Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Delimicna obojenost rubova samo spolja kao nekim sprejem, dakle vidi se samo spolja, iznutra nema. Sem toga knjiga u odličnom stanju

Slikana u zaštitnoj kesici

Izdavač: Biblioteka Vijesti - Milenijum
Godina: 2005

## O piscu: Oskar Vajld (1854–1900)
Oskar Vajld (Oscar Wilde) bio je irski književnik, pesnik, dramski pisac i jedan od najslavnijih esteta kasnog viktorijanskog doba. Ostao je upamćen po svom britkom umu, ekscentričnom stilu odevanja, blistavim aforizmima i tragičnoj sudbini koja je zapečatila njegov život.

* Estetizam i larpurlartizam: Vajld je bio vodeća figura pokreta estetizma, čija je osnovna krilatica bila `umetnost radi umetnosti` (l`art pour l`art). Smatrao je da umetnost ne treba da služi moralnoj pouci, politici ili društvenoj koristi, već da njena jedina svrha leži u stvaranju i slavljenju čiste lepote.
* Život kao umetničko delo: Vajld nije samo stvarao umetnost, on je od sopstvenog života napravio performans. Svojim duhovitim opaskama, dendi stilom (pomodnim i rafiniranim ponašanjem) i prezirom prema licemernom moralu tadašnjeg Londona, bio je miljenik visokog društva, ali i stalna meta konzervativnih krugova.
* Pad i tragedija: Na vrhuncu slave, Vajld je bio optužen za `nakazno ponašanje` zbog svoje emotivne veze sa mladim lordom Alfredom Daglasom. Nakon suđenja koje je šokiralo javnost, osuđen je na dve godine teškog fizičkog rada pod optužbom za homoseksualnost. Zatvor ga je potpuno slomio i uništio mu zdravlje. Nakon puštanja na slobodu, napustio je Englesku i pod lažnim imenom umro u bedi u Parizu.

------------------------------
## O delu: Slika Dorijana Greja (1890)
Slika Dorijana Greja (The Picture of Dorian Gray) je jedini roman Oskara Vajlda. Kada je prvi put objavljen u jednom časopisu, izazvao je ogroman skandal i zgražavanje javnosti. Viktorijanski kritičari su delo proglasili vulgarnim, nemoralnim i otrovnim. Vajld je na te napade odgovorio dodavanjem čuvenog predgovora u kasnijem izdanju knjige, koji je postao svojevrsni manifest estetizma.
## Struktura dela i filozofski okvir
Roman funkcioniše kao mračna, psihološka i filozofska bajka sa elementima gotskog romana. Zaplet je izgrađen oko faustovskog motiva – prodaje duše za večnu mladost – ali je smešten u salonsku atmosferu londonske aristokratije.
Priča se kreće oko tri ključna muška lika koji predstavljaju različite aspekte Vajldove sopstvene ličnosti i umetničke filozofije:

* Bazil Holvord: Talentovani slikar, idealista koji veruje u čistotu i vrlinu. On u Dorijanu vidi svoju umetničku muzu. Njegova tragedija leži u tome što je u portret uneo previše sopstvene duše i obožavanja prema drugom biću.
* Lord Henri Voton (Hari): Cinični, harizmatični aristokrata i propovednik `novog hedonizma`. On postaje Dorijanov mentor. Kroz njegove briljantne i paradoksalne monologe Vajld kritikuje viktorijansko društvo, bračne konvencije, religiju i moral, podstičući Dorijana da živi život predajući se svakom iskušenju.
* Dorijan Grej: Na početku, on je čist, nevin i prelepi mladić. Pod uticajem lorda Henrija, Dorijan postaje svestan prolaznosti svoje lepote i izgovara sudbonosnu želju: da portret koji je Bazil naslikao stari i prima tragove njegovih grehova, dok on sam zauvek ostane mlad.

## Detaljan zaplet i moralno propadanje

1. Umetnost i želja: Slikar Bazil završava veličanstveni portret mladog Dorijana. U istom trenutku, lord Henri puni Dorijanovu glavu idejama o tome da je lepota jedina stvar vredna življenja. Užasnut pomišlju na starost, Dorijan nesvesno sklapa pakt sa sudbinom.
2. Prva mrlja na portretu: Dorijan se zaljubljuje u Sibil Vejn, mladu i talentovanu glumicu iz siromašnog pozorišta. Za njega, ona je otelotvorenje umetnosti. Međutim, kada se Sibil pod uticajem stvarne ljubavi prema njemu loše pokaže na sceni (jer joj gluma više nije jedina stvarnost), Dorijan je surovo odbacuje. Sibil izvršava samoubistvo, a Dorijan na svom portretu primećuje prvu promenu – okrutnu liniju oko usana.
3. Život u grehu: Shvativši da je njegova želja ispunjena i da platno skriva njegove grehe, Dorijan zaključava sliku na tavan. Sledećih osamnaest godina on vodi dvostruki život. U javnosti je ugledni, večito mladi esteta koga svi obožavaju zbog izgleda, dok u tajnosti posećuje najozloglašenije londonske četvrti, prepuštajući se opijumu, razvratu i uništavajući živote svih koji mu se približe.
4. Zločin i kazna: Bazil Holvord pokušava da se suoči sa Dorijanom povodom užasnih glasina koje kruže o njegovom ponašanju. Dorijan mu u naletu besa i cinizma pokazuje skriveni portret, koji je sada postao jezivo, izobličeno čudovište koje reflektuje njegovu trulu dušu. Užasnut slikarevom reakcijom, Dorijan ubija Bazila.
5. Kraj iluzije: Iako uspeva da prikrije ubistvo, Dorijana počinje da izjeda savest, a strah od razotkrivanja postaje nepodnošljiv. Pokušava da učini jedno dobro delo kako bi video da li će se slika popraviti, ali portret postaje još odvratniji, otkrivajući hipokriziju iza tog čina. U očajanju, Dorijan uzima nož kojim je ubio slikara i probada platno kako bi uništio svedoka svoje sramote. Sluge kasnije pronalaze telo starog, izboranog i odvratnog čoveka sa nožem u srcu, dok portret na zidu ponovo blista u svojoj punoj, nevinoj lepoti.

## Ključni motivi i dublja analiza

* Dualizam i maska: Roman se bavi strašnim rascepom između spoljašnjeg izgleda i unutrašnje stvarnosti. Viktorijansko društvo je duboko verovalo da je lepota odraz vrline. Vajld to izvrće ruglu: Dorijan može da počini najgora zlodela, ali pošto izgleda kao anđeo, društvo odbija da poveruje u njegove grehe. Slika je njegova stvarna savest i ogledalo njegove duše.
* Kazna za apsolutni hedonizam: Iako je Vajld bio esteta, roman nosi duboku moralnu poruku koju su kritičari u to vreme prevideli. Život proživljen isključivo radi ličnog zadovoljstva, bez empatije i odgovornosti prema drugima, vodi u potpunu samodestrukciju i duhovnu smrt. Dorijan nije uništen zato što je tražio lepotu, već zato što je pokušao da pobegne od posledica svojih postupaka.
* Odnos umetnosti i života: Na kraju romana, umetnost (slika) trijumfuje nad prolaznim ljudskim životom. Dorijan umire i nestaje, a umetničko delo se vraća u svoje prvobitno, savršeno stanje. To potvrđuje Vajldovu tezu da je umetnost večna, a čovek samo privremeni nosilac svesti.