ISBN: Ostalo
Oblast: Borilačke veštine
Godina izdanja: K114
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!



Ljubomir Vračarević (Varaždin, 6. maj 1947 — Beograd, 18. novembar 2013) bio je majstor i tvorac realnog aikidoa, crni pojas 10. dan.

Majstor Ljubomir Vračarević, 10. dan, osnivač stila „Realni aikido“. Ljubomir Vračarević je postao majstor aikidoa 1971. godine. Tokom svog prvog boravka u Japanu vežbao u Hombo dođou kod Kišomaru Uješibe, 10. Dan, sina osnivača Aikidoa Moriheji Uješibe.

Poštujući dostignuća japanskih majstora, izgrađuje svoj stil primeren mentalitetu, konstituciji i tradiciji ljudi podneblja sa kog potiče.

Rad sa policijom i specijalnim jedinicama vojske, podstakao ga je da razvija svoj stil u pravcu praktične primene, stalno ga nadograđujući.

Tokom drugog boravka u Tokiju 1993. godine i vežbanja u Jošinkan dođou, školi majstora Gozo Šiode 10. Dan, uviđa ispravnost svog shvatanja aikidoa.

Međunarodnu reputaciju majstor Vračarević izgradio je obučavajući jedinice policije, vojske, službi obezbeđenja, kao i telohranitelje više državnika. U toku svoje dosadašnje karijere održao je više od 250 seminara širom sveta. Kroz klubove realnog aikidoa do sada je prošlo više od 130.000 učenika. Oblast obučavanja kojoj pridaje veliku pažnju je rad sa decom od 5 do 12 godina. Autor je 12 knjiga o realnom aikidou i samoodbrani. [1]

Majstor Vračarević je instruktor u IBSSA, profesor na Visokoj školi za sport u Beogradu, redovan je član Ruske akademije nauka o Zemlji i Internacionalne akademije za nacionalnu bezbednost. Takođe je nosilac drugih međunarodnih priznanja:Tehnički Direktor Ruske Asocijacije za Realni Aikido, član Evro-Azijskog Kjokušinkai Komiteta, Počasni predsednik Vušu Federacije oblast Šenuang - Kina, Počasni član MMA. Međunarodna akademija za pitanja nacionalne bezbednosti Rusije, dodelila mu je čin general-lajtant.[2]

U SAD 2002. godine izabran je za člana United States Martial Arts Hall of Fame.

Na ceremoniji kuće slavnih United States Martial Arts Hall of Fame 9. avgusta 2003. Ljubomiru Vračareviću je dodeljeno najveće zvanje u borilačkim veštinama: Crni pojas 10. Dan-Soke kao tvorcu stila Realni aikido. Realni aikido je uvršćen u internacionalnu klasifikaciju borilačkih veština kao autentična srpska veština. Majstor Vračarević je 2007. godine u Beogradu osnovao Evropsku kuću slavnih za borilačke veštine i sportove.[3]

Preminuo je 18. novembra 2013. godine u 67. godini života.[4]

Zanimljivosti
Ostvario je epizodne uloge u filmovima Kako je propao rokenrol (Nindža instruktor) i Šejtanov ratnik (instruktor Realnog Aikidoa).


Aikido (合気道 Aikidō, ili 合氣道) bukvalno značenje „usaglašeni put energije“ ili sa pesničkom notom „put harmoničnog duha“ je moderna japanska borilačka veština (jap. Gendai budō (現代武道)). Aikidokama se nazivaju osobe koje vežbaju aikido. Osnovao ga je Morihej Uešiba (植芝盛平) (poznat među aikidokama kao o-sensei[a] (翁先生)) u periodu od 1930. do 1960. godine.[1] Tehnički glavni delovi aikidoa su preuzeti iz Daito-rju Aiki-džudžucu (大東流合気柔術) - vrste džudžice i kendžicua[b] 　(剣術) sa mnogo pridruženih tehnika. Smatra se da aikido sadrži u sebi značajnu duhovnu komponentu.

Termin aikidoka se u Japanu uglavnom odnosi na profesionalce, dok na zapadu bilo ko vežba aikido sebe može nazvati aikidokom.


Naziv aikido čine tri japanska sloga- ai, ki i do. Često su prevođeni kao harmonija, energija i put, tako da se aikido može prevesti kao „ put harmonije kroz energiju“.

Drugo često prevođenje ovih slogova je harmonija, duh i put, tako da aikido može da znači i „put duhovne harmonije“. Oba značenja privlače pažnju na činjenicu da tehnike aikidoa kontrolišu napadača i preusmeravaju njegovu energiju umesto da je blokiraju. Nameće se poređenje- vrbe koja se savija u luk pri oluji i crnog hrasta koji se lomi ako su udari vetra suviše jaki (Korejska borilačka veština poznata pod imenom hapkido, koristi ista tri znaka tj. sloga, što sugeriše na istorijsku povezanost sa Daito Rjy, izvorom aikidoa.)

Morihei Uešiba je razvio aikido uglavnom iz Daito Rya aikidžucu, uključujući u trening pokrete sa kopljem-yari, jo- i možda juken-bajonet. Ali najjači uticaj je izvršilo korišćenje katane. Na mnogo načina, jedan aikido vežbač se kreće kao nenaoružani mačevalac. Aikido napadi- šomenuči i jokomenuči vode poreklo iz oružanog napada, i rezultraju tehnikama kao što su tehnike pri oduzimanju oružja. Neke škole aikidoa ne drže trening sa oružjem uopšte, druge poput Ivama Rju, značajno vreme koriste za vežbanje sa bokenom-drvenim mačem boken, jo i nožem-tanto.[2] U nekim školama aikidoa, sve tehnike aikidoa se mogu izvoditi sa mačem i nenaoružan.

Aikido je stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo 1955. godine, u SAD 1960., i Australiju 1965, u Srbiju 1970. i u mnoge druge zemlje. Danas širom sveta postoji veliki broj vežbaonica u kojima može da se trenira aikido.