Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

У понуди капитално геополитичко дело и једна од најзначајнијих књига данашњице!

Семјуел Хантингтон (1928-2008), амерички политиколог и социолог, био је један од најутицајнијих светских интелектуалаца у последњих неколико деценија прошлог и у првим годинама 21. века.

Хантингтон се првенствено супротстављао оним теоретичарима и писцима који су тврдили да су људска права, либерална демократија и капитализам једина преостала идеолошка алтернатива у постхладноратовском свету. Он је веровао да се ера идеологије завршила, као и да се после тога свет вратио у нормално стање у оквиру којег ће „главна оса сукоба“ бити уз културне (цивилизацијске) линије. На тај начин се, како је истицао, развија историја.

Аутор је био под нарочитим утицајем идеја Шпенглера, Тојнбија и Бродела, теоретичара који су се феноменом цивилизација бавили из различитих углова. Хантингтонова схватања могу се у крајњој линији свести на неколико поставки. Најпре, он је заступао гледиште да цивилизацијa постоји у једнини (схваћенa као цивилизованост наспрам варварства) и у множини (као више различитих цивилизација), затим да су оне свеобухватна и најшира културна груписања људи у којој је религија најважнији елемент, потом да су цивилизације најтрајније људске интеграције, као и да, иако не производе поредак - јер немају својства државе - обухватају више територијалних јединица (држава) које у име те исте цивилизације преузимају улогу креатора поретка...

За нас са ових простора посебно је занимљиво Хантингтоново становиште о нашој цивилизацији коју је најпре означио као Словенско-православну. Тако поред Руса, овом ареалу припадају и Румуни, Грци, Јермени, Бугари и Срби.

Занимљиво је да амерички политиколог указује на вероватно фомирање Афричке цивилизације за коју верује да ће временом настати. Своје становиште Хантигтон је заснивао на тзв. субсахарској Африци где је уочио да се развија осећај заједничког идентитета који би могао да прерасте у засебну цивилизацију.

Коначно, у набрајању главних цивилизацијских токова Хантингтон је изоставио будистичку и јеврејску цивилизацију, објашњавајући овакав став пре свега историјским разлозима.

(тврд повез, 24 цм, 410 стр)