Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Yoga: alfa i omega knjiga 7 – Osho: 228 str. 1560 din.
Osho Rajnesh
YOGA: Alfa i omega
Knjiga 7
Osho
JOGA: ALFA I OMEGA
KNJIGA SEDMA
Deset knjiga predavanja Oshoa o PatanjĊalijevim Joga
sutrama,
odrţanih od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine
izdate pod nazivom: Yoga, The Alpha and the Omega
Prevod:
Milivoje Vuĉković
Lektura, korektura i napomene:
Ivan Antić
Poglavlje 1
POSTAVI PITANJE BLISKO POVEZANO S KUĆOM
1. januara 1976. pre podne u Buddha dvorani
III, l: dešabandhašcittasya dharana.
Fiksiranje [celokupne] »moći očitavanja« (citta) na
[isključivo] jedno mesto [predstavlja] - »zadržanost«
(dharana).
III, 2: tatra pratyayaikatanata dhyanam.
Kada se u ovoj [»zadržanosti«] uspostavi
»neprekinutost poistovećenosti« (ekatanata) sa [izabranim,
značenjskim] poticajem (pratyaya) [to se, tehničkim
terminom, naziva] - »kontemplacija« (dhyana).
III, 3: tadevarthamatranirbhasam svarupašunyamiva
samadhih.
Kada kontemplacija tako reći nestaje u obliku koji
joj je specifičan (svarupa) [naime, kada ova ne predstavlja
napor subjekta da sledi značenje koje zrači iz objekta] i
samo ovo zračenje smisla (arthamatranirbhasa) preostaje -
[to se naziva tehničkim terminom] - »sjedinjenost«
(samadhi).
III, 4: trayam ekatra samyamah.
Ova tri [poslednja »člana«] uzeta zajedno [nazivaju
se tehničkim terminom] »[vrhunska] spregnutost«
(samyama).
III, 5: tajayatprajnalokah.
[Tek] dostizanjem ove [spregnutosti javlja se] -
svetlost Spoznaje.
Jednom je majstor zena pozvao svoje uĉenike da
postavljaju pitanja. Uĉenici su pitali.
`Koja buduće nagrade mogu oĉekivati oni koji se trude
marljivo sa svojim lekcijama?`
Majstor je odgovorio: `Postavi pitanje povezano s
kućom.`
Drugi uĉenik je ţeleo da sazna: `Kako mogu spreĉiti
moje prošle gluposti da se ne probude i optuţe me?
Majstor je ponovio: `Postavi pitanje povezano s
kućom.`
Treći uĉenik je podigao ruku da kaţe: `Mi ne
razumemo šta znaĉi `postaviti pitanje povezano sa kućom?`
`Da bi videli daleko, prvo vidite blizu. Budite paţljivi i
promišljeni oko sadašnjeg trenutka, jer ono sadrţi odgovore o
budućnosti i prošlosti. Koja je misao upravo prošla kroz vaš
um? Da li sada sedite ispred mene s opuštenim ili napetim
fiziĉkim telom? Da li sada imam vašu punu ili delimiĉnu
paţnju? DoĊite blizu do mene, postavljajući pitanja kao što su
ova. Bliska pitanja vode do dalekih, jedva primetnih
odgovora.`
Ovo je gledanje joge na ţivot. Joga nije metafizika.
Ona se ne stara o dalekim pitanjima, o prošlim ţivotima,
budućim ţivotima, nebu i paklu, Bogu, i stvarima takve vrste.
Joga se bavi s pitanjima blisko povezanim sa `kućom.` Što je
bliskije pitanje veća je mogućnost da se ono reši. Ako moţete
postaviti sebi najbliţe pitanje, postoji svaka mogućnost da
samo pitajući, ono bude rešeno. Jednom kada rešite najbliţe
pitanje, naĉinili ste prvi korak. Onda hodoĉašće zapoĉinje.
Onda ubrzo poĉinjete da rešavate ona koja su udaljena -
meĊutim, ĉitavo joga istraţivanje je da vas dovede do bliske
povezanosti sa `domom.`
Stoga ako pitate PatanjĊalija o Bogu, on neće
odgovoriti. Zapravo misliće da ste malo glupavi i neozbiljni.
Joga misli da su svi metafiziĉari neozbiljni i smešni; oni gube
svoje vreme oko problema koji se ne mogu rešiti, jer su tako
daleki. Bolje zapoĉnite od taĉke gde jeste. Moţete samo
zapoĉeti odakle jeste. Svako pravo putovanje moţe zapoĉeti
samo odakle vi jeste. Ne postavljajte metafiziĉka pitanja o
onome izvan; postavite pitanja o onome unutra.
Ovo je prva stvar koju treba razumeti o jogi, da je ona
nauka. Ona je vrlo pragmatiĉna, empirijska. Ona ispunjava sve
kriterijume nauke. Zapravo ono šta nazivate naukom malo je previše udaljeno, jer nauka se usredsreĊuje na objekte. A joga
kaţe, dok ne razumete subjekat, šta je vaša priroda, koja vam je
najbliţa, kako moţete razumeti objekat? Ako ne znate sebe, sve
drugo što znate obavezno će biti pogrešno, jer nedostaje
osnova. Vi ste na pogrešnom terenu. Ako niste prosvetljeni
unutra, onda koju god svetlost da nosite spolja neće vam
pomoći. A ako nosite svetlost unutra, onda nema straha; neka
napolju bude tame: vaša svetlost će biti dovoljna za vas.
Osvetliće vašu stazu.
Metafizika ne pomaţe; ona pravi nered i zbunjuje.
To se dogodilo kada sam bio student na univerzitetu.
PohaĊao sam predmet moralne filozofije, etike. Prisustvovao
sam samo prvom predavanju profesora. Nisam mogao verovati
da ĉovek moţe biti tako zastareo, tako staromodan. Govorio je
gotovo kao pre sto godina, kao da uopšte nismo svesni novog
rasta i razvoja koji se dogodio u predmetu moralne filozofije.
Ali to se moţe oprostiti. Bio je strahovito dosadan, kao da je
ulagao sve napore da vam bude dosadno. Ali to takoĊe nije bio
veliki problem; mogao sam da spavam. Ali je on bio takoĊe
neprijatan, kreštao je - njegov glas, njegovo ophoĊenje...
MeĊutim na to se takoĊe ĉovek moţe naviknuti. Bio je mnogo
pometen. Zapravo nikada nisam naišao na nekoga ko je imao
toliko mnogo kvaliteta spojenih u jednoj osobi.
Nikada nisam ponovo otišao na njegova predavanja.
Naravno, mora da ga je to ljutilo, ali nikada nije rekao ništa.
Ĉekao je svoje vreme, jer je znao da ću se jednog dana pojaviti
na ispitu. Pojavio sam se. Bio je još više ljut jer sam dobio
devedeset pet posto pozitivnih ocena. Nije mogao da veruje.
Jednog dana sam izlazio iz univerzitetskog ekspres
restorana, a on je ulazio unutra, i on me je zadrţao. Zaustavio
me i rekao: `Slušaj, kako si to uspeo? Posetio si samo moje
prvo predavanje, i za dve godine ti nisam video lice. Kako ti je
pošlo za rukom da dobiješ devedeset pet posto ocena?