ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dobrica Ćosić je bio jedan od najuticajnijih srpskih pisaca, akademika i političara 20. veka, čiji je rad i politički angažman bio duboko i neraskidivo povezan sa pitanjem Kosova i Metohije. Njegov stav prema Kosovu evoluirao je od rane partizanske i komunističke ideologije do pozicije vodećeg srpskog nacionalnog ideologa koji je prvi među srpskim političarima javno predložio podelu teritorije.
Svoja razmišljanja, govore i dnevničke zapise o ovoj temi Ćosić je sabrao u knjizi „Kosovo (1966–2013)“.
Ključne tačke Ćosićeve veze sa kosovskim pitanjem obuhvataju:
1. Istorijski govor iz 1968. godine i raskid sa Titom
Ćosićev zvanični politički razlaz sa Komunističkom partijom i Josipom Brozom Titom počeo je upravo na Kosovu. Na Plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije u maju 1968. godine, Ćosić je javno upozorio na rastući albanski nacionalizam, srbofobiju i ugroženost srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Zbog ovih stavova je proglašen za „srpskog nacionalistu“, smenjen sa partijskih funkcija i potisnut iz javnog političkog života, nakon čega se potpuno posvećuje književnom radu i disidentskom delovanju.
2. Ideja o podeli i razgraničenju Kosova
Ćosić je bio prvi srpski intelektualac i političar koji je zvanično predložio podelu Kosova.
• Kada je predložena: Prve skice ove ideje izneo je još krajem 1960-ih u svojim dnevnicima, dok je tokom 1980-ih i 1990-ih godina aktivno zagovarao koncept „razgraničenja“ kao jedino trajno i pravedno rešenje.
• Suština predloga: Smatrao je da Srbija treba da zadrži severni deo Kosova (gde je većinski srpski žar) i ključne srpske manastire (srpsku istorijsku i kulturnu baštinu) koji bi dobili poseban status, dok bi ostatak teritorije pripao Albancima.
• Argumentacija: Ćosić je tvrdio da je Kosovo demografski izgubljeno za Srbiju i da bi insistiranje na potpunom suverenitetu nad celom pokrajinom dugoročno ugrozilo biološki i ekonomski opstanak same Srbije.
3. Predsednički mandat (1992–1993)
Kao prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Ćosić je pokušao da pitanje Kosova internacionalizuje i reši pregovorima sa umerenim albanskim liderom Ibrahimom Rugovom, težeći upravo ka nekoj formi kompromisa i teritorijalne podele, ali za te ideje tada nije imao podršku Slobodana Miloševića niti radikalnih struja sa obe strane.
4. Knjiga „Kosovo (1966–2013)“
Knjiga predstavlja hronologiju Ćosićevih zapisa i tekstova o južnoj pokrajini. U njoj su sabrani:
• Dnevnički zapisi koji prate promenu svesti srpskog društva o Kosovu.
• Pisma, govori i analize u kojima kritikuje i titoističku politiku i Miloševićev režim, smatrajući da su obe politike vodile ka potpunom gubitku Kosova.
• Pesimistični zaključci s kraja njegovog života, u kojima izražava žaljenje što srpske elite nisu na vreme prihvatile ideju o podeli, predviđajući da će Srbija u budućnosti biti ucenjivana ovim pitanjem.