Jezik: Srpski

Autor - osoba Toppi, Sergio, 1932-2012 = Topi, Serđo, 1932-2012
Gattia, Alarico, 1927- = Gatija, Alariko, 1927-
Lambert, François = Lamber, Fransoa
Naslov Pisaro kod Inka / crtež Serđo Topi, Alariko Gatija. Valdivija u Čileu ; scenario Fransoa Lamber ; [prevodilac Ksenija Rašović-Tomašev]
Vrsta građe strip
Jezik srpski
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik, 1981 (Novi Sad : Štamparija)
Fizički opis 48 str. : ilustr. ; 29 cm
Drugi autori - osoba Rašović-Tomašev, Ksenija (prevodilac)
Rašović-Tomašev, Ksenija (prevodilac)
Zbirka Otkriće sveta, Stripovi Larousse. ǂkolo ǂ2 ; ǂbr. ǂ7
(Broš.)

KAKVI SU BILI – DOBRI ILI RĐAVI?
Klasično pitanje u vezi sa španskim konkvistadorima. Međutim, nije dočekan XX vek pa da im se presudi. Već u drugoj polovini XVI veka Englezi su energično žigosali španska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogorčenje je sigurno bili podstaknuto željom da zamene Špance u kolonijama u Americi.
U stvari, niko nije sa toliko žara osudio ispade osvajača, niti branio Indijance, kao španski dominikanac Bartolomeo de Las Kasas. Španija se može dičiti što ga je saslušala, štampala njegove knjige i, barem delimično poslušala njegove savete. On sam je, pre svega, mirne duše iskorišćavao svoje robove. Kad su mu stavovi postali plemenitiji, on je, da bi spasao Indijance od potpunog istrebljenja, predlagao da se uvezu i robovi iz Afrike. Proći će godine dok ne uvidi svoju novu grešku. Ideja o prirodnoj jednakosti svih ljudi, tako jednostavna, ipak nije došla spontano. U ono vreme je ta ideja vrlo teško prihvatana.
Tim pre ne možemo optuživati zbog nedostataka čovečnosti: pustolove, zaslužne vojnike, siledžije, grubijane i neznalice, od kojih je uglavnom bila sastavljena španska vojska. I sami ratnici koji se ne plaše smrti, kojima je hrabrost bila na prvom mestu, sukobljavali su se su drugim ratnicima, ništa manje hrabrim, ništa manje okrutnim, koji se isto tako nisu plašili smrti.
Međutim, mnogo je teže shvatiti pokolj čitavog stanovništva koje je novajlije dočekalo bez trunke podozrenja. Dok su mučenja zarobljenika kod Indijanaca imala religiozno značenje (zarobljenike su jeli da bi prisvojili njihovu moć; žrtvovali su ih bogovima da bi se uspostavio kosmički red). Španci su najčešće mučili svoje zarobljenike da bi im izvukli zlato.
Po cenu nadljudskih napora konkvistadori su otkrili jednu originalnu civilizaciju, a zatim su potčinili Indijance do te mere da su ovi zuvek političku vlast prepustili Evropljanima. Čim su otkrili tu civilizaciju, Evropljani su je uništili: „Toliko gradova sravnjenih sa zemljom“ – pisao je Mantenj – „toliko istrebljenih naroda, toliko miliona ljudi sasečeno mačem. Najlepši i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temelja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehaničke pobede.“

Zbog čega je strip serijal „Otkriće sveta u stripu“ zanimljivo i korisno štivo za čitaoce, posebno mlade? Pre svega, tekst i slika na originalan, autentičan način, držeći se istorijskih činjenica, upoznaje čitaoce sa velikim otkrićima, sa njihove veličanstvene strane, ali i sa svim surovostima i nečovečnostima, koja su ih pratila. Predvodnici i učesnici ekspedicija, u suštini su bili instrument vladajuće klase. Avanturizam i želja za pustolovinama, uz želju da se na lak način obogate, vešto su stavljeni u službu osvajanja novih izvora ljudske radne snage i privrednih dobara. Traženje puta za Indiju, Kinu, Japan, severozapadni, severoistočni prolaz, sve je bilo u cilju osvajanja „novih duša“ i novog prostora. Uprkos svemu, shvatilo se da je zemaljska kugla jedinstvena celina, a čitavo čovečanstvo upućeno na saradnju. Doduše, do ovih saznanja došlo se posle mnogih ratova i ljudskih žrtava, iako surovo, čovečanstvo se sa ovom neminovnošću počelo da upoznaje upravo preko velikih otkrića.

MG P41 (N)