Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Oblast: Stočarstvo

Autori:
Ratko Lazarević
Dragi Lazarević

tvrd povez, B5 format, 220 str.

Поштовани,
Овај текст је намењен Вама. Жеља нам је да се упознате кроз један дуги период уназад (кроз векове) какву је улогу и значај сточарство имало за српски народ и државу Србију, затим о традицији и односу српског сељака према животињама, као и о земљи Србији, једној
од највећих извозника животиња и сточних производа у Европи у 19.
и почетком 20. века. На крају, нажалост, да се упознате с чињеницом
како српско сточарство доживљава и преживљава тешке дане борбе за
опстанак, односно, како, може се слободно рећи, пропада.
Стање сточарства на крају 20. века, а нарочито на почетку 21.
века, забрињава, посебно оне који се баве струком, одгајиваче-фармере
и грађане-потрошаче. Ово с разлогом, јер су увезени производи сточарства знатно скупљи, лошијег квалитета, а често и сумњиве здравствене
исправности. С друге стране, смањење бројног стања сточарства директно утиче на развој и опстанак села и становника на селу, посебно
младих. То значи да долази онај трећи, најгори период, када се одлази
са села, траже се бољи услови (сигурнији) за живот, а села се гасе, остају
пуста.
Пропадање сточарства одражава се и на укупан развој пољопривреде и привреде наше земље. Због немања млека, меса, јаја и др. запоставља се и рад прехрамбене индустрије (млекаре, кланице, индустрија
сточне хране), умањује се приход државе, смањује се број запослених,
опада стандард грађана и слично.
Поред тога, значај сточарства огледа се и у одржавању плодности земљишта: стајњак оплемењује земљиште, одржава структуру земљишта, обезбеђује стабилне приносе и чува агро и еко систем за разлику од употребе хемијских ђубрива и других средстава која нарушавају плодност земљишта и еколошку средину.

6 СРПСКО СТОЧАРСТВО КРОЗ ВЕКОВЕ И У БУДУЋНОСТИ
На крају, да ли треба подсећати на чињеницу да ниједна земља
у свету није просперирала ако није обезбедила довољно хране за своје
становништво, односно, није унапредила економију без одрживе производње хране. Кроз критичко сагледавање стања сточарства никада
нисмо били критизери већ, напротив, увек смо давали и наш предлог
шта треба чинити да се стање поправи што чинимо и овај пут.
Србија је позната сточарска земља, она је то и данас (иако је знатно ослабила), сељак и српски народ је традиционално везан за животиње, што треба користити и развијати, а држава је увек имала користи.
Даље, постоје сви други услови за организовано – фармско гајење животиња, за разлику од многих других земаља у окружењу и свету, а имају
развијеније сточарство.
Шта немамо? Немамо јасну стратегију развоја производње хране,
држава се дистанцирала, односно, удаљила од мишљења струке, село
је заборављено, постоје мишљења (нажалост) да је боље увозити храну
него у њу улагати. Једном речју, државне мере су затајиле, што нас све
кошта, а коштаће много више ако се садашњи однос према пољопривреди не промени. И то што пре!
Аутори