Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-7448-149-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Maalouf, Amin, 1949- = Maluf, Amin, 1949-
Naslov Ubilački identiteti / Amin Maluf ; prevela sa francuskog Vesna Cakeljić
Jedinstveni naslov ǂLes ǂidentités meurtrières. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2003
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2003 (Beograd : Bogdanović)
Fizički opis 139 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Cakeljić, Vesna, 1956- = Cakeljić, Vesna, 1956-
Zbirka ǂBiblioteka ǂEseji
Maštarije / [Paideia]
(broš.)
Napomene Prevod dela: Les identités meurtrières / Amin Maalouf
Tiraž 2.000
Str. 133-139: Malufova humanistička poruka / Vesna Cakeljić
Na kor. autorova slika i beleška o njemu
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Maluf, Amin, 1949-
Identitet
Nacionalni identitet
Politički identitet

Nasilje i potreba za pripadanjem

„Amin Maluf jednostavno postavlja normu onoga što se očekuje od civilizacije u trećem milenijumu.“ Le Monde

Otkako sam napustio Liban da bih se nastanio u Francuskoj, koliko li su me samo puta pitali, sa najboljim namerama na svetu, osećam li se „više Francuz“ ili „više Libanac“. Vazda odgovaram isto: „I jedno i drugo!“ Ne iz kakve brige za jednakost ili pravičnost, već zato što bih lagao odgovorivši drugačije. Ono što čini da sam ja ja, a ne neko drugi, jeste to što sam time na razmeđu dve zemlje, dva ili tri jezika, nekoliko kulturnih tradicija. Upravo to definiše moj identitet.

Polazeći od bezazlenog pitanja koje mu često postavljaju, francuski akademik Amin Maluf istražuje pojam identiteta, strasti koje identitet budi i smrtonosne posledice. Zašto je toliko teško da prihvatimo sve naše pripadnosti? Zašto samopotvrđivanje mora biti tako često praćeno negiranjem drugog ili drugačijeg? Hoće li u našem društvu uvek biti nasilja, samo zato što nemamo svi istu veru, boju kože ili izvornu kulturu? Hoće li postojati zakon prirode ili zakon istorije koji će osuditi ljude koji se međusobno ubijaju u ime svog identiteta?
Ubilački identiteti, knjiga mudrosti i lucidnosti, zabrinutosti ali i nade, pokazuje nam kako se identitet s vremenom menja i može da modifikuje ponašanje. Poziva nas na izgradnju novog humanizma koji u isto vreme odbija planetarnu uniformisanost i povlačenje u „plemena“.

„Malufovi Ubilački identiteti su poslednji pokušaj da se objasni sklonost civilizovanih naroda da iznova i iznova učestvuju u masakriranju svojih komšija, praksi poznatoj kao genocid, rasni sukobi, etničko čišćenje ili, jednostavno, masovna ubistva.“ – Kirkus Review

„Važan doprinos savremenoj literaturi o različitosti, nacionalizmu, rasi i međunarodnoj politici.“ –Publishers Weekly

„Glas koji ne možemo sebi priuštiti da ignorišemo.“ – The Guardian

Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.
MG8 (N)