Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjige su potpuno nove. Nema posvete. Zbog vrednosti knjiga moguca je i uplata na rate i slanje nakon zavrsene uplate po dogovoru.

Preko 3800 strana, 400 autora, 39 starih geografskih karata u punom koloru, skoro 500 tekstova o srpskom trajanju na verigama sveta!

Catena mundi I-II
Enciklopedija Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Knjiga predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu.

. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. (Više o prva dva toma ovde)

Catena mundi III
Treći tom Catena mundi je nastavak prva dva toma, čiji priređivač je bio Predrag Dragić Kijuk i sa njima čini jednu celinu.

Treći tom enciklopedije srpskog naroda bavi se porazima i pobedama, zabludama i vizijama srpskog naroda na verigama sveta. Iz pera više od 100 srpskih i svetskih priznatih autora sabrani su radovi o tajni postojanja i trajanja srpskog identiteta na razmeđima imperija, religija i civilizacija.

Na jednom mestu sabrani su najznačajniji tekstovi o srpskom nacionalnom identitetu, ali i pozitivnim primerima uspostavljanja kontinuiteta srpske nacionalne misli i politike. Ona nastavlja da demistifikuje političke mehanizme i stereotipe koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa. Više o trećem tomu OVDE.

Catena mundi IV
Četiri godine posle objavljivanja trećeg toma enciklopedije srpskog naroda Catena mundi objavljen je četvrti tom jedne od najznačajnijih srpskih knjiga.

Catena mundi IV je prirodni nastavak trećeg toma, kompoziciono i tematski kompatibilna sa prva dva, ali sa potpuno novim materijalima. Bavi se proučavanjem društvenog kontinuiteta i nacionalnog identiteta srpskog naroda kroz vekove.

Knjigu preporučuju: akademik Kosta Čavoški, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić i prof. dr Miloš Ković. Više o četvrtom tomu OVDE.

Rekli su o Catena mundi…
O enciklopediji su govorili ili je preporučili Vladeta Jerotić, Kosta Čavoški, Aca Seltik, Nele Karajlić, Ratko Dmitrović, Slobodan Rakitić, Dejan Tomašević, đakon Nenad Ilić, Dejan Mirović, Ljubomir Protić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Vladimir Dimitrijević…

Žanrovi: Enciklopedije, Istorija
Izdavač: Catena Mundi
Povez: Tvrd, zaštitni omot
Format: 31 cm
Opis
Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“.

Šta je Catena mundi?

Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti.

Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji.

Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“.

U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo.

Ko je tvorac Catene mundi?

KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu.

Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“.

Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi.

Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti.

Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:

- Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju?
- Šta je istina o Slovenima na Mediteranu?
- Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate?
- Ko je tvorac jugoslovenske ideje?
- Da li su Hrvati konvertiti?
- Da li Amerika ima kompleks stare Evrope?
- Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini?
- Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu?
- Gde su živeli Srbi, prema starim kartama?
- Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji?
- Šta je vatikanska ideologija?
- Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju?
- Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu?
- Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka?
- Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save?
- Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima?
- Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata?
- Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH?
- Da li je ostvariva ideja podunavske federacije?
- Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH?
- Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“?
- Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji?
- Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve?
- Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava?
- Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom?
- Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice?
- Je li Balkan kolevka svetske civilizacije?
- Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi?
- Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos?
- Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju?
- Zašto NDH i HDZ imaju slične planove?
- Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić?
- Kako su nestali Srbi katolici?
- Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju?
- Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila?

Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“…

To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

O tekstovima zbornika

Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske.

srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.)

„Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda…

Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“.

Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju.