Godina izdanja: 1963
Autor: Domaći
ISBN: Istorija kulture jabuke u Jugoslaviji
Jezik: Srpski
Oblast: Voćarstvo

JABUKA -nauka o jabuci,JABUKA Jugoslovenska pomologija*6200*10-2022
Istorija kulture jabuke u Jugoslaviji
Ovo delo će korisno poslužiti i daljem radu na oplemenjivanju jabuke
urednik Mihajilo Krstić ; ilustracije Greta Turković i Oto Bohutinski,Crteži: Žarko Krekić
izdavač: Zadružna knjiga Beograd 1963.g(štampa Proleter Bečej)
Tvrd povez, latinica, 338.str(218.strana teksta + 60 tabli u boji ),Slike plodova u boji ,format: 24,5 x 17,5.cm, težina 1050.grama
stanje: vrlo dobro-stranice odlične-.-nema ispisivanja-zadnja korica presvučena
60 crteža sorti jabuka umetnutih iza naslova sorte.
Utvrđivanje porekla pitome jabuke, osim za nauku, značajno je 1 za praksu, jer omogućuje bolji izbor sorta za modeme plantažne zasade, preciznije diferenciranje agrotehnike u skladu s biologijom pojedinih sorta, kao i njihovo efikasnije oplemenjivanje.

Sadržaj
PREDGOVOR
POREKLO, ISTORIJA I SADAŠNJE STANJE KULTURE JABUKE
Pregled najvažnijih formi divljih jabuka
Istorija kulture jabuke
Istorija kulture jabuke u Jugoslaviji
Sadašnje stanje i perspektiva kulture jabuke
Rasprostranjenost jabuke u svetu
Rasprostranjenost jabuke u Jugoslaviji
Mere za unapređenje kulture jabuke u Jugoslaviji
Rad na oplemenjivanju jabuke
Izbor i klasifikacija sorta u jugoslovenskoj pomologiji
Prikazivanje sorta
Osnovni podaci o sorti
Morfološka karakteristika
Fiziološke osobine
Osobine pioda
Odnos prentia ekoloških i patoloških činiocima
O osobenosti gajenja jabuka (način uzgoja)
Ocena sorta
Propisi JUS-a o kvalitetu stonih jabuka
Propisi evropskog standarda o kvalitetu stonih jabuka
Važnija pomološka literatura
SORTE PRVE GRUPE
SORTE DRUGE GRUPE
SORTE TREĆE GRUPE
POPIS SORTA JABUKA NAŠIH NAJVEĆIH KOLEKCIONIH ZAVODA
REGISTAR
* * *
POMOLOGIJA
Reč POMOLOGIJA nastala je spajanjem latinskih reči pomum — jabuka i logos — nauka, tako da je njeno doslovno i prvobitno značenje — nauka o jabuci. Međutim, ova reč je vremenom dobila i šire značenje, tako da se danas pomologija definiše kao nauka o biološko-privrednim karakteristikama, o klasifikaciji i gajenju sorta svih vrsta voćaka.
Kao što se već iz ove definicije nazire, zadatak je pomologije da svestrano proučava i prikazuje morfološke i fiziološke karakteristike pojedinih sorta voćka po vrstama, a naročito morfološke i organoleptičke osobine plodova, kao i odnose sorta prema agroekološkim i patološkim činiocima. Ovako svestrano poznavanje sorta ima veliki i višestruk značaj. Pre svega, i sam izbor sorta, u sklopu ove ili one vrste voćaka, ne može biti pravilan ako se ne zasniva na poznavanju njihovih morfoloških i fizioloških osobenosti, a naročito na poznavanju morfoloških, fizičkih, biohemijskih i organoleptičkih osobina plodova, s jedne strane, i načina reagovanja pojedinih sorta na agroekološke činioce, s druge strane. Doduše, usavršena savremena agrotehnika i vrlo efikasna sredstva zaštite od bolesti i štetočina omogućuju uspevanje i sorta koje su osetljive prema činiocima sredine, ali se, svakako, obilniji, redovniji i sigumiji prinosi, bolji kvalitet plodova, veća produktivnost rada i jeftinija proizvodnja mogu dobiti samo ako su odabrane sorte čija biološka svojstva odgovaraju agroekološkim činiocima. Usklađivanje biologije, pojedinih vrsta i sorta voćaka s agroekološkim uslovima i tehnologijom proizvodnje predstavlja osnovni uslov za postizanje visoke, kvalitetne i rentabilne proizvodnje voća.
Zavisnost bioloških osobina od ekoloških uslova sredine izražena je u svih vrsta voćaka, a naročito u dugovečnijih, te pojedine sorte manifestuju određene osobine samo u datom ekološkom području. Zato pomološka dela i imaju pretežno regionalno, pa čak i mikroekološko obeležje. Iz ovoga jasno proizlazi da nam strane pomologije ne mogu mnogo koristiti, jer one prikazuju sorte gajene u drukčijim agroekološkim uslovima. Pored toga, u nas postoji i obilje lokalnih domaćih, autohtonih sorta voćaka, koje, razumljivo, nisu obuhvaćene nijednom stranom pomologijom. Sve to govori o neophodnosti sopstvenih proučavanja i izdavanja pomoloških dela, posebno onih opštejugoslovenskog značaja. Međutim, u nas je u prošlosti bilo veoma zanemareno sistematsko izučavanje i pomološko prikazivanje pojedinih vrsta voćaka, samim tim je nedostajao i jedan od osnovnih preduslova za obimnije unapređenje voćarstva, pa je ono, posmatrano u celini, doskora bilo na vrlo niskom stupnju. Ta zaostalost je bila posledica opšte privredne zaostalosti koja je karakterisala našu zemlju sve do revolucije.
Međutim, iako nije bilo nekog sistematskog, planskog i na čvrstoj i širokoj osnovi organizovanog pomološkog proučavanja — naročito u pogledu pomološkog proučavanja i prikazivanja jabuke, a jedino takav rad je mogao uroditi većim i trajnijim rezultatima, ipak je tu i tamo i s vremena na vreme bilo napora da se i na ovovn polju nešto učini.
Na kraju želimo da naglasimo da je ova knjiga o jabuci delo kolektivnih napora, kao što će to, uostalom, biti i naredni tomovi „Jugoslovenske pomolagije“. U taj kolektiv ne ubrajamo samo neposredne saradnike i sastavljače čija su imena navedena u knjizi već i stručnjake ranijih generacija, koji su svojim pomološkim radovima posredno doprineli i olakšali pojavu ovog dela, kao i sve one mnogobrojne savremene voćarske stručnjake koji su svojim savetima, sugestijama i moralnom podrškom pružili veliku pomoć izdavaču i redakcionom odboru. Isto tako se zahvaljujemo voćarskim rasadnicima, zavodima i pojedincima koji su mnogo pomogli blagovremenim slanjem plodova raznih sorta jabuka radi izrade slika u boji.
Ovo delo će korisno poslužiti i daljem radu na oplemenjivanju jabuke, a taj rad je posebno važan za unapređenje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta ove vrste voća u Jugoslaviji. Sem toga, ono ima i nesumnjiv kulturno-istorijski značajan, jer predstavlja dragocen prilog svestranijem upoznavanju kulturne flore naše zemlje.
Inž. Mihajlo Krstić (urednik)