Proređivanje cvasti i grozdova
Prstenovanje lastara vinove loze
Delimično uklanjanje lišća (defolijacija)

VEZIVANJE ZRELIH I ZELENIH LASTARA
Privezivanje stabla i zrelih lastara
Privezivanje zelenih lastara

VII ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU

Kritički osvrt na načine održavanja zemljišta
Sistem stalne obrade zemljišta
Sistem zatravljivanja zemljišta
Sistem zastiranja zemljišta
Odsustvo obrade i korišćenje herbicida
Sredstva i načini obrade zemljišta
Podrivanje zemljišta u vinogradu
Duboka obrada zemljišta bez zagrtanja
Zagrtanje plemenite loze
Odgrtanje plemenite loze
Prolećna duboka obrada zemljišta
Plitka obrada zemljišta
Herbicidi u vinogradarstvu
Održavanje zemljišta u posebnim uslovima
Obrada zemljišta u uslovima gajenja međukultura
Obrada zemljišta u uslovima primene zelenišnog đubrenja
Obrada zemljišta u uslovima navodnjavanja

VIII ĐUBRENJE I NAVODNJAVANJE VINOGRADA

Potrebe vinove loze za hranljivim elementima
Izvori i ponašanje hranljivih elemenata
Utvrđivanje potreba za hranljivim elementima
Vrste i svojstva đubriva
Vrste organskih đubriva
Vrste mineralnih đubriva
Vreme i tehnika đubrenja
Preporuke za projektovanje intenziteta đubrenja

OSNOVNA OBELEŽJA NAVODNJAVANJA VINOGRADA
Uticaj navodnjavanja na vinovu lozu
Vreme i načini navodnjavanja vinograda
Navodnjavanje vinograda iz brazde
Navodnjavanje vinograda natapanjem
Navodnjavanje vinograda orošavanjem
Navodnjavanje sistemom kap-po-kap
Podzemno navodnjavanje vinograda

IX TEHNOLOGIJA BERBE GROŽĐA

Metode utvrđivanja zrelosti grožđa
Organoleptička metoda utvrđivanja zrelosti grožđa
Fizičke metode utvrđivanja zrelosti grožđa
Hemijska metoda utvrđivanja zrelosti grožđa
Pokazatelj (index) zrelosti grožđa
Organizacija i izvođenje berbe grožđa
Berba grožđa namenjenog preradi
Berba stonog grožđa
Transport stonog grožđa

X OSNOVI OTPORNOSTI I ZAŠTITE VINOVE LOZE OD BOLESTI I ŠTETOČINA

Genetičke osnove otpornosti
Otpornost na gljivične bolesti
Otpornost na filokseru i nematode
Agroekološki i agrotehnički činioci otpornosti
Svojstva i podela hemijskih sredstava zaštite
Svojstva i podela vinogradarskih pesticida
Ekonomski najznačajnije bolesti vinove loze
Plamenjača vinove loze – Plasmopara viticola
Pepelnica vinove loze – Uncinula necator
Siva trulež grožđa – Botrytis cinerea
Crna pegavost vinove loze – Phomopsis viticola
Crveni palež vinove loze – Pseudopeziza tracheiphila
Bakterioze vinove loze
Bakterijski rak vinove loze – Agrobacterium tumefaciens
Viroze vinove loze
Infektivna degeneracija vinove loze
Uvijanje lišća vinove loze
Jamičavost stabla vinove loze
Zlatasta žutica vinove loze
Ekonomski najznačajnije štetočine vinove loze
Filoksera – Phylloxera vastatrix; Viteus vitifolii
Pepeljasti i žuti grožđani moljac – Polychrosis botrana i Clysia ambiguella
Grinje šiškarice na vinovoj lozi
Crveni pauk – Panonychus ulmi
Cigaraš – Byctiscus butelae

LITERATURA
INDEKS POJMOVA
BELEŠKA O AUTORU

I Vinogradarstvo od preistorije do sadašnjosti

Vinova loza i vinogradarstvo

Istorija vinogradarstva je samo jedan mali vremenski isečak istorije vinove loze. Evolucija vinove loze se meri trajanjima geoloških perioda seže u period krede i tercijara starim 50 70 miliona godina, dok su najstariji pouzdani podaci o gajenju vinove loze o vinogradarstvu, stari oko 9 hiljada godina. Dokazi o starosti praroditelja plemenite loze roda Vitis i vrste Vitis praevinifera, zasnivaju se na brojnim fosilima (prvenstveno listova i semenki) otkrivenim na širokom geografskom području u Americi, Francuskoj, Italiji, ali i u našoj zemlji. Otkriveni fosili vinove loze...