Tip: Plakat
Tema: Sport

srpska radikalna stranka, radikali
plakat poster dim. 120 x 80 cm
izvadjen iz rama -- UROLAN
NE PRODAJE SE SA RAMOM

samo srbija
ovaj predmet ne saljem u inostranstvo
serbia only
I do not send this item abroad

vojislav seselj, toma nikolic, vucic, gojkovic, tabakovic, todorovic...

Srpska radikalna stranka (skraćeno SRS) je vanparlamentarna politička partija u Srbiji. Osnovana je 1991. godine ujedinjenjem Srpskog četničkog pokreta, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj i najvećeg broja opštinskih odbora Narodne radikalne stranke, koje je predvodio Tomislav Nikolić.

Proces formiranja Srpske radikalne stranke počeo je inicijativom za osnivanje Srpskog slobodarskog pokreta, koju je pokrenula grupa ideoloških i političkih istomišljenika u Beogradu, 6. januara 1990. godine, potpisivanjem Osnivačkog manifesta. Osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta održan je 23. januara 1990. godine u Batajnici i smatra se Prvim otadžbinskim kongresom Srpske radikalne stranke. Deklaracijom o ujedinjenju Srpskog slobodarskog pokreta i otcepljenog dela Srpske narodne obnove (stranka koja je nastala iz prvog antikomunističkog udruženja, društva Sava u Novoj Pazovi, a koju je predvodio Mirko Jović, kasnije predsednik ove stranke) na čelu sa Vukom Draškovićem, 14. marta 1990. godine osnovan je Srpski pokret obnove.

Srpska radikalna stranka je osnovana u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Nastala je ujedinjavanjem Srpskog četničkog pokreta, na čijem je čelu bio Vojislav Šešelj i najvećeg broja opštinskih odbora Narodne radikalne stranke koje je predvodio Tomislav Nikolić. Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj, koji je predsednik srpskih radikala i danas. Ova sednica predstavlja Drugi otadžbinski kongres Srpske radikalne stranke.

Najviši organ Srpske radikalne stranke je Otadžbinski kongres, koji se održava redovno svake četiri godine. Delegati Kongresa biraju predsednika stranke i članove Centralne otadžbinske uprave. Kongres odlučuje o Programu i Statutu Srpske radikalne stranke i definiše smernice političkog delovanja u narednom periodu.

Centralna otadžbinska uprava, koju sačinjava 101 član koje bira Kongres, donosi najvažnije odluke u oblasti organizacije i funkcionisanja Stranke.

Predsednik Centralne otadžbinske uprave je Vojislav Šešelj. Izabrani zamenik predsednika bio je Tomislav Nikolić do 12. septembra 2008. godine, i isključenja iz stranke zbog zalaganja za glasanje za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i pokušaja promene ideologije stranke. Potpredsednici su Nemanja Šarović (Šešeljev zamenik), Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Dejan Mirović.

Generalni sekretarijat na svom čelu ima generalnog sekretara, koga bira Centralna otadžbinska uprava, koji imenuje dva zamenika i osam članova Generalnog sekretarijata. Generalni sekretar stranke je Ana Simonović.

Izvršni odbor Srpske radikalne stranke je organ teritorijalne organizacije Stranke. Predsednik Izvršnog odbora je Vjerica Radeta.

Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori formirana je u maju 1993. godine. Preregistrovana je 1995. godine od kada nosi naziv Srpska radikalna stranka Dr Vojislav Šešelj. Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori ima 21 opštinski odbor i 6 okružnih odbora koji su u nadležnosti Izvršnog odbora. U 13 crnogorskih opština Srpska radikalna stranka je parlamentarna stranka. Posle 2000. godine stranka je bila jedno vreme zabranjena, a kasnije ponovo uspostavljena pod nazivom Stranka srpskih radikala. Za predsednika je izabran Duško Sekulić, a za generalnog sekretara Bojan Strunjaš. SSR je članica Srpske nacionalne liste.

U Republici Srpskoj postoje dve stranke koje nose ovaj naziv:

Srpska radikalna stranka dr Vojislav Šešelj koja je ostala verna Srpskoj radikalnoj stranci u Srbiji i njenom lideru Vojislavu Šešelju. NJen predsednik je Mirko Blagojević. Stranka je zvanično osnovana septembra 1991. godine, a rešenje o registraciji je doneto 14. januara 1992. godine.
Srpska radikalna stranka Republike Srpske koja je potpisala sporazum o saradnji sa Srpskom naprednom strankom iz Srbije.
Sedište Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj je u Bijeljini.

Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj Krajini osnovana je 13. maja 1992. godine, na zboru u Vukovaru. Ubrzo su osnovani mesni odbori u Slavoniji, Baranji, Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji.

Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine je više puta podržavala Srpsku demokratsku stranku na izborima.

Na predsedničkim izborima u Republici Srpskoj Krajini, 1993. godice, Srpska radikalna stranka je podržala kandidata Srpske demokratske stranke Milana Babića.

Nakon proterivanja srpskog stanovništva iz Krajine, u hrvatskoj vojnoj operaciji Oluja, Srpska radikalna stranka u Srbiji je pomogla rad Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Grb Srpske radikalne stranke je dvoglavi beli orao sa četiri ocila na štitu i ukrštenim mačevima u kandžama.

Himna Srpske radikalne stranke jeste pesma „Sprem`te se sprem`te četnici“.

Krsna slava Srpske radikalne stranke je pravoslavni praznik Sveta tri jerarha, koji se praznuje 12. februara.

Dan Srpske radikalne stranke jeste 23. januar, dan kada je održan osnivački kongres Srpskog slobodarskog pokreta, odnosno prvobitni naziv Srpske radikalne stranke.

Srpska radikalna stranka u svom programu navodi, kao najznačajniji politički cilj, stvaranje Velike Srbije (granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica). Prema Šešeljevim rečima koncept Velike Srbije predstavlja smisao postojanja stranke.

Srpska radikalna stranka se protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO; te se zalaže za saradnju sa Rusijom do odnosa kakve sa njom imaju neki njeni susedi (Belorusija, Kazahstan); saradnje sa Kinom i Pokretom nesvrstanih. Takođe se zalaže za obnovu suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom i poštovanjem rezolucije 1244. Srpska radikalna stranka, kao važna programska opredeljenja, takođe ističe borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva i poništavanje spornih privatizacija.

Peti otadžbinski kongres Srpske radikalne stranke je održan 23. januara 2000. godine u Sava centru u Beogradu. Na njemu je učestvovalo 817 delegata stranke, a prisustvovalo je 3000. gostiju. U radnom predsedništvu kongresa bili su Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Nikola Poplašen, Aleksandar Vučić, Maja Gojković, Dragan Todorović, Momir Vojvodić, Mirko Blagojević, Jorgovanka Tabaković, Gordana Bulatović, Dragoljub Stamenković, Ratko Gondi, Gordana Pop Lazić, Zoran Krasić, Ognjen Tadić, Jovan Damjanović, Duško Sekulić, Marko Spaić, Branislav Blažić, Nebojša Veličković i Steva Kesejić.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije na izborima koji su održani 21. septembra 1997. godine je bio Vojislav Šešelj, a u prvom izbornom krugu najjači protiv-kandidat mu je bio Zoran Lilić, kandidat SPS-a. Šešelj je pobedio, ali zbog izlaznosti manje od 50% izbori su ponovljeni. Na ponovljenim izborima 7. decembra SPS je imala drugog kandidata Milana Milutinovića, koji je pobedio u drugom krugu 21. decembra, a izlaznost je bila iznad 50%.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Savezne republike Jugoslavija na izborima 24. septembra 2000. godine bio je Tomislav Nikolić. Najveći broj glasova na tim izborima osvojili su Vojislav Koštunica i Slobodan Milošević, a Nikolić je imao svega 5,88% glasova.

Na novim izborima za predsednika Srbije, prvi put u drugom krugu bili su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus (13. oktobra 2002. godine), a na ponovljenim izborima (decembra iste godine) drugog kruga nije ni bilo. Vojislav Šešelj je tada oba puta zauzeo treće mesto. Iduće godine, 16. novembra 2003. godine, kandidat SRS na novim predsedničkim izborima bio je Tomislav Nikolić i on je pobedio kandidata DOS-a, Dragoljuba Mićunovića, ali mu pobeda nije priznata zbog nedovoljnog odziva birača.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić, je na predsedničkim izborima 13. juna 2004. godine osvojio 30,60% i time pobedio u prvom krugu, ali je u drugom krugu osvojio 45,40% dok je njegov protivkandidat Boris Tadić osvojio 53,4% i postao predsednik Republike Srbije.

Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije Tomislav Nikolić je na predsedničkim izborima 20. januara 2008. osvojio 40% glasova — što je bilo više od bilo kog drugog kandidata, a u drugom krugu izbora njegov protivkandidat je ponovo bio Boris Tadić. Drugi krug predsedničkih izbora je bio održan 3. februara, na kojem je Boris Tadić odneo još jednu pobedu nad kandidatom radikala.

Srpska radikalna stranka je prvi put na izborima za Skupštinu Srbije učestvovala 20. decembra 1992. godine, i tada je osvojila 73 poslanička mesta.

Na parlamentarnim izborima 19. decembra 1993. godine osvojila je 39 poslaničkih mesta.

Na parlamentarnim izborima 21. septembra 1997. godine osvojila je 82 poslanička mesta.

Na parlamentarnim izborima 23. decembra 2000. godine osvojila 515.845 glasova ili 23 mesta u skupštini.

Na parlamentarnim izborima 28. decembra 2003. godine godine osvojila 27,61 % ili 82 mesta u skupštini i time postala najjača stranka u Srbiji.

Na parlamentarnim izborima 21. januara 2007. godine godine osvojila 1.153.458 glasova (28,70 %) ili 81 mesto u skupštini.

Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. godine osvojila je 1.219.436 glasova ili 78 poslaničkih mesta (posle formiranja Srpske napredne stranke zadržava 57 poslaničkih mesta).

Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine osvojila je 4,63% glasova i prvi put od osnivanja nije uspela da uđe u parlament.

Srpska radikalna stranka je u 2007. godini godini bila pojedinačno najjača politička stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa 81 poslaničkim mestom. Taj broj, za jedan manji od onog u prethodnom sazivu, obezbeđen je ishodom vanrednih izbora za narodne poslanike održanih 21. januara te godine.

8. maja te godine, zamenik predsednika SRS i šef poslaničke grupe radikala Tomislav Nikolić je, zahvaljujući glasovima koalicije Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija i Socijalističke partije Srbije izabran za predsednika Skupštine Srbije. Međutim, nakon što je koalicija DSS-NS postigla sporazum sa Demokratskom strankom i G17 plus o formiranju Vlade Srbije, Nikolić je bio prinuđen da podnese ostavku 13. maja.

U 2008. godini, posle predsedničkih izbora (kada je Tomislav Nikolić, sa malom razlikom, 3. februara u drugom krugu izgubio od lidera demokrata Borisa Tadića) i parlamentarnih izbora (11. maja iste godine), SRS je ponovo nakratko bila pojedinačno najjača politička stranka u parlamentu sa 78 poslaničkih mesta. Početkom septembra dolazi do velikog raskola u stranci zbog neslaganja oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom kada su visoki funkcioneri stranke u skupštini proklinjali Tomislava Nikolića. Posle podnošenja ostavke na mesto zamenika predsednika i mesto šefa poslaničke grupe, 5. septembra, Nikolić osniva zaseban poslanički krug pod nazivom „Napred Srbijo“ (kao izborni slogan). U poslanički klub prelazi 18 poslanika radikala među kojima su najpoznatiji Jorgovanka Tabaković i general Božidar Delić, potpredsednik Skupštine Srbije. Na sednici Centralne otadžbinske uprave, 12. septembra, Tomislav Nikolić i njemu odani poslanici su isključeni iz stranke i sredinom oktobra osnovali su novu - Srpsku naprednu stranku.

Srpska radikalna stranka je između 2008. i 2012. bila najjača opoziciona stranka u skupštini Srbije sa 57 poslaničkih mesta.

Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci dogodio se početkom septembra 2008. godine, i rezultovao je osnivanjem nove stranke na srpskoj političkoj sceni - Srpske napredne stranke.

Za početak septembra meseca bila je zakazana sednica Skupštine Srbije, na čijem dnevnom redu se našao, između ostalog, i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Posle nekoliko dana prihvaćen je amandman radikala na Sporazum, kojim se kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Međutim, Predsednički kolegijum Srpske radikalne stranke 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da da saglasnost na to da SRS podrži Sporazum u parlamentu. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe. A tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom `Napred Srbijo` kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.

Centralna otadžbinska uprava Srpske radikalne stranke održala je 12. septembra sednicu na kojoj je jednoglasno doneta odluka o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.

Tadašnji generalni sekretar SRS, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Uskoro je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra.

Na parlamentarne izbore 2012. godine, Srpska radikalna stranka je izašla dosta oslabljena nakon raskola i odlaska ključnih funkcionera poput bivšeg zamenika predsednika Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića, koji su osnovali Srpsku naprednu stranku. Radikali su svakog dana organizovali po jedan miting u Srbiji, a svoj završni skup organizovali su na beogradskom Trgu Republike, 3. maja 2012. godine. Nosilac njihove izborne liste bio je tadaljnji potpredsednik dr Aleksandar Martinović.

U izbornoj noći, Centar za slobodne izbore i demokratiju je najpre rekao da se Srpska radikalan stranka nalazi tačno na izbornom cenzusu od 5% glasova, i da se očekuju novi rezultati. Na sledećoj konferenciji, Marko Blagojević i Centar za slobodne izbore i demokratiju je rekao da Srpska radikalna stranka ipak nije uspela da pređe izborni cenzus, i nakon 20 godina postane vanparlamentarna politička partija.

Srpska radikalna stranka je uspela da pređe izborni cenzus u AP Vojvodini, gde je od 120 poslaničkih mesta uspela da dobije 5.

Iako se dugo razmatralo ko će biti predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, a verovalo se da će to biti mladi i perspektivni potpredsednik dr Aleksandar Martinović, uprava stranke je, na predlog predsednika Vojislava Šešelja, prihvatila kandidaturu njegove supruge Jadranke Šešelj za najvišu državnu funkciju.

Svoju predsedničku kampanju, Jadranka Šešelj je vodila pod sloganom „Verna Srbiji“. Početkom maja 2012. godine, Jadranka Šešelj je objavila svoju prvu knjigu „Verna porodici, verna Srbiji“, čija je promocija održana u Ruskom domu u Beogradu.

Na predsedničkim izborima, 6. maja 2012. godine, Jadranka je osvojila 3,78% glasova.

Izbornu listu Srpske radikalne stranke u Beogradu predvodio je potpredsednik stranke Nemanja Šarović.

Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe izborni cenzus u Beogradu, tako da posle dugog vremena nema nijednog odbornika u glavnom gradu Srbije.

16. marta 2014. održani su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, kao i lokalni izbori u Beogradu. Na izbornoj listi SRS za parlamentarne izbore, našli su se i Mladen Obradović, lider pokreta `Srbski obraz` i Ivan Ivanović, lider SNP `Naši`. SRS na parlamentarnim izborima ponovo nije prešla cenzus. Ovaj put je osvojila najmanje glasova u svojoj istoriji- 2,01%. Na lokalnim izborima u Beogradu, takođe nije prešla cenzus, gde je osvojila 1,9% glasova.

Nakon operacije hrvatske vojske i policije „Oluja“, 1995. godine, u kojoj je došlo do pripajanja teritorija Republike Srpske Krajine u Republiku Hrvatsku, stotine hiljada srpskih izbeglica je krenulo u Srbiju. Sa njima je krenula i njihova Vlada Republike Srpske Krajine, sada u progonstvu. Pošto nisu naišli na razumevanje jugoslovenskih vlasti i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je dobila pomoć od Srpske radikalne stranke, koja joj je ustupila prostorije u svojoj centrali u Zemunu, gde je Vlada nastavila svoj rad. Srpska radikalna stranka je danas jedina partija koja priznaje i podržava rad ove Vlade, čiji je trenutni predsednik, član SRS i narodni poslanik dok je stranka bila parlamentarna, Milorad Buha.

Delegacija Srpske radikalne stranke na čelu sa njenim predsednikom dr Vojislavom Šešeljem, a koju su još činili i generalni sekretar Aleksandar Vučić i visoki funkcioner Dragan Todorović, 2001. godine, otišla je u posetu predsedniku Iraka Sadamu Huseinu, gde su izrazili veliko poštovanje prema njemu i iračkom narodu u borbi protiv Sjedinjenih Američkih Država i globalizma. Vojislav Šešelj se, osim sa Sadamom Huseinom, susreo i sa predsednikom spoljno-političkog odbora Baasa Halidom Alhašarijem, potpredsednikom Vlade Iraka Tari Kazis, i ministrom unutrašnjih poslova Iraka Muhamadom Zibadom.

Za vreme građanskog rata u Libiji, 2011. godine, i NATO intervencije u istom sukobu, Srpska radikalna stranka je organizovala skup u Domu sindikata, 9. aprila 2011. godine, pod nazivom „Miting podrške libijskom narodu i njihovom vođi Muameru el Gadafiju“. Na mitingu su govorili funkcioneri Srpske radikalne stranke i libijski državljani, koji su poslali poruku podrške libijskom vođi pukovniku Muameru el Gadafiju.

Istaknuti članovi
Vojislav Šešelj - Osnivač i predsednik stranke.
Nemanja Šarović - Zamenik predsednika stranke.
Zoran Krasić - Osnivač i potpredsednik stranke.
Vjerica Radeta - Potpredsednik stranke.
Dejan Mirović - Potpredsednik stranke.
Ana Simonović - Generalni sekretar stranke.
Božidar Delić - General Vojske Srbije u penziji i bivši potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
Petar Jojić - Bio je savezni ministar pravde.
Milorad Buha

Pasivni članovi
Dragan Todorović - Bivši potpredsednik stranke.
Gordana Pop Lazić - Bivša potpredsednica stranke i bivša predsednica opštine Zemun.
Mirko Blagojević - Četnički Vojvoda i predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj.

Marina Raguš - Bivša poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i član komiteta za odbranu Vojislava Šešelja.
Jadranka Šešelj - Bila je kandidat stranke na predsedničkim izborima u Srbiji 2012. godine.

Nikola Šešelj - Urednik sajta Srpske radikalne stranke i sajta o Vojislavu Šešelju.
Jovan Glamočanin - Jedan od osnivača stranke i njen tadašnji potpredsednik.
Branislav Gavrilović Brne - Četnički Vojvoda.
Vasilije Vidović Vaske - Četnički Vojvoda.
Zoran Dražilović Čiča - Četnički Vojvodak.
LJubiša Petković - Četnički Vojvoda.

Bivši članovi
Tomislav Nikolić
Aleksandar Vučić
Maja Gojković
Aleksandar Stefanović
Jorgovanka Tabaković
Aleksandar Martinović
Nebojša Stefanović
Borislav Pelević
Milan Bačević
Rada Trajković
Branislav Crnčević
Oliver Antić
Lidija Vukićević
Siniša Vučinić
Igor Mirović
Nikola Poplašen
Milanko Mihajlica
Ognjen Tadić
Radivoj Rade Leskovac
Mitar Maksimović Manda
Oliver Denis Baret
Rade Radović