ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Posveta na predlistu.

Izdavač: Tiski cvet - Novi Sad,
2002. god.
Broširan povez, 20 cm.
95 str.

Radivoj „Raša“ Popov (Mokrin, 26. jun 1933 - Beograd, 19. april 2017) bio je srpski književnik, publicista, glumac i dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik Mokrinskih novina, zvezda dečje televizijske emisije Fore i fazoni. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle.

U jesen 1952. godine iz Novog Sada gde je završio gimnaziju odlazi u Beograd. Tamo je besneo spor o modernizmu u poeziji. On se zasukanih rukava i zažaren bacio u vatru javnog života gledajući da obavlja posao zbog kojeg je na ovom svetu: da demistifikuje, da osveži, da dokaže, da stvori jedno razuđeno i razbacano na sve strane pre svega književno delo koje da se sakupi i objasni zahtevaće bataljone istraživača, klasifikatora, tumača i kritičara, koji će se neprekidno zbunjivati što nikako da dokrajče posao koji će im se na početku činiti sladak i lak. Jer, počeće od svega nekoliko knjiga poezije: DVA OKA, objavljene u `Nolitu` 1963, GVOZDENI MAGARAC, u Književnoj opštini Vršac 1976, ŽABAC KOJI NE ZNA DA ĆUTI, U `Dnevniku` 1987, TRULEŽ ZGLAVE, Književne zajednice Novog Sada i Kikinde, 1991, dve drame iz 1958. i 1960. godine ORMAN OD ISTORIJSKOG ZNAČAJA i NOVI ČOVEK NA CVETNOM TRGU koje su igrane 1962. godine, da bi ova druga do dana današnjeg ostala zabranjena, a završiće (ako će ikako završiti) s prekopavanjem po novinama i časopisima gde je objavljeno na stotine njegovih tekstova, po dokumentacijama radija i televizija gde je rasuo fantastične niske svojih bisera kojima se tragovi gube na tavanima i u podrumima naših nesrećnih diskontinuiteta u razvoju društva.

No, jedna će im stvar ipak biti lako dostupna, a ne nevažna za stvaralaštvo Raše Popova. To su njegovi uvodni tekstovi i drugi prilozi za knjige Pčese. Od samog početka izlaženja Pčesinih tematskih godišnjaka Raša Popov ne propušta nijedan, jer mu nijedna tema, ni inače, nije strana, i o svakoj ima on sopstveni ili kakav tuđi doživljaj, posebnu priču, originalan zapis, prigodno čuđenje ili do sada nesačinjen opis. Ovi su tekstovi kroz sve ove godine davali i onaj specifican ton kojim su Pčesina izdanja obeležena i razlikuju se od svega izdavanog u Vojvodini. Možda je Raša Popov kao jedan od sasvim retkih pisaca koji ima dar da oseti inovaciju bio i jedini koji je video unapred da se stvar neće završiti ni na bagremu i dudu, niti na konju i žitu, već da će vrlo brzo doći do crkve i groblja, a vratiti se komšiluku, salašima, Ciganima i detinjstvu. Dalekovidost pesnika još jednom je lako ustanovljiva kod Raše Popova. To je on, njim samim. Dalekovidi gospodin, Raša Popov.