Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zastitni omot je blago iskrzan, ali nista strasno, knjiga odlicna

Slikana u zaštitnoj kesici

Izdavač: Biblioteka Vijesti - Milenijum
Godina: 2004

## O piscu: Andre Žid (1869–1951)
Andre Žid (André Gide) bio je jedan od najuticajnijih francuskih književnika 20. veka, esejista, kritičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. godine. Njegovo delo duboko je obeležilo modernu literaturu kroz preispitivanje tradicionalnih formi romana i beskompromisno istraživanje ljudske psihe, morala i seksualnosti.

* Poreklo i unutrašnji sukob: Rođen je u Parizu u strogoj, puritanskoj protestantskoj porodici, dok mu je majka bila katolkinja. Ovaj rani religijski i moralni pritisak stvorio je u njemu stalni unutrašnji sukob između hrišćanskog asketizma i snažne potrebe za ličnom i čulnom slobodom. Taj dualizam postaće glavna tema svih njegovih dela.
* Književna pobuna i iskrenost: Žid je bio poznat po svojoj intelektualnoj hrabrosti i težnji ka apsolutnoj iskrenosti (tzv. sincerité). Javno je pisao o svojoj homoseksualnosti u vreme kada je to bio ogroman tabu, kritikovao je francuski kolonijalizam nakon putovanja u Afriku, a nakon posete Sovjetskom Savezu otvoreno je osudio staljinizam, razočaran u komunizam koji je prethodno podržavao.
* Koncept `slobodnog čina` (l`acte gratuit): Jedan od ključnih filozofskih pojmova koje je Žid uveo u književnost jeste čin bez ikakvog spoljašnjeg motiva, koristi ili racionalnog opravdanja. Kroz ovakve postupke njegovi likovi pokušavaju da dokažu svoju apsolutnu slobodu od društvenih konvencija.
* Stil i forma: Žid je odbacivao tradicionalni francuski realistički roman 19. veka. Smatrao je da književnost mora da prestane da imitira stvarnost i da treba da postane svesna same sebe. Zbog toga se smatra jednim od glavnih pionira modernizma i preteča egzistencijalizma.

------------------------------
## O delu: Kovači lažnog novca (1925)
Kovači lažnog novca (Les Faux-monnayeurs) smatraju se jedinim pravim romanom Andrea Žida. Sve svoje prethodne kraće prozne forme (poput Imoralista ili Tesnih vrata) autor je nazivao `pričama` (récits) ili `satirama`, smatrajući da tek ovo delo ima širinu, složenost i arhitekturu koja zaslužuje titulu romana.
## Struktura dela i inovativna tehnika
Ovaj roman je jedno od najvažnijih eksperimentalnih dela moderne književnosti, pre svega zbog upotrebe specifičnih književnih tehnika:

* Mise en abyme (roman u romanu): Glavni lik u knjizi je pisac Edouard (Eduar) koji piše roman pod nazivom – Kovači lažnog novca. Kroz Edouarov dnevnik i njegova razmišljanja o tome kako treba napisati savršen roman, Žid zapravo raspravlja sa samim sobom i sa čitaocem o samoj prirodi pisanja. To stvara efekat ogledala u ogledalu.
* Polifonija i fragmentarnost: Roman nema jednog glavnog junaka niti linearnu liniju radnje. Sastoji se od velikog broja likova (uglavnom mladih ljudi, adolescenata) čije se sudbine prepliću u Parizu. Priča se sklapa kroz pisma, dijaloge, unutrašnje monologe i odlomke iz dnevnika, što čitaocu daje ulogu aktivnog učesnika koji sam mora da poveže delove slagalice.
* Glas autora: Žid svesno krši iluziju stvarnosti tako što se na nekoliko mesta u romanu direktno obraća čitaocu, komentarišući postupke svojih likova, priznajući da ni sam ne zna šta će oni sledeće uraditi ili otvoreno kritikujući njihove odluke.

## Detaljan zaplet i likovi
Radnja prati tri građanske porodice (Profitendje, Molinije i Vedel) i bavi se prevashodno generacijskim jazom, pobunom mladih i moralnim propadanjem društva.

1. Beg od kuće i potraga za identitetom: Roman počinje kada mladi Bernard (Bernar) otkrije da je vanbračno dete i da čovek koga je smatrao ocem to zapravo nije. On bez žaljenja napušta dom u potrazi za slobodom. Postaje sekretar pisca Edouara, preko koga ulazi u krug pariske intelektualne omladine. Njegov najbolji prijatelj, Olivije, takođe prolazi kroz krizu identiteta i emotivno je vezan za Edouara, što stvara komplikovan ljubavni i intelektualni trougao.
2. Svet podzemlja i lažni novac: Paralelno sa intelektualnim raspravama, grupa dečaka iz uglednih porodica biva uvučena u mrežu sitnog kriminala koju vodi cinični i demonski lik Strouvilou. Oni počinju da puštaju u opticaj pravi lažni novac (falsifikovane kovanice). Među njima je i mali Boris, unuk starog nastavnika muzike, koji postaje žrtva surovih igara i vršnjačkog nasilja svojih drugova.
3. Tragedija u školi: Vrhunac kriminalnog i moralnog posrtanja mladih događa se u pansionu Vedel, gde grupa učenika, podstaknuta okrutnim idejama i željom da dokažu svoju `nadmoć` i slobodu, organizuje i pritiska malog Borisa da izvrši samoubistvo pred celim razredom. Ova tragedija deluje kao šok koji osvetljava dubinu truleži društva.

## Ključni motivi i dublja analiza

* Metafora `lažnog novca`: Naziv romana ima višestruko, duboko simboličko značenje. Lažni novac nisu samo falsifikovane kovanice koje dečaci šire. To je metafora za lažne vrednosti na kojima počiva građansko društvo. To su lažni moral, lažna religioznost, lažna ljubav, društvene konvencije i maske koje ljudi nose. Skoro svi likovi u romanu svesno ili nesvesno `kuju lažni novac` u svojim međuljudskim odnosima, glumeći ono što nisu.
* Adolescencija kao prostor slobode i opasnosti: Žid je fasciniran mladošću jer je to period pre nego što društvo uspe da kalupi pojedinca. Mladi u romanu su rastrzani između čistote, idealizma i strašne surovosti. Nemajući čvrst moralni oslonac u svojim licemernim roditeljima, oni lako padaju pod uticaj manipulativnih starijih likova (poput cinika Pasavana ili Strouviloua) koji njihovu potrebu za pobunom pretvaraju u destrukciju i zločin.
* Kritika porodice: Porodica je u ovom romanu prikazana kao izvor neuroza, tajni i laži. Roditelji su nesposobni da razumeju svoju decu, skrivaju sopstvene prevare i vanbračne veze, dok istovremeno zahtevaju apsolutnu poslušnost i glume moralne vertikale. Beg od porodice je prva stepenica ka autentičnom životu.