Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-80737-62-1
Autor: Domaći
Oblast: Povrtarstvo
Jezik: Srpski

Kalemljenјe povrća - Prof. dr Zoran S. Ilić, doc. dr Lidija Milenković, doc. dr Ljubomir Šunić

Izdavač: Polјoprivredni fakultet Priština-Lešak, Kosovska Mitrovica, 2020.

Mek povez, latinica, ilustrovano, 25 cm., 185 strana.

Tiraž 500 primeraka

Uvod
Kalemlјenje povrća
Istorijat kalemlјenja
Karakteristike gajenja kalemlјenog povrća u svetu i kod nas
Specifičnosti kalemlјenja pojedinih vrsta povrća
Podloge za kalemlјenje povrća
Kalemlјenje u organskoj proizvodnji povrća
Kalemlјenje – opšti principi
Načini kalemlјenja
Mikrokalemlјenje povrća

FIZIOLOŠKI RAZLOZI ZA PRIMENU KALEMLJENЈA NA POVRĆU

Otpornost na zemlјišne patogene
Otpornost na niske temperature u zoni korena
Otpornost na zaslanjenost zemlјišta
Otpornost na sušu
Uticaj kalemlјenja na rast bilјaka
Uticaj kalemlјenja na prinos povrća
Ekonomska opravdanost
Uticaj kalemlјenja na kvalitet povrća
Značaj agroekoloških uslova gajenja
Uticaj kalemlјenja na čuvanje povrća

POSEBNI DEO

Fam Cucurbitaceae
Lubenica
Dinja
Krastavac
Fam Solanaceae
Paradajz
Paprika
Plavi patlidžan

Primena kalemlјenja u bilјnoj proizvodnji čini osnovu savremenog raz- množavanja u voćarstvu. Međutim, manje je poznato da se uspešno može primeniti i u proizvodnji povrća. Kao ekološki prihvatlјiva strategija, kalemlјenje omogućava da povrće bolјe prevaziđe opasnost od stresnih uslova životne sredine. Naročito je značajno tamo gde su mere hemijske zaštite povrća od patogena organičene ili isklјučene, kao što je slučaj sa integralnom, odnosno organskom proizvodnjom povrća.

Ova publikacija je namenjena prvenstveno polјoprivrednim stručnim službama i studentima ali i svim proizvođačima koji žele da prošire znanje ili započnu proizvodnju povrća putem kalemlјenog rasada. Nadamo se da će ovaj rukopis biti izazov i da će čitaoci u njemu naći mnoge odgovore oko nedoumica u primeni ove tehnologije u praksi.
U okviru teksta ove knjige, na početku je dat kratak osvrt na istori- jat, značaj, zastuplјenost kalemlјenja u svetu i kod nas. Nakon toga obrađeni su fiziološki razlozi za primenu ove mere i na kraju detalјno su iznete specifičnosti za pojedine vrste povrća kod kojih se najčešće primenjuje kalemlјenje. Cilј i želјa autora je da tehnika kalemlјenja bude prihvaćena u tehnologijama proizvodnje rasada povrća iz familija Cucurbitaceae i Solanaceae ali i kod drugih povrtarskih vrsta gde se pokaže opravdanom. Prepreke u širenju ove tehnike u prvom redu se ogledaju kroz nedostatak semena podloga koje se preporučuju naročito u kalemlјenju paradajza i paprike, zatim kroz nizak nivo efekasnosti i veliki učinak lјudskog rada, bez mogućnosti većeg stepena mehanizovanosti postupka. Trenutno je ručno kalemlјenje i dalјe primarni oblik kalemlјenja povrća u Srbiji. Svakako, polu ili potpuno automatizovani roboti za kalemlјenje su budućnost, i o tome se mora ozbilјno razmišlјati ako se bude planirala industrijska proizvodnja kalemlјenog rasada. Samo tada će se moći govoriti o značajnom proširenju površina pod povrćem putem kalemlјenog rasada.

Primena kalemlјenja ima opravdanja svuda gde se u gajenju povrća sreće- mo sa uslovima stresa biotičke i abiotičke prirode. To su pre svega problemi vezani za zaslanjenost zemlјišta, zaraženost zemlјišta različitim patogenima i nematodama, prisustvo teških metala i organskih zagađivača, zabarenost zemlјišta, nedostatak vode kao i stres niskim i visokim temperaturama. Jedino će u ovim slučajevima dodatni troškovi (seme podloge, troškovi rada na izvođenju kalemlјenja, kao i dodatne mere u zacelјivanju bilјaka nakon kalemlјenja) koji utiču na višu cenu kalemlјenog rasada biti ekonomski opravdani jer mogu da utiču na povećanje prinosa bez umanjenja kvaliteta. Tamo gde nemamo ovu vrsta problema, kalemlјenje ne treba primenjivati.

Zahvalјujemo se prof. dr Mihalu Đurovki i prof. dr Ferencu Balažu kao začetnicima ove tehnike u našoj zemlјi na reviziji rukopisa, korisnim savetima i sugestijama koje su uticale da tekst bude sažetiji i kva- litetniji. Prof. dr Nini Kacjan-Maršič i prof. dr Milanu Biberdžiću se zahvalјujemo kao recenzentima. Posebnu zahvalnost dugujemo prof dr. Elazaru Falliku iz Izraela, poznatom ekspertu iz oblasti čuvanja povrća, čija su istraživanja o uticaju kalemlјenja na kvalitet kao i na promene u kvalitetu tokom čuvanja povrća, dobrim delom ugrađena u tekst publikacije, kao i dr Anđelku Miškoviću na ustuplјenim fotografijama. Gospođi Radmili Mišev upućujemo reči zahvale za lektorisanje teksta. Svima koji su na različite načine pomogli publikovanje ove monografije a koje ovom prilikom ne imenujemo, dugujemo blagodarnost.

Knjiga je pred vama, nadamo se da će biti od koristi onima koji se bave ili tek razmišlјaju o uvođenju kalemlјenja, kao jednom od izazova u savremenoj proizvodnji povrća.

Savremenu proizvodnju povrća u najvećoj meri karakterišu težnja za ostvarivanjem što većih prinosa i dobijanje produkata atraktivnog izgleda. Za potrošače je pored vizuelnog efekta veoma značajan i biohemijski kvalitet povrća. U današnje vreme veliki broj lјudi je upoznat sa značajem odnosno uticajem vitamina, minerala, bojenih materija, eteričnih ulјa i ostalih biološki aktivnih materija u ishrani, upravo bilјnog porekla.

Poznato je da povrće ima najveću nutritivnu vrednost kada se koristi u svežem stanju. Posledica toga je težnja da se sveže povrće obezbedi u što dužem periodu godine. U tom cilјu koriste se različiti tehnološki postupci u proizvodnji (zaštićeni prostor, korišćenje rasada, senčenje..) ali i čuvanju, u kraćem ili dužem periodu, zavisno od vrste i planiranog plasmana.

Proizvodnja povrća predstavlјa intenzivnu, a ona u zaštićenom prosto- ru jednu od najintezivnijih, u bilјnoj proizvodnji. Zaštićeni prostor obez- beđuje smanjenje rizika od uticaja nepovolјnih klimatskih uslova tokom jesenjeg, zimskog i prolećnog perioda, ali i vrlo uspešnu zaštitu od visokih temperatura u letnjim mesecima korišćenjem različitih zastora i mreža za senčenje. Rezultat upravlјanja mikroklimatskim uslovima tokom čitave godine, shodno biološkim zahtevima gajenog povrća, jeste značajno povećanje prinosa. U Srbiji dominira proizvodnja u plastenicima tunelskog tipa bez dodatnog zagrevanja. Višegodišnjim korišćenjem objekata za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, intenzivnom proizvodnjom, neselektivnom upotrebom velikih količina mineralnih đubriva (prekomerna koncentracija nekih jona u zemlјištu, NO3- , SO4- , H2PO4- , K+ , Ca2+ , Mg2+), sredstava za zaštitu (povećan nivo Cu) kao i velike količine vode za navodnjavanje lošeg kvaliteta (povećan sadržaj CO3- , HCO3- , Cl- , SO4- , Na+) imaju negativan uticaj na rast bilјaka i prinos. Jedan od najčešćih problema je upravo pojava sonog stresa.

Jedna od mogućnosti koja se nudila bila je proizvodnja povrća na ve- štačkim supstratima. Komercijalni supstrati, perlit, različiti oblici kamene vune, kokosova vlakna i sl. su se pojavili kao alternativna rešenja i uvode se kod savremenih sistema gajenja povrća. Takođe, i proizvodnja povrća „bez zemlјe” u različitim oblicima hidroponije, bivala je sve zastuplјenija naročito u novopodignutim, savremenim objektima zaštićenog prostora. Za objekte koji su manje površine i koji ne mogu lako promeniti celokupnu tehnologiju gajenja, kao i za gajenje povrća na otvorenom polјu, proizvodnja povrća putem kalemlјenja (povećan prinos bilјaka u abiotičkim i biotičkim uslovima stresa) se nametnula kao jedno od rešenja.

Intenzivna proizvodnja povrća na otvorenom polјu podrazumeva kori- šćenje sorti-hibrida, visokog potencijala rodnosti, često enormno đubrenje, navodnjavanje i rigoroznu zaštitu. Navedene mere mogu uticati na kvalitet plodova po osnovu sadržaja štetnih materija (nitrati, nitriti, teški metali, ostaci pesticida, naročito insekticida). Osim toga, već duži niz godina praktično nema đubrenja organskim đubrivima što zajedno sa napred navedenim, pogubno deluje na fizička, hemijska i biološka svojstva zemlјišta, strukturu, smanjen sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost.

U razvijenim zemlјama se ovi problemi rešavaju zakonski regulisanom kontrolom bilo da je u pitanju konvencionalna, integralna ili organska proizvodnja. Krajem prošlog veka, a naročito u poslednjih 20-tak godina, čine se veliki napori i ulažu značajna sredstva za širenje organske proizvodnje, naročito povrća i voća u cilјu povećanja produkcije. Naravno da u ovoj proizvodnji treba primenjivati svaki tehnološki postupak koji doprinosi povećanju prinosa i kvaliteta, a time i ekonomskoj opravdanosti. Svakako da će kalemlјenje imati veoma značajnu ulogu i znatno veću primenu u organskoj proizvodnji povrća.
U bliskoj budućnosti klimatske promene će usled globalnog zagrevanja sasvim sigurno dovesti do organičenja prinosa usled stresnih uslova spolјne sredine. Zato je nužna primena novih metoda u tehnologijama proizvodnje sa cilјem pobolјšanja fotosintetskih karakteristika bilјaka i bolјeg iskorišćavanja vode u različitim oblicima proizvodnje povrća – njiva, bašta, zaštićeni prostor. Upravo, jedna od metoda bi mogla da bude kalemlјenje povrća. Perspektiva ove tehnike leži u tome da se može relativno lako primeniti, nije skupa i ekološki je prihvatlјiva.

Kalemlјenje rasada povrća je jedinstvena tehnika u hortikulturi koja se učestalije praktikuje unazad pet decenija s cilјem prevazilaženja pro- blema vezanih za intenzivnost u povrtarskoj proizvodnji i ograničenost obradivog zemlјišta. Tokom kalemlјenja, zasečena tkiva podloge i plemke poreklom sa različitih genotipova, transplatacijom se dovode u kontakt, tako da nastavlјaju da rastu zajedno stvarajući kompaktnu jedinku. Povrće se putem kalemlјenja može zaštititi od zemlјišnih štetočina, bolesti i nematoda, od abiotskih stresova poput visokih ili niskih temperatura, zaslanjenosti, suše ili prekomernog sadržaja vode u zemlјištu, od povišenih koncentracija teških metala i organskih zagađivača u zemlјištu.

Upotrebom odgovarajućih podloga za kalemlјenje moguće je da se isto- vremeno pobolјšaju ekološki, ekonomski i društveni aspekti u povrtar- skoj proizvodnji. Kalemlјenje povrća može da utiče na bolјe prilagođavanje ekološkim uslovima, da pobolјša rast i prinos putem bolјeg usvajanja hraniva i vode usled intenzivnijeg i jače razvijenog korenovog sistema, da jača otpornost na abiotičke stresove, na zemlјišne štetočine i bolesti. Osim toga, kalemlјenjem se smanjuje potreba za đubrenjem zemlјišta i primenom različitih hemikalija (pesticida) kao odgovor na zabranu upotrebe metil bromida u dezinfekciji zemlјišta. Kod nekih bilјaka, kalemlјenje može čak i da pobolјša kvalitet ploda i podstiče proizvodnju specifičnih fitohemijskih jedinjenja, a može uticati i na očuvanje kvaliteta plodova nakon berbe, tokom čuvanja.