Jezik: Srpski

Autor - osoba Sio, Enrik
Olivije, Žan
Milani, Mino
Bjelsa, Hoze
Naslov Uz Amazon / crtež Enrik Sio ; scenario Žan Olivije i Enrik Sio. Evropljani u Brazilu / crtež Hoze Bielsa ; scenario Mino Milani
Omotni naslov Pijani brod na Amazonu
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik, 1981
Fizički opis 48 str. : ilustr. ; 29 cm
Zbirka Otkriće sveta : stripovi Larousse ; br. 8
Napomene Kor. nasl.: Pijani brod na Amazonu
Naziv zbirke na kor.: Otkriće sveta u stripu.

EVROPA OTKRIVA JEDAN NAROD
Brazil nije ostavio nikakav utisak na ljude koji su ga prvi otkrili. U njega su došli slučajno, odmorili se i skoro odmah otišli dalje, ostavljajući za sobom bogatu, zelenilom obraslu zemlju prepunu majmuna i papagaja. Stvari bi sasvim drukčije izgledale da su u njoj našli zlato, srebro ili drago kamenje. Ali ta zemlja mogla je da im ponudi samo brazil, crveno drvo koje je korišćeno za bojenje tkanina, po kome je i zemlja dobila ime.
Međutim, postepeno, kod Evropljana se budilo interesovanje, ne za Brazil, već za njegove stanovnike, koje su uporno nazivali Indijancima zbog prvobitne greške Kristofora Kolumba koji je verovao da je pristao u Indiju.
Papinom arbitražom 1494. godine zemlja je dodeljena Portugaliji. Međutim, mnogi nemački pustolovi i francuski moreplovci došli su u nju u traganju za bogatstvom i pustolovinom. Mnogobrojni Francuzi napustili su civilizaciju da bi se nastanili usred Indijanaca Tupi. Tu su se ženili i, tvrdi se čak da im se to svidelo.
Sa svoje strane, Indijanci Tupinamba putovali su u suprotnom pravcu. Kad je Anri II svečano ušao u Ruan, 1550. godine, u njegovu čast priređeno je indijansko slavlje sa igrama i ceremonijama. U gradu je tada bilo pedeset Indijanaca koji su igrali sebe i dvesta pedeset dobro obučenih mornara koji su izigravali divljake. Ukrase, perjane oreole i oružje, dali su sami stanovnici. Sve ovo ukazuje na to da je već tada postojala bliskost između Indijanaca i Francuza.
Brazilski Indijanci uticali su na duhove mnogo više nego carstvo Asteka i Inka. U Meksiku, u Peruu, osvajači nisu zatekli ništa što već nisu poznavali: državu, hijerarhijsko društveno uređenje, ratnike, sveštenike, ropstvo, rad. Sve je to već postojalo u Evropi.
Indijanci u Brazilu nisu znali ni za trgovinu ni za novac; nisu imali pismo. Nisu znali za nejednakost u materijalnom smislu; niti su imali gospodara, ni zakona: bila je to monarhija na bazi ravnopravnosti. Hodali su goli, nisu radili. „To su narodi“, zaključuje Montenj, koji ih opisuje prema pričanjima putnika Andrea Trevea, „još vrlo bliski svojoj prvobitnoj naivnosti“ i kojima su „još rukovodili prirodni zakoni“. Čistiji su od Evropljana, zato što još nisu iskvareni civilizacijom kao oni. Ali upravo zbog toga su i osetljiviji i, za četiri veka, kao što je predskazao Montenj, civilizacija ih je uništila.

Zbog čega je strip serijal „Otkriće sveta u stripu“ zanimljivo i korisno štivo za čitaoce, posebno mlade? Pre svega, tekst i slika na originalan, autentičan način, držeći se istorijskih činjenica, upoznaje čitaoce sa velikim otkrićima, sa njihove veličanstvene strane, ali i sa svim surovostima i nečovečnostima, koja su ih pratila. Predvodnici i učesnici ekspedicija, u suštini su bili instrument vladajuće klase. Avanturizam i želja za pustolovinama, uz želju da se na lak način obogate, vešto su stavljeni u službu osvajanja novih izvora ljudske radne snage i privrednih dobara. Traženje puta za Indiju, Kinu, Japan, severozapadni, severoistočni prolaz, sve je bilo u cilju osvajanja „novih duša“ i novog prostora. Uprkos svemu, shvatilo se da je zemaljska kugla jedinstvena celina, a čitavo čovečanstvo upućeno na saradnju. Doduše, do ovih saznanja došlo se posle mnogih ratova i ljudskih žrtava, iako surovo, čovečanstvo se sa ovom neminovnošću počelo da upoznaje upravo preko velikih otkrića.

MG P41 (N)